Почетна / Друштво / Дежурни кривци

Дежурни кривци

У каквој је вези састанак Милорада Додика и Дмитрија Медведева с формирањем Савета министара БиХ

Док пишемо овај текст, нема никаквих охрабрујућих наговештаја да би хронични дејтонски болесник могао изаћи из дубоке кризе, односно коначно добити нови Савет министара БиХ с представницима победничке коалиције Милорада Додика из Републике Српске. Оптимистичке најаве Бакира Изетбеговића да би „договор могао бити постигнут до краја месеца (октобра)“ показују се неоснованим, наравно, под претпоставком да је први од Бошњака заиста искрено веровао да се оно што је саопштио јавности може и остварити.

ПАЛМЕРОВО ОБЈАШЊЕЊЕ Доста је разлога да сумњамо да је он – баш као и често досад – стварно мислио оно што је рекао, међутим од тога је, чини се, много значајније питање како ће се ствари даље развијати на политичкој сцени некадашње централне југословенске републике. Засад је извесно да су – према очекивањима – не само Сарајево већ и његови највећи западни „пријатељи“ кривца за блокаду институција у БиХ пронашли у српском члану Председништва Босне и Херцеговине и ентитетским властима у Бањалуци. Тако је специјални амерички представник за Западни Балкан Метју Палмер, на седници Пододбора за Европу и регионалну безбедносну сарадњу Сената САД, „објаснио“ како Милорад Додик представља главну препреку конституисању Савета министара БиХ: „Сада радимо на компромису да се формира Савет министара. Покушавамо извршити притисак да се пошаље АНП у НАТО. Али главна препрека томе је Милорад Додик који блокира све што би довело до напретка… Разочаравајуће је вођство, како на ентитетском, тако и на државном нивоу, које се понаша националистички и ради мало како би помогло обичним грађанима.“
Дакле – како је сенаторима, али и читавом свету појаснио овај службеник Стејт департмента – да нема „штетног отпора“ некадашњег љубимца Запада и његових садашњих „националистичких сарадника“, Босна би већ кренула путем жељених „реформи“, док би њени грађани врло брзо осетили просперитет који доноси овакав курс.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

ХАНДКЕ И БРЕЈВИК

Да безобразлук, али у крајњој линији и глупост понекад немају границе, потврдио је члан Председништва БиХ Шефик Џаферовић. Бакиров аскер у највишем државном органу Босне и Херцеговине искористио је свој наступ на панелу „Претња екстремизма крајње деснице“, одржаном у Истанбулу, да изједначи овогодишњег добитника Нобелове награде Петера Хандкеа с норвешким терористом Андерсом Брејвиком који је убио 77 људи.
Џаферовић је ово безочно поређење засновао на подршци аустријског писца „ратној политици Слободана Милошевића“: „Као и Хандке, и Брејвик је у свом манифесту подржао Милошевићеву ратну политику, те осудио НАТО интервенцију којом је она заустављена. Брејвик је данас у затвору, а награђени Хандке ће у Стокхолму уз највише почасти добити прилику да промовише своје ставове.“

МИГРАНТИ

Обистињују се страховања да би избеглички фактор могао бити искоришћен од стране Бошњака за протеривање српског становништва с територија на које ће се населити исламске придошлице из Азије и Африке. Власти Унско-санског кантона одлучиле су да 6 до 7 хиљада миграната из кампа у Бихаћу преместе на нову локацију, за коју су циљано изабрали Медено Поље код Босанског Петровца. Ово место је окружено селима у којима живе Срби повратници из избеглиштва, тачније речено то је етнички српски крај који је Дејтонским споразумом припао Федерацији БиХ.
Милорад Додик је саопштио да Република Српска неће прихватити одлуку о премештању миграната у Медено Поље, „пошто је она смишљена у Сарајеву са циљем да се Срби протерају са својих вековних огњишта“. Такође је поновио да мањи ентитет у БиХ неће подлећи притисцима и пристати да на његовој територији буду формирани избеглички центри.
Експресно је реаговала Странка демократске акције, поручивши да „неће Милорад Додик, већ надлежни државни органи (Министарство безбедности Драгана Мектића) одлучивати о томе где ће бити распоређени мигрантски центри“. Држећи се девизе да је напад најбоља одбрана, СДА је оптужила Додика да жели да „усмери тежиште мигрантске кризе искључиво на урбане центре са бошњачком већином становништва“.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *