Између наде и стрепње

Специјални суд за ОВК

Досадашња искустава с међународним ад хок судовима показала су да је политика испред права и правде. Да ли ће тако бити и са Специјалним судом за ратне злочине шиптарских терориста?

Ако би се судило по дужини листе команданата и других припадника такозване Ослободилачке војске Косова (ОВК) које је позвало хашко Специјално тужилаштво, Албанцима се не пише добро. Проблем је, међутим, што још увек није подигнута ниједна оптужница иако је прошло годину и по дана од када је тужилаштво започело саслушавање осумњичених и сведока.
Тако да у Србији наду потискује скепса – оправдана, пошто су се и раније многе истраге против челника ОВК изјаловиле.

ОСУМЊИЧЕНИ СВЕДОК Од новембра прошле године па до данас испитано је више стотина особа. Међу њима је 110 бивших чланова ОВК, поред осталих и припадници њене командне структуре. Позив су добила два генерала, чланови штаба, команданти оперативних зона и командант Генералштаба Азем Суља. Најзвучније име свакако је бивши премијер Косова Рамуш Харадинај, који се ове године нашао пред судом због чега је и поднео оставку на место председника владе.
Многи од њих саслушавани су на тајним локацијама, чак и у затворима (ако су осуђени за неке друге злочине). Многи су посебно истицали да су позвани само као сведоци, док неки нису ни крили да у Хаг иду као „осумњичени“. Било је чак и бизарних момената, попут изјаве Рустема Мустафе да у Хаг иде као „осумњичени сведок“…
Код припадника ове терористичке организације све је више присутан страх јер, како примећују приштински медији, позиви Тужилаштва су све учесталији што слути да би ускоро могло доћи и до првих хапшења.

[restrict]

ВЕСЕЉИ И ТАЧИ У таквој атмосфери позив је добио и лидер Демократске партије Косова (ПДК) и бивши председавајући косовске скупштине Кадри Весељи. Саопштавајући јавности ту информацију, Весељи је рекао да ће се позиву одазвати 4. децембра. У исто време позиве је добило још неколико припадника ОВК, међу којима и Шпенд Мађуни, шеф Косовске обавештајне агенције, осумњичен „само“ за цурење информација. Он није био члан ОВК, али је поднео оставку после хашког позива.
Наравно да је много важнији хашки позив за Весељија, чиме се сужава круг око Хашима Тачија, званог Змија, председника привремених косовских институција, кога Хаг за сада није позивао.
Весељи, као и остали из најужег круга команде ОВК, доводе се у везу с најстрашнијим злочинима из извештаја Дика Мартија, почињеним над Србима у логорима на северу Албаније. Весељијево име помиње се у извештају у тачки 114 у којој се каже да су бивши команданти ОВК, који су управљали логорима на северу Албаније, били повезани са групом „Дреница“ под вођством Хашима Тачија и у координацији, између осталих, и са садашњим лидером Демократске партије Косова.
Злогласној Дреничкој групи, према извештају Дика Мартија, припадали су и Тачи, Весељи, Џавит Хаљити, Азем Суља и Фатмир Љимај, који су, према неким изворима, били налогодавци или су надгледали убиства и сурова саслушања и премлаћивања у логорима ОВК.
У извештају се наводи да су поменути непрекидно истраживани као осумњичени за ратне злочине и организовани криминал у великим случајевима од стране тужилаца УНМИК-а, Хашког трибунала и Еулекса.
Такође, Весељи се доводи и у везу са Шаипом Мујом и Џавитом Хаљитијем, као групом одговорном за проналажење начина за коришћење милионских доларских износа у ратним донацијама, покретање веза са страним приватним војскама и приватним компанијама за обезбеђење. Весељи се доводи и у везу са саслушањем осумњичених који су сарађивали са српским властима.

НАЦИОНАЛИСТИЧКА ЕУФОРИЈА Не треба да чуди што су осуде због позива једном од главних оснивача ОВК стигле од Хашима Тачија, Рамуша Харадинаја и премијера Албаније Едија Раме.
„Ма колико био непоштен позив Специјалног суда борцима ОВК, то није ништа друго до прилика да се говори истина о победи народа који би без Ослободилачке војске Косова и даље био ускраћен за своја права“, рећи ће Рама тим поводом.
И док се на српској стране на ове позиве гледа с подозрењем и сумњом, у Приштини и широм КиМ, међу Албанцима долази до националистичке еуфорије а оптужбе се користе за подизање политичког рејтинга осумњичених. У приштинским медијима одмах је објављена никад виђена слика председника Скупштине Косова и лидера ДПК Кадрија Весељија у униформи ОВК.
Као један од некадашњих вођа ОВК, Весељи је изјавио да је поносан на то што се одазвао позиву своје земље и нације. „Доба ОВК је поносни део мог живота. Благословен сам што сам био један од оснивача, борац за слободу. Од априла 1999. до јуна 2008. водио сам Косовску обавештајну службу. Све обавезе извршио сам часно и одговорно и са огромним поносом“, рекао је Весељи.
Председник организације ветерана такозване ОВК Хисни Гуцати изјавио је да би се „осећао непријатно ако неки припадник ОВК није убио бар једног српског полицајца или војника“.

КЛАН ХАРАДИНАЈ Насим Харадинај, потпредседник Удружења ветерана ОВК и брат од стрица бившег косовског премијера Рамуша Харадинаја, верује да ће Аљбин Курти доласком на место косовског премијера снажно подржати распуштање тог суда, а он јавно и с поносом истиче да је убијао Србе.
„Убијао сам српске војнике када год сам имао прилике. Кажем породици да ми је жао што их нисам побио колико сам желео. Жао ми је што су ми пријатељи убијени, али ми је драго што сам убијао Србе“, казао је Насим Харадинај и поновио: „Да, убијао сам Србе, убијао сам их …. и Специјални суд зна да сам убијао српске војнике.“
Насим Хардинај је, иначе, као потпредседник удружења ветерана ОВК почетком ове године био међу највећим заговорницима укидања Специјалног суда за ратне злочине које је починила та паравојна формација током рата на КиМ деведесетих година.
Насим Харадинај није и једини брат доскорашњег косовског премијера чије је деловање спорно. С њим је, раме уз раме, или је још спорнији, Даут Харадинај. Управо за њега се спекулише да би међу првима могао да се нађе на некој оптужници Специјалног суда за злочине ОВК.
Реч је о млађем брату Рамуша Харадинаја, кога још називају Цуфи и Обогаљени, и који важи за најповерљивијег и најближег сарадника старијег брата који је, према писању косовске штампе, сада у криминалним пословима, док се раније бавио тероризмом.
Даута Харадинаја су и српски, али и међународни истражитељи означили као главног организатора ликвидација непријатеља клана Харадинај, сведока против Рамуша у Хагу, политичких противника из странке Ибрахима Ругове, као и припадника других супарничких кланова.
Рамуш Харадинај је одмах после испитивања у Хагу (није одговарао на питања) заказао тајне састанке са својим командантима бригада оперативне зоне Паштрик, јер су већина позваних део ОВК који је био под директном контролом команданта Харадинаја у региону Дукађин (Метохија), укључујући и најзвучнија имена до сада – Харадинаја и бившег председника Косова Јакупа Краснићија, који је једно време био и портпарол ОВК.
Они се још у првој истрази и извештају који је радио УНМИК 2003. помињу као директни учесници у трговини органима и главни људи за пребацивање жртава с Косова у Албанију. Краснићи је један од њих, и он је према истрази УНМИК-а заједно с Даутом Харадинајем био главни за пребацивање жртава преко границе. Други, такође близак човек Харадинаја, који му је и био саветник у влади Косова, јесте Наим Маљоку, који је већ дао изјаву.
Према појединим наводима, Харадинај је преко рођака своје супруге принца Лека Зогуа у оно време утицао на премијера Албаније Салија Беришу да изда налог безбедносним службама да униште сву документацију везану за киднаповања и пребацивања преко границе.
Па ипак, спекулише се да постоји девет сведока, од којих су четворица директно учествовала у транспорту најмање 90 Срба и других не-Албанаца у илегалне затворе у централној и северној Албанији.
Иако нико нема тачне информације када ће бити подигнуте прве оптужнице, у Приштини се нагађа да ће се то догодити „у наредних неколико недеља“. А хоће ли њихов исход бити и задовољење правде, зависи од низа чињеница, међу којима су оне политичке природе најважније. Барем је тако било у Хашком трибуналу за бившу Југославију. Зато и постоји озбиљна могућност да, уместо правде, дође до „прања“ биографија кроз поступак намештања „невиности“ окривљених.

Куртијева вербална пиротехника

Аљбин Курти, лидер покрета Самоопредељење и будући премијер самопроглашеног Косова, из дана у дан износи све бизарније ставове и предлоге. Није се још решило ни питање његовог анимозитета према Српској листи, а већ је успео да изазове нову буру на релацији Приштина–Београд.
На састанку прошле недеље с председником општине Бујановац Шаипом Камберијем и представником Канцеларије за економски развој у овој општини Агоном Исљамијем, између осталог, било је речи и о „потреби постојања универзитета на албанском језику у Бујановцу“, што је наишло на категорично одбијање Србије.
„Мислим да се зна како се оснивају универзитети у Србији и ко може да их оснива. Према томе, нека се свако држи закона и нека се по њему понаша, и то је суштина свега“, кратко је прокоментарисао др Зоран Станковић, директор Координационог центра за југ Србије.
Никола Лазић, уредник портала „Бујановачке“, за „Спутњик“ је објаснио да је на југу Србије све исполитизовано, па у тај контекст ставља и причу о универзитету на албанском језику. Наиме, иницијатива је поднета у склопу предизборне кампање за пролећне изборе и покушаја Албанаца са југа Србије да се укључе у Бриселски дијалог, што је пропало.
Курти пак то види у склопу своје најаве о реципрочном односу Приштине према Београду, захтевајући, за почетак, да Србија „призна њихове дипломе“ са Универзитета у Приштини.
Одговор је убрзо добио од Канцеларије за Косово и Метохију, у којем се износи да Курти шири дезинформације. Односно да Београд треба да у овој ствари инсистира на реципроцитету, будући да у истом периоду од стране Приштине није призната ниједна диплома установа из образовног система Републике Србије. Приштина је, наиме, одбила да прихвати списак наших универзитета и да призна Приштински универзитет са привременим седиштем у Косовској Митровици, због чега је и признавање диплома с наше стране обустављено. Тако је лопта враћена Куртију.

[/restrict]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *