Почетна / Интервју / Да грађани размишљају о понуди, а не да ли им је полиса потребна

Да грађани размишљају о понуди, а не да ли им је полиса потребна

Генерални секретар Удружења осигуравача Србије Душко Јовановић

Србија не користи осигурање у мери у којој би требало и због тога остаје без неколико милијарди евра инвестиционих средстава. Држава, нажалост, не препознаје осигурање као важан чинилац финансијске стабилности и зато је инвестициони потенцијал тог сектора потпуно занемарен. Овако разговор за „Печат“ започиње генерални секретар УОС Душко Јовановић, уз додатак да се стање поправља набоље, али не жељеним темпом.
„Наше тржиште расте из године у годину, али споро и још увек смо далеко од две милијарде евра премије колико имају Хрватска и Словенија. Грађани Србије за осигурање издвајају скоро 20 пута мање него у ЕУ, док учешће неживотног осигурања у укупној премији одговара учешћу животног у развијеном свету. То показује да нам је тржиште неразвијено и да наши грађани осигуравају само оно што морају. Једино радује чињеница да је сектор осигурања сачувао здраво језгро“, каже Душко Јовановић.
Због чега је наше тржиште неразвијено?
Главни узроци су низак животни стандард и неликвидност привреде, као и непознавање предности осигурања. Анкете које смо радили показују и да многи грађани сумњају у превару или мисле да је осигурање скупо, што није тачно. Због тога смо, испред целе индустрије, покренули свеобухватну едукативну кампању „Осигурај будућност“ кроз коју ћемо грађанима објаснити да куповина полисе осигурања није трошак већ да се тиме ризик од штете и губитака преноси на друштво за осигурање. Расту и развоју осигурања допринеће и напредак у евроинтеграцијама и раст животног стандарда. Али неопходно је и да едукација буде константна како бисмо изградили свест да је осигурање све само не трошак. То је задатак нас из индустрије. Држава би, са своје стране, требало да уведе пореске олакшице и прошири листу обавезних осигурања.
У Аранђеловцу су одржани трећи „Српски дани осигурања“. Који је значај тог скупа?
Конференција нам пружа могућност да чујемо искуство других у прилагођавању тржишта новим правилима и трендовима, што је од непроцењивог значаја. За тренутни степен развоја српске економије и финансијског тржишта, посебно индустрије осигурања, упоређивање са стандардима којима тежимо је неопходно, јер само тако можемо да обезбедимо раст и развој. То је највећа корист коју имамо од једног оваквог скупа, чији значај потврђује и огромно интересовање представника домаће и међународне струке, регулаторних тела и учесника на тржишту свих држава региона.
Да ли Конференција испуњава циљеве због којих сте је покренули?
Основни циљ је едукација, нама је то најважније. И то едукација грађана, којима осигурање треба представити као савезника у невољи, и запослених у сектору, којима треба омогућити праћење и прилагођавање модерним трендовима. Искрено, није било много оних који су веровали да ће скуп постати традиционалан. Чак ни ми у Удружењу нисмо знали да ли ће и колико скуп испунити очекивања учесника на тржишту, представника регулаторних тела, струке и корисника услуга осигурања. Испоставило се да су „Српски дани осигурања“ постали један од највећих, ако не и највећи стручни скуп у региону, који је у целини посвећен осигурању. Циљ је унапређење тржишта, развој и афирмација струке. Убеђен сам да је то најбољи начин да подстакнемо решавање отворених питања из осигурања и да разменом знања и искуства допринесемо бржем прилагођавању тржишта новим правилима и трендовима, у интересу свих, а највише грађана. С друге стране, желимо да дођемо до нивоа на којем нећемо постављати питање да ли да се осигурамо, већ ко нуди најбоље услове.
Да ли предлози са Конференције заживе у пракси?
Утицај „Српских дана осигурање“ расте и то је евидентно. Примера ради, на овој и претходним Конференцијама највише смо причали о осигурању у пољопривреди и потреби да држава реагује и помогне. Вероватно делом и под утицајем тих ставова, држава је почетком године повећала субвенцију за осигурање пољопривреде у пет региона са 40 одсто на 70 посто што ће стимулативно деловати на раст броја осигураних. То је корак у правом смеру, јер пољопривреда треба да буде ослонац економије, а из нашег угла је осигурање те области на ивици рентабилности.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *