Почетна / Колумне / Комесар за придев

Комесар за придев

Један од захтева пријема у евроунијатску заједницу може бити одрицање или избацивање из српског језика придева. Не свих већ само одређених. Србија ће за почетак морати само да прихвати комесара за придев

Срби! Нисмо криви! НАТО је злочинац! Браћо и сестре, ми Срби смо жртве! Ко вам другачије каже – лаже! Хиљаде грађана Србије, наших пријатеља, деце, рођака умире од рака изазваног НАТО бомбама. Нико не одговара.

ПРИДЕВ ОПАСАН ПО МИР Окрени, обрни, погледај са свих страна и закључак је неизбежан. У питању је придев; реч која се додаје именици и којом се ова опредељује или описује, како је у речницима записано. Додуше не било који придев већ искључиво: српски, српска, српско. То су придеви који су опасни по мир и стабилност у сатрапији (по грчком) или региону (по латинском).
Ко зна можда ће један од захтева пријема у евроунијатску заједницу бити одрицање или избацивање из српског језика придева. Не свих већ само одређених, нису евроунијате толико одвратне, па да забране придев: немачки, европски, монтенегрински, демократски, преварантски. Вероватно ће Србија за почетак морати само да прихвати комесара за придев, а касније да именује и заштитника или заштитницу дозвољених речи од забрањених придева. Именовани комесар ће имати широка или бонска овлашћења, те ће у складу с њима дозвољавати употребу придева уз поједине именице, као што су злочин, силовање, насиље, геноцид. Штавише, тад ће се употреба придева српски, српска, српско охрабривати, а затим и награђивати. Великодушни су комесари, као што су одувек и били.

ЗНАМО О ЧЕМУ ЈЕ РЕЧ Шта је све то према благостању које ће нас сачекати кад се једног дана евроунијатска заједница распадне. Оно да ће се распасти видљиво је и неписменом (не мора се бити Макрон), само што се мора пронаћи реч, појам, може чак и придев, којим ће се распад признати, али се неће тако звати. Сетимо се административних прелаза који никако нису били исто што и граница. Или Косова са звездицом у фусноти. Не будимо лењи. Знамо о чему се ради.
Писано је у „ Печату“ о придеву српски и пре десет година. У питању је реч национализам. Тад је записано: „Национализам као именица за њих није погрдна, колико им смета придев српски. Зашто се ишло на то да се огади ова реч? Управо јер она подразумева човека који брине о интересима земље, сопственог народа, ради на очувању вредности – ко сам, шта сам и одакле сам – и никада неће довести свој народ у опасност. Корен речи је из латинског језика исто као и патриотизам. Српска реч је – родољуб. Српски национализам био је најопаснији противник комунизму јер подразумева људе који неће продати државу ради личних интереса. Зато је морао да буде ликвидиран“ (бр. 82, 2009).
Данас је придев српски противник старом центру, двопапском Ватикану и новом бриселско-евроунијатском комесарском центру наводне моћи.

УНИШТЕЊЕ ПРАВОСЛАВЉА Уништење православља на Балканском полуострву с уништењем Српске православне цркве и свега што има придев српски је временска константа. Записана је у српској паметарници већ хиљаду година. Зато сви морамо бити на опрезу и памтити опомене из прошлих времена. Да ли би Република Српска била на мети ала и врана да се зове на пример Република Каптолска? Стара Србија је морала нестати (привремено се зове Северна Македонија) да би од ње настала Западна Бугарска. Пре неколико деценија смо име Монтенегро сматрали шаљивом доскочицом. Данас већ имамо народ Монтенегрина, коме треба сопствени језик и црква да би се угнездио у евроунијатску заједницу.
О лажи да је Србија на некаквом „Западном Балкану“ писао сам небројено пута. Разумем разне евроунијатско-америчке Хојти-Мојти чимбенике што лажу. Не разумем наше географе, професоре, научне раднике, политичаре, државнике који, сваком писменом очиту, лаж прихватају. Зашто? Имамо пример с речју монтенегро. Да ли то значи да ће наша деца и унуци, Срби и Српкиње, постати „Западнобалканци и Западнобалканке“. Молим оне који управљају државом Србијом да размисле о последицама прихватања свеопштих лажи. Зна се с које стране долазе.
Молимо се за српске хероје Радована Караџића, Ратка Младића, капетана Драгана. Молимо се за здравље Џулијана Асанжа. Не заборавимо дечака, српског страдалника Слободана Стојановића. Памтимо злочине и злочинце да нам се не понове. Будимо на страни Арно Гујона који помаже нашој браћи и сестрама на Косову и Метохији. Чувајмо Републику Српску. Догодине у Призрену.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *