Почетна / Свет / Камен у НАТО чизми

Камен у НАТО чизми

Русија, по налогу председника Владимира Путина и највишег државног и војног руководства, изградила је неколико непробојних „мехурова“, од којих су Калињинград и Севастопољ најпознатији

рајем октобра објављена је вест да је у Литванију стигла америчка оклопна техника где ће остати наредне пола године. Рекло би се, није нека посебна вест – Литванија је одавно НАТО чланица, спремна на сваку врсту војне сарадње са САД, а Американци су војно и политички већ дуго присутни у овој држави на граници Русије. Тим пре што није реч о претерано великој групацији – из Пољске је у Литванију пребачено осам тенкова „абрамс“ и 21 оклопни транспортер „бредли“. Ове снаге, с укупно 500 војника, остаће до пролећа, где ће учествовати у вежбама у овој прибалтичкој републици. Литвански министар одбране Рајмундас Кароблис оценио је то као поруку да ће се ова земља, заједно са својим НАТО суседима, бранити у случају кризе. „Савезници су с нама. То је порука и Русији да су САД укључене. То је допунски фактор обуздавања“, истакао је литвански министар.

КРУПАН ЗАЛОГАЈ ЗА НАТО Недавно је и шеф дипломатије суседне Естоније Урмас Рејнсалу изјавио да његова земља жели да јача одбрамбену сарадњу с Вашингтоном. Како је навео после сусрета с америчким сенатором Роном Вајденом у августу, САД су пружале највећу помоћ у осигурању естонске безбедности и зато у Талину желе да сарадња са овим „кључним савезником“ и даље јача. Том приликом Рејнсалу и Вајден размотрили су „претње региону од стране Русије“. Тако се баук „руске претње“ шири Прибалтиком, а локалне државе чине све да спрече изненадни упад Кремља. У томе им помажу амерички савезници, размешатајући војнике и наоружање на територији ових земаља, да би се домаћини осећали мирније и безбедније. Они поручују да је на Балтику мање страха од упада Руса, јер су Американци већ ту – по позиву локалних влада. Све у складу с међународним правом и савезничким НАТО обавезама.
Али то више није довољно. Постоји проблем: Калињинградска област и њених милион становника. Добро утврђена руска енклава на граници с Литванијом и Пољском након распада СССР-а остала је кост у грлу западне алијансе, имајући у виду да је Москва на том простору створила неосвојиву тврђаву. Површине веће од 15.000 квадратних километара, што је, рецимо, упола више од територије Косова и Метохије, са 140 километара морске и 410 километара копнене границе, ова територија правцем запад-исток протеже се 205, а север-југ 108 километара. То је крупан залогај и за НАТО, јер је ово подручје вероватно најгушће и најтеже наоружано место на свету – са седиштем ратне Балтичке флоте, свим могућим ПВО системима, борбеном авијацијом, моћним механизованим и оклопним копненим јединицама. Процене указују да би војна сила распоређена у Калињинграду била у могућности да одоли здруженом нападу свих суседних НАТО држава.
Ипак, такве идеје све чешће се чују од америчких високих официра и војних експерата. Тако је у септембру командант америчког ратног ваздухопловства у Европи, генерал Џефри Ли Хариган саопштио да САД имају план пробоја руске ПВО у региону Калињинграда. „Ако буде било потребно да одемо тамо и уништимо, на пример, интегрисани систем ПВО Калињинграда, нека не буде никаквих сумњи – ми имамо план“, саопштио је Хариган и нагласио да се изводе војни маневри за ову сврху, да САД стално разрађују те планове и да ће их активирати ако затреба. Није изложио детаље тих планова, али је нагласио да ће у случају руске агресије одговор САД бити комплексан, брз и ефикасан.

„БУЛЕВАРСКО ШТИВО“ Пре тога, у марту ове године, начелник штаба ратног ваздухопловства САД Дејвид Голдфејн изјавио је да америчка војска спрема нову концепцију борбених дејстава, као одговор на претњу сукоба с Кином, Русијом и другим противницима. Како је рекао, овај концепт подразумева тајни здружени продор на територију противника, преко копна, мора и ваздуха, а водећу улогу у том подухвату треба да одигра „невидљиви“ ловац Ф-35. „Ваша одбрана је бушна као швајцарски сир. Ми знамо где су рупе и можемо да их искористимо, ми можемо да продремо кроз њих и држимо на нишану објекте на вашој територији“, изјавио је Голдфејн. Ни из његових речи не види се како су замислили да пробију ешелоне руске или кинеске одбране, али је јасно да би то био крупан залогај за било коју армију света.
И поред упозорења из Москве да амерички и НАТО челници не прибегавају реторици која додатно распаљује страсти, прошле недеље је из Америке стигло ново упозорење. Старији научни сарадник Џејмстаун фондације Ричард Хукер описао је хипотетички војни сукоб Русије и НАТО-а у Прибалтику. Сматра да НАТО мора да размотри могућност заузимања Калињинградске области у случају конфликта. У извештају Хукер пише да, уколико дође до руског упада у Прибалтик, америчка и пољска армија морају одмах да нападну Калињинградску област. Како је истакао, главни задатак је неутрализација ПВО заштите која тамо постоји. То би, тврди, неутралисало Балтичку флоту чија се главна лука тамо налази.
С руске стране реаговао је и калињинградски губернатор Антон Алиханов, назвавши ове пројекције „америчким глупостима“. „Имам осећај да то нису експерти, већ људи који пишу неко булеварско штиво“, рекао је Алиханов. Идеје Хукера, да ће Русија кренути у напад на Летонију, али да ће НАТО одговор довести до тога да Москва неће успети да изврши тај задатак за 14 дана, назвао је фантастиком. Као и оцену да ће пољска армија не само одбранити коридор Сувалки између Литваније и Пољске (раздвајајући Калињинградску област од Белорусије) већ и прећи у контранапад, заузети Калињинград и протерати Балтичку флоту у Санкт Петербург. Осим тога Хукер верује да ће амерички хеликоптери „апачи“ уништити руске тенкове који буду кренули у офанзиву. „Без обзира на пропаганду, руски лидери ће памтити да су управо они започели сукоб, рачунајући на слабост НАТО-а. Они неће ризиковати нуклеарни сукоб ради Калињинградске области којом су завладали тек после 1945. године“, рекао је амерички стручњак.

ОПАСНЕ ИЛУЗИЈЕ Хукер и други који све чешће пишу о Калињинграду, можда и нехотице, откривају неке слабости. Пре свега то да је Калињинград много већи камен у НАТО чизми него што су они спремни да јавно признају. Неколико десетина оклопних возила и тенкова свакако неће променити однос снага на Балтику и то амерички савезници јасно виде. Актуелна НАТО политика излаже их на ветрометину конфронтације с Русијом, где не би имали никакве шансе. Не 14 дана већ ни 14 сати. Зато амерички експерти, везани за интересе војноиндустријског лобија, охрабрују мале балтичке републике, као и много већу и снажнију Пољску – да издрже. Поручују да је Америка уз њих и иза њих. И да је заправо Москва слаба, њена одбрана „бушна као сир“, а да ће амерички „апачи“ сравнити на хиљаде руских тенкова.
Озбиљнији амерички експерти, укључујући и бившег заповедника НАТО снага у Европи, генерала Филипа Бридлава, још одавно су Калињинград означили као једну од зона A2/AD (anti-acess and area denial), односно подручја забрањеног приступа и маневра. У жаргону западних војних кругова зоне A2/AD називају се и „мехурима“, јер су од упада непријатељских снага потпуно заштићене различитим системима наоружања – с копна, из ваздуха и с мора. Појаву ових зона омогућио је развој моћних руских и кинеских система (земља-земља, земља-ваздух и земља-море) дугог домета. У случају Русије, реч је пре свега о системима „Искандер“, С-400, противбродским комплексима „Бастион“. Ричард Хукер и поједини амерички стручњаци верују да би америчке снаге биле у стању да пробију A2/AD зоне, али већина аналитичара се слаже да би губици били неприхватљиво високи.
Савремена Русија, по налогу председника Владимира Путина и највишег државног и војног руководства, изградила је неколико таквих „мехурова“. Калињинград и Севастопољ (Крим) свакако су најпознатији. Осим њих то су и Мурманск на крајњем северу, Санкт Петербург, Москва, Новоросијск на Црном мору, Новосибирск, затим Владивосток, Петропавловск Камчатски и Находка на Далеком истоку, Нова Земља и Тикси у арктичком појасу. Кина своје зоне ствара у окружењу Тајвана и вештачких острва у архипелагу Спартли – месту озбиљног спорења с Вашингтоном. Док су се Американци бавили ратовима за ресурсе и увођење демократије широм света, Москва и Пекинг су градили технолошка војна достигнућа, која им сада омогућују да могу са Западом да разговарају језиком силе. То не значи, како предвиђају Хукер и њему слични, да ће Русија предузети упад у Прибалтик или било где друго, али постоји потенцијал за тако нешто. Опасна је, међутим, илузија да би, у случају да буде нападнут, Москва препустила Калињинград чак и ако би „мехур“ био пробијен. И да би оклевала у том случају да употреби много јача средства која јој стоје на располагању. Укључујући и најјача.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *