Почетна / Колумне / КРСТОМ ПОБЕЂУЈ

КРСТОМ ПОБЕЂУЈ

Млади навијачи су били храбри и мудри. На навијачком месту су разапели велики крст, с натписом ОВИМ ПОБЕЂУЈ! Текст је био исписан ћирилицом. Не зна се шта је горе за евроунијате

Срби! Нисмо криви! НАТО је злочинац! Браћо и сестре, ми Срби смо жртве! Ко вам другачије каже – лаже! Хиљаде грађана Србије, наших пријатеља, деце, рођака умире од рака изазваног НАТО бомбама. Нико не одговара.
Данас је Митровдан. За Митровдан и Ђурђевдан у српском народу се каже да су главе од куће. Митровдан је велики хришћански празник који многи православни Срби славе као Крсну славу. Свим свечарима, њиховим укућанима и гостима од Бога здравље.

ИЗИГРАНА КОМЕСАРСКА НАРЕДБА С многих страна се чују жалопојке на данашњу омладину која нема никаквих идеала ни циљева у животу који је пред њима, већ је окренута лакој забави и потрошњи. Навијачи су посебно озлоглашени. Онда се деси међународна кошаркашка утакмица у Београду, на ноћ караконџула (које амерички вампири творци „празника“ крсте као вештице), с директивом комесара из евроунијатског седишта за дириговање кошаркашким такмичењем, да сви морају свечано прославити „празник“ караконџула и других демона. Наредба строга. Комесарска. Ако се не изврши, стиже казна строжа него, старији памте, кад се не би отишло на дочек штафете или слет 25. маја. Сећам се казне (мени је уписана у ђачку књижицу, а отац је укорен у колективу где је радио) што сам уместо на дочек шмугнуо на Мораву.
На срећу млади навијачи су били храбрији и мудрији него што сам ја био у раној младости. На навијачком месту су разапели велики крст, с натписом ОВИМ ПОБЕЂУЈ! Текст исписан ћирилицом. Не зна се шта је горе.
На терену су чланови КУД „Димитрије Котуровић“ одиграли неколико народних игара, а поред терена су свирали трубачи. Лепо за око и мелем за душу. Млади су свима показали у шта верују. Чиме се поносе.
Њихов мудар и храбар потез на телевизији и у штампи је стидљиво приказан. Стекао се утисак да су се они који нештедимице оговарају младе уплашили, или их је само било срамота због достојанственог потеза младог нараштаја. Наших потомака. Или су се можда матори атеисти уплашили развијеног крста? Или ћириличног писма? Српска народна пословица каже: У матором пркну страх је непојаман! Зато оставите омладину на миру, а ви чувајте сопствено пркно, ако мислите да нешто вреди.
Узгред, кошаркаши Црвене звезде који су изгубили претходне четири утакмице убедљиво су победили свог противника. Из овога ми старији, а поготову људи на власти ваљало би да извучемо неко наравоученије. Није лако ником. Ни старом ни младом. Разни чиновници и сами застрашени да ли ће идућег месеца примити плату или бити најурени, долазе нас да плаше. Прете, уцењују, не би ли наша власт предала Косово и Метохију. А кад би се то, не дај Боже десило, онда би тражили од нас да се Крста и вере православне одрекнемо. И тако у бескрај. Зато нема предаје.

КРСТ НА НЕБУ – ПОБЕДА НА ЗЕМЉИ За мање обавештене ево неколико речи о пореклу навијачког натписа.
Крст и исписана порука је везана за цара Константина, који се родио у Нишу, око 280. године, од мајке Јелене, која беше кћер крчмара и оца римског генерала (Х. Џ. Велс, Историја света, Београд, 1929, стр. 304).
У Енциклопедији православља (Савремена администрација, Београд, 2002) пише да је рођен у Медијани код данашњег Ниша, од оца Констанција Хлора и мајке Јелене.
После смрти оца 306. Константина су у граду Јорку прогласили за цара. Свог противника цара Максенција победио је у бици код Милвијског моста близу Рима. Ова победа повезана је с Константиновим коначним опредељењем за хришћанство. Константинов биограф епископ Јевсевије каже да је непосредно пред одлучујућу битку Константин имао чудесно виђење Крста на небу праћено небеским гласом: ОВИМ ПОБЕЂУЈ!
Када је Константин завладао целим Римским царством, преместио је престо из Рима на Исток, у градић Византион на Босфору. Ту је 330. године почео да гради Константинопољ, данашњи Цариград. Сазвао је Први васељенски сабор 325. године у Никеји. Умро је 337. године. Хришћанска црква је њега и његову мајку прогласила за светитеље. Сахрањен је у Храму Светих апостола у Цариграду (н. д. стр. 1015).
Код Срба се слави као Крсна слава.
Молимо се за српске хероје Радована Караџића, Ратка Младића, капетана Драгана. Молимо се за здравље Џулијана Асанжа. Не заборавимо дечака, српског страдалника Слободана Стојановића. Памтимо злочине и злочинце да нам се не понове. Будимо на страни Арно Гујона који помаже нашој браћи и сестрама на Косову и Метохији. Чувајмо Републику Српску. Догодине у Призрену.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *