Почетна / Култура / ИЗЛОГ КЊИГЕ

ИЗЛОГ КЊИГЕ

Драгиша Васић
ИЗАБРАНА ДЕЛА
„Вулкан издаваштво“, Београд

Драгиша Васић је један од најзначајнијих српских писаца. У свим његовим делима проналазимо слике рата у чијем средишту је појединац – субјекат измештен из сопственог живота и смештен у оквире неке друге стварности – опустошене и дехуманизоване. Ратни вихор однео је са собом мир, а донео је празнину која ће с временом испунити све сегменте човекове егзистенције и постати немир века. На страницама ове књиге читаоци имају прилику да се поново сусретну са следећим делима Драгише Васића: романом Црвене магле и приповеткама У гостима (Човек прича после рата), Ресимић добошар, Реконвалесценти и Погибија Јаћима Меденице. 
„Сусрет две оптике, афирмативне и негативне, као плодова унутрашњег преслојавања пишчевог духа, разлистава дијапазон трагичних мотива у приповедању Драгише Васића. Карактеристично је, међутим, да моменат идеализације прошлости опстаје као неизмењени конституент приповедачких призора, па се он, неочекивано, пошто се прецизно набрајају злодела арнаутских одметничких банди, простире на галерију арнаутских ликова“, записао је Мило Ломпар.

Захар Прилепин
НЕКИ НЕЋЕ ДОСПЕТИ У ПАКАО
„Службени гласник“, Београд

Није ми било ни на крај памети да пишем ову књигу. Четрдесет пута сам себи обећао: нека све одстоји, одлежи – што се упамти и не изгуби, то ће и бити најважније. Самог себе сам изневерио. Књига ми се сама испричала, чим сам перо умочио у мастионицу. Познати су случајеви када су лекари, не губећи свест, руководили тешким операцијама које су им радили. Или записивали своје осете у тренутку уједа змије отровнице, добијања повреде.
Овде је, боже опрости, жанр у нечему сличан. Куда се денуше из мене мој живот, моја вера, моја радост? Код песника је још тачније: Како је страшно, јер душа пролази, као младост и као љубав.

Ди Браун
САХРАНИТЕ МИ СРЦЕ КРАЈ РАЊЕНОГ КОЛЕНА
„Лагуна“, Београд

Контроверзна књига због које спорења не престају већ готово пола века, говори о систематском уништавању Индијанаца на америчком западу у периоду од 1860. до 1890. Биле су то године погажених обећања, разбијених илузија, прљавих ратова и масакра над староседеоцима континента.
Браун, насупрот главној струји америчке историје и културе, доноси повест о том раздобљу виђену очима људи који су ту вековима живели пре белих досељеника. У ову сагу о суровости, превари и насилништву упредене су фасцинантне приче о чувеним ратницима и племенским поглавицама као што су Бик Који Седи, Кочиз, Луди Коњ и Џеронимо. Видимо њихова лица, чујемо им гласове док се муче да спрече рударе, ранчере, трговце и војнике да им одузму земљу, духовно наслеђе и слободу. Да им одузму живот каквим су њихови народи живели хиљадама година. Ово је узнемирујућа приповест, која је променила визију како је Запад победио и којој се треба враћати да се то више никада не би поновило.

Умберто Еко
ИЗ МИНИМАЛНОГ ДНЕВНИКА
„Вулкан издаваштво“, Београд

Године 1959. у књижевном часопису Вери Еко је почео да објављује месечну колумну коју је, подстакнут разборитошћу колико и скромношћу, назвао Минимални дневник. У публикацију која је обиловала лингвистичким експериментима неоавангарде и импресивним есејима, убацивао је странице неспутаних размишљања о разним темама.
Виртуоз пародије у овој екстравагантној и искреној збирци развија читаву палету свог неисцрпног талента. Препознатљивим хумором и деликатном сатиром преиспитује моду, ритуале, кодексе и обичаје својих савременика – иза оригиналних и необичних идеја и тема, крије се прави моралиста који оштрим пером открива и напада оно што је труло нашем друштву.

Избор Мило Ломпар и Драган Лакићевић
КЊИГА О ШУМАНОВИЋУ
„Српска књижевна задруга“, Београд

После Књиге о Лубарди, Српска књижевна задруга, у Колу, објављује Књигу о Шумановићу – избор студија, критика и огледа о великом и трагичном сликару 20. века (1896–1942). Уз четрдесетак репродукција дела која се помињу у књизи, читалац ће наћи текстове из пера: Растка Петровића (1921), Бранка Поповића, Тодора Манојловића, Сретена Стојановића, Косте Страјнића, Павла Васића, Динка Давидова, Лазара Трифуновића, Миодрага Б. Протића, Милана Кашанина и других, па све до савремених тумача Љубице Миљковић, Милане Квас, Лидије Мереник, Јерка Денегрија, Весне Буројевић (2017).

Џон Балкин
ВЕЛИКА ОТКРИЋА – СТО НАУЧНИКА КОЈИ СУ ПРОМЕНИЛИ СВЕТ
„Лагуна“, Београд

Велика открића представљају нам стотину од тих дивова и разматрају њихова достигнућа – достигнућа мушкараца и жена који су, често упркос крајњем скептицизму или чак негирању, настојали и успели у томе да помере границе људског знања. Покривајући широк опсег научних домета, од Коперникове и Галилејеве космологије, преко Хипократових и Галенових медицинских открића, она обухватају области физике, биологије, хемије и генетике. Ово је прича о идејама које су обликовале данашњи свет и о идејама које ће обликовати будућност.

Ђорђе Петровић
СЕЗОНА ГОСПОДЕ КЛОШАРА – ИЛИ ЕТИДА ЗА ВАСКРСЛИ ИСТОРИЈСКИ МАТЕРИЈАЛИЗАМ
„Прометеј“, Нови Сад

Слика данашњице, у искривљеном огледалу, која нам помаже да се повратимо из анестезије у које су нас друштвена пракса и медији подвргли, у роману „Сезона господе клошара“ створена је као карикирана и „болдована“ и јасно позиционирана гротеска. Употребом особене језичке матрице која полазећи од хуморног, прелази преко сатиричног да би стигла до комбинације шатровачког и спразног и пресудоинтелектуалног Ђорђе Петровић постиже једноставно садржинског и формалног „удара“ на равнодушност која све више постаје начин функционисања нашег друштва. Аутор причу смешта на место укрштања социолошко-културолошко деградираних, с новокомпонованим и бескрупулозним „пословним“ људима, уз препознатљиво (са)учешће државних управљача. Чини то шетњом кроз концентричне кругове социјалне, психолошке и етичке друштвене и појединачне патологије, што је у многоме каратеристика живота последњих тридесет година…
Занимљиво је и рећи да овај роман маестрално избегава да се бави конкретним политичким збивањима, премда ће много пута понешто, или скоро све, заличити на актуелне призоре из наших кафана, улица, болница, министарстава и полицијских станица. Петровић роман усмерава на посматрање, описивање и исмевање последица економских, менталитетских, културолошких грешака које ипак производи дугогодишња политичка незрелост. Чини то са иронијом, сарказмом али и хумором. Рекло би се, ипак, незлобиво и лековито, премда подсмешљиво – записао је Зоран Славић.

Војислав Гледић
ЛЕОНАРДО ДА ВИНЧИ: УНИВЕРЗАЛНИ ГЕНИЈЕ РЕНЕСАНСЕ
„Дерета“, Београд

У историји човечанства мало је оних стваралаца о чијим се делима до данашњих дана говори са посебном пажњом. Од Вазарија па све до 21. века, Леонардо да Винчи не престаје да изазива пажњу у целом свету. Иако је познато да је имао више недовршених пројеката, нацрта и скица него завршених слика, несумњиво је да Мона Лиза и Тајна вечера заузимају изузетно место у историји уметности. Један мит, или пак истина говори о последњим речима Леонарда: „Увредио сам Бога и човечанство. Мој рад није достигао квалитет какав би требало да има.“ У овим речима се не открива само податак да за живота није објављено ниједно његово дело, нити да је неки проналазак или изум био отелотворен, већ и скромност као идеал „великог човека“. Ово је књига о јединственом уметнику и научнику, о свевременом и универзалном генију ренесансе.

Сузан Вајс Бауер
ИСТОРИЈА СТАРОГ СВЕТА – ДРУГИ ТОМ
„Лагуна“, Београд

Историја старог света у три тома приказује развој првих цивилизација на потезу од Медитерана, преко Блиског истока и Индије све до источне Азије и обала данашње Кине, задржавајући се на посебностима сваке од њих, пратећи их кроз време од зачетка људских друштава све до цара Константина. Богато опремљена мапама и временским тракама, књига читаоцу пружа јединствену прилику да стекне јасан увид о простору о коме се говори, протоку времена и културној повезаности, а пре свега она приповеда о људима и њиховим животима, што овој историји даје посебну пуноћу и живост али и могућност да читалац схвати време, обичаје и личности старог света.
Почетак првог миленијума пре наше ере обележиће стварање првих царстава у Кини и Индији, Асирско царство које се простирало од обала Медитерана до Персијског залива, као и владавина цара Соломона чиме започиње и овај том. Касније стасавају Атина, Спарта и остали грчки полиси, на Апенинском полуострву град Рим потискује Етрурце, ничу грчке и феничанске колоније, одржавају се Олимпијске игре. Конфучије и Буда на Истоку доносе нова учења, Персијско царство половином миленијума постаје доминантна сила. Почињу сукоби различитих култура и друштвених уређења. Овај том се завршава ратовима Грка и Персијанаца најављујући доминацију Рима која ће бити представљена у трећем тому.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *