Почетна / Култура / Излог књиге

Излог књиге

Никола Маловић
ГАЛЕБ КОЈИ СЕ СМЕЈЕ
„Књига комерц“, Београд

Галеб Симон као и сви галебови који живе на улазу у Бококоторски залив има жуте очи и жути кљун, за разлику од Бруна, јединог галеба који има кљун црн. Галебовима са острва Мамула забрањено је да лете дубоко у Залив, до Котора, главног града Боке. Тамо живе галебови који мисле да говоре друкчије. Црнокљуни Бруно често одлази за Котор јер се тамо састаје са древним Мештром из Агенције за развој која би да расели острвске жуте кљунове. И да од старе тврђаве направи луксузан хотел. Галеб Симон заљубљује се у которску галебицу Ану, чији преци памте Немањиће, и доба када је приморски град Котор, опасан древним бедемима, доживео свој највећи процват.
Трећег лета од почетка ове узбудљиве морске авантуре, галеб Симон и Ана мораће са галепчићима да напусте острво на улазу у велики залив. Неко је одлучио да Мамула уместо раја за људе и птице постане рај за супербогате туристе. Галебови ће спас потражити у оближњем Херцег Новом, граду идиличном за живот људи и галебова.
Алегоријски роман о времену у које смо уроњени и о таласима који долазе. Књига о морепловцима, наутичкој историји, екологији, љубавна прича, бајка – илустрована двема мапама, једним печатом и фотографијама Боке которске – најлепшег од свих залива на свету.

Јово Бајић
КУПРЕШКА ОГЊИШТА, ЗБОРИШТА И ЗГАРИШТА
„Свет књиге“, Београд

У познатом програмском чланку О националном раду Јован Цвијић се сетио купрешких Срба међу којима је био 1897. године. Том приликом Цвијић је дубину и укорењеност националне свести у српском народу доказивао на примеру купрешких православних сељака, указујући на њихова снажна национална осећања и спремност на национална прегнућа. Тим Србима и њиховим суседима у југозападној Босни бави се и књига Купрешка огњишта, зборишта и згаришта Јове Бајића. Купрешки Срби су тешко страдали у геноциду који је током Другог светског рата спровела Независна Држава Хрватска, али и у верско-грађанском рату 1992–1995. године, у њиховом завичају мало их је остало. Али иза Срба југозападне Босне, па и Купрешке висоравни, остали су историјски трагови, као што су неистражени темељи средњовековног православног манастира Лабостин на суседном Дувањском пољу, посвећеном Пресветој Богородици. Ту је и око хиљаду и по стећака на Купрешкој висоравни окренутих у правцу исток–запад. Помињу се и турска времена и сеоба православних Купрешана у Лику, Славонију и Далмацију у другој половини 17. века. Повесница купрешких Срба представљена је и кроз историју купрешке, вуковске породице Поповић која је у последња четири столећа давала православне свештенике.

Миле Бјелајац
1914–2014: ЗАШТО РЕВИЗИЈА? – МЕЊАЊЕ ОЦЕНА О УЗРОЦИМА ПРВОГ ВОДИ РЕВИЗИЈИ ОЦЕНА О УЗРОЦИМА ДРУГОГ СВЕТСКОГ РАТА
„Прометеј“, Нови Сад

Аутор се у делу, пре свега, бави старим и новим контроверзама о узроцима тог великог ратног сукоба, а указује на то да је историја егзактна друштвена наука, која се труди да на основу догађаја који су се заиста збили, опише и објасни развој људског друштва, али да и она може исклизнути из јасно задатих принципа научне коректности. Већ су раних деведесетих прва издања „Балканских духова“ Роберта Каплана утемељила данашње ревизије по којима је за избијање Првог светског рата крива Србија и Балкан, а та „балканска мржња“ одлучно је утицала на Хитлера да оформи своје ставове, ето где је корен два светска рата како је и написао један анонимни писац Клинтонових говора: – Два светска рата почела су на Балкану. Некада млађи историчари из Британије и Аустрије, поводом 80-годишњице избијања рата, преписују те оцене. „Србији је тај рат био потребан из унутрашњих разлога“ зарад очувања режима, писали су. „Српски малигни национализам“ узроковао је светско крвопролиће. Па и кад није било правих аргумената да се докаже некадашња аустроугарска пропаганда која је припремала изговор за агресију, прављене су конструкције у стилу – Пашић је знао да је Србија неспремна у том тренутку, али он је „подсвесно желео“ да рат избије јер је само тако могла бити остварена идеја Велике Србије. Наше стручно искуство мора да занеми пред оваквом аргументацијом јер какав би то извор требало да се нађе па да се ово аргументује. Можда још непознате белешке Пашићевог психијатра?

Миломир Степић
СРПСКИ ГЕОПОЛИТИЧКИ ОБРАЗАЦ
„Catena Mundi“, Београд

Као и свако досадашње Степићево научно дело, ова књига је квалитативни „искорак у развоју српске геополитичке и укупне друштвене науке. Њена порука је да геополитички начин мишљења и деловања има прворазредни значај – за велике силе он је питање глобалне надмоћи, док је за малобројне народе размештене на малој, а атрактивној територији, питање опстанка. Аутор реафирмише значај простора у политици и тако географско-нихилистички ’отклон клатна’, који је доминирао у постмодерном времену, враћа у равнотежни положај. Високи научни домети Степићевог рукописа су неспорни, те ће он, као књига, бити ’на ползу’ студентима, истраживачима геополитичких проблема, универзитетским наставницима, креаторима националне и државне стратегије…“, речи су академика Часлава Оцића.

Група аутора
78 ДАНА АПОКАЛИПСЕ
„Прометеј“, Нови Сад

Ова књига исписана је с намером да допринесе утемељењу јединствене националне свести о страдању Србије од НАТО агресије 1999. године. Јер, такав засек у свеукупној српској националној историји не може се и не сме заборавити, нити умањивати или саображавати према доктринарним теоријама оних који умишљају да стварају нови светски поредак, подређујући га сопственим хегемонистичким интересима, на несагледиву штету других народа. На несрећу, нашли смо се испречени том њиховом хтењу и науму, и постали недужне жртве њихове моћи и неконтролисаних амбиција.

Александар Гајић
АМЕРИКА И РИМ: ИМПЕРИЈАЛНЕ ПАРАЛЕЛЕ
„Catena Mundi“, Београд

Књига обрађује сличности и разлике између савремене Америке и античког Рима. Поређење две империје посебно је важно с обзиром на америчко својатање римског наслеђа. Ово позивање на античку традицију, које можда данас, из уста Доналда Трампа, звучи неубедљиво, траје од самих почетака америчке републике. Довољно је само погледати америчког орла, називе појединих република (Синсинати) или знаменитости Вашингтона (Капитол хил). Истовремено, ова паралела, која је доста коришћена у међународној науци, може помоћи и да се донесу неки далекосежни закључци. Због тога је посебна пажња посвећена могућностима које ово поређење пружа на плану предвиђања даљег развоја политичких прилика. Америка и Рим тако постају две јединствене, колико различите, толико и сличне империје. А судбина империја има своје законитости.

НОВИ БРОЈ ЛУДУСА

Удружење драмских уметника Србије слави век свог постојања и на страницама новог Лудуса (бр. 203, 2019). Поред увида у исечке наше позоришне прошлости на тему борбе за достојанство глумачког сталежа и формирања глумачког савеза, сазнајемо и о некада великој имовини УДУС-а и вишедеценијским напорима да се она у неком облику врати. Лудус разговора са Светланом Бојковић, која је водила ово еснафско удружење у кризним деведесетим годинама, и Војиславом Брајовићем, садашњим првим човеком УДУС-а. Осврту на протекли Битеф придружује се немачки редитељ Томас Остермајер, гост Београда за време трајања фестивала, а ту су и интервјуи с Радетом Шербеџијом, Наташом Нинковић, Горицом Поповић…

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *