Почетна / Србија / Департизација

Департизација

Ако се после сваке промене власти у Србији мењају сви кадрови у државним институцијама, а неминовно на њихово место долазе партијски кадрови нове власти уместо партијских кадрова претходних носилаца власти, онда држава постаје приватно власништво једне партије и/или њеног лидера

Институције су у кризи свуда у неолибералном свету, јер економија влада политиком, па светска финансијска аристократија парализује демократске друштвене, политичке и социјалне механизме, ништећи тако суверену државу као једину заштиту грађана од самовоље владара света и обесмишљавајући сваки појам демократије, да би се обезбедилo дa поменута финансијска аристократија настави да управља светом. У нас су пак институције обесмишљене до карикатуралности, а један од разлога је у томе што није извршена њихова департизација, а самим тиме је и њихова професионалност бачена под отирач. Дакле, свеопшта криза институција и правила игре у целом свету.

МИНИСТРИ И КАФЕ-КУВАРИЦЕ Одмах да појаснимо. Ако се после сваке промене власти у Србији мењају сви кадрови у државним институцијама, министарствима, јавним установама, од министра до кафе-куварице, а неминовно на њихово место долазе партијски кадрови нове власти уместо партијских кадрова претходних носилаца власти, онда држава постаје приватно власништво једне партије и/или њеног лидера. Ти кадрови немају знања, нити искуства за рад у државним институцијама, јер се један добар конзуларни радник, на пример, не ствара за мање од неколико година. Нису прошли ни кроз „приправнички стаж“, нити вишегодишњу праксу, нису улазили у шест ујутру у фабрику… Али одмах су ускочили на функције или на радна места на којима никада нису радили, нити имали икакву припрему за такву функцију, а често немају ни обавезне квалификације. Они не знају посао, таман нешто науче за три-четири године, а онда дође нова власт која их замени својим, опет, незнавеним партијским кадровима.
Последица те партизације у институцијама је непрофесионалност до мере да министар спољних послова не зна ниједан страни језик, иако и домар дипломатског представништва мора знати два на прописаном стручном нивоу. Дакле, поставља се питање чије су и коме служе српске институције, правосудне, полицијске, спољнополитичке, јавна предузећа…? Јесу ли то институције свих грађана Србије или феуд партије на власти?

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *