Почетна / Свет / БРИКС као нови Кинески зид

БРИКС као нови Кинески зид

Пише Бранко Павловић

Охрабрује чињеница да је БРИКС отворен за проширење. С обзиром на то да је реч о бројним областима кроз које БРИКС функционише, Србија би морала хитно да успостави министарство за сарадњу са БРИКС-ом

Повод за овај текст је декларација која је у Бразилу средином новембра једногласно усвојена на самиту БРИКС-а (организација Бразила, Русије, Индије, Кине и Јужне Африке, названа по акрониму почетних слова ових држава на енглеском). Реч је о томе да декларација није „историјска“, а да истовремено говори о свету много више од било ког другог документа, тако да би се садашње време сасвим добро могло реконструисати само на основу ове декларације. То „реконструисање“ света је тема овог текста.

СЛИЧНОСТИ И РАЗЛИКЕ БРИКС се нужно мора поредити са Г7 (САД, Јапан, Канада и четири најмногољудније државе и највеће економије Европе: Немачка, Француска, Британија и Италија), зато што је реч о две економски најмоћније групације на свету које у збиру чине око две трећине светског бруто друштвеног производа (БДП), а које се састоје од веома мало држава. И ту се све сличности завршавају, а за анализу света у коме живимо најважније су разлике које међу њима постоје.
Пре свега треба истаћи, пошто је тога мало људи у Србији свесно, а верујем да је на Западу та свест изван стручних кругова буквално непостојећа, да је БДП БРИКС-а већ данас већи од БДП Г7, када се методолошки исправније пореде по „паритетној куповној снази“ (на енглеском је то purchasing powеr parity, PPP). Оно што произведу земље БРИКС-а у роби и услугама вреди више од онога што произведу земље Г7. Пре двадесетак година је тај исти однос био три пута у корист Г7 (БРИКС тада није постојао, али државе које га чине наравно јесу).
Ево једне илустрације разлике између БДП по номиналном исказу и по ППП. Када Србија добије 30 оклопних возила БРДМ-2М од Русије, онда се каже да она „вреде“ неколико стотина хиљада долара. А када добије од САД 30 возила „хамер“, онда се каже да она „вреде“ неколико милиона долара. То је, номинално, разлика 20 пута. Али када се израчуна колико би возила слична руским коштала да их производе у САД, онда се установи да је њихова вредност такође неколико милиона долара, или да руска више вреде. То је по ППП методологији.

73 ТАЧКЕ ДЕКЛАРАЦИЈЕ БРИКС је усвојио декларацију која садржи 73 тачке, распоређене у пет оквирних поглавља једногласно, упркос веома различитим политичким системима у државама чланицама. Насупрот томе, чланице Г7 на последњем свом самиту практично нису могле да се договоре око заједничког документа, иако наводно све баштине политички систем заснован на истим основама.
Овде ћу само набројати области у којима се развија сарадња унутар БРИКС-а и упоредо с том сарадњом развијају модели изградње институција кроз које се та сарадња остварује. БРИКС-ова Нова развојна банка прославља петогодишњицу и из године у годину повећава своје активности, пре свега у области инфраструктурних пројеката. Установљава се фонд који ће омогућити куповину обвезница у локалној валути, чиме ће се избећи задуживање држава у америчким доларима или еврима. Уводе се посебни електронски системи за финансијске трансакције, што ће онемогућити САД да прете како ће некога избацити из њиховог, сада најраспрострањенијег система евиденција токова нoвца, СВИФТ-а. Остварује се значајна сарадња у војној и безбедносној области. Комуникације и информативне технологије се развијају у шест посебних пројеката, укључујући и координацију у области сателитске технологије. Сарађује се у области здравља, радног права, парламентарних делегација, правосудних институција са циљем размене искустава и побољшања међусобног деловања, у области финансија и монетарне политике, пореза и царина, трговине, екологије и културе.

МУЛТИЛАТЕРАЛИЗАМ Како је то могуће? Да су сви сагласни с тако детаљном и свеобухватном декларацијом, а да су тако међусобно различити по култури и политичким системима? Реч је о популацији која чини 40 одсто укупног становништва на Земљи, преко 50 одсто укупних територија, око трећине укупног светског БДП, са четири различита континента. Могуће је зато што се темеље на оном мултилатерализму на коме су после Другог светског рата основане УН. Сарадња на бази договора, преношење овлашћења на заједничка тела, али уз стриктно поштовање суверенитета држава чланица и уз немешање у унутрашња питања држава чланица. Уз спремност да се интензивно сарађује са свим постојећим међународним институцијама, од УН до ММФ и Светске трговинске организације и Организације за забрану хемијског оружја и да не набрајам (сва су иначе набројана у самој Декларацији), али на бази изворних принципа. Дакле, снажно се противећи покушајима да се те међународне институције „украду“ или потчине интересима било кога (заправо се мисли на државе Г7).
То је изузетно охрабрујуће за све нас. Ако огроман део човечанства може да сарађује без претњи и уцена, о ратовима да и не говорим, онда је то могуће и на нивоу УН. То што на том нивоу тако није, последица је пре свега политика држава Г7. Оваквих какве су данас. Заробљене у својим колонијалним политичким и културолошким обрасцима.
Друга охрабрујућа чињеница је да је БРИКС отворен за проширење. С обзиром на то да је реч о бројним областима кроз које БРИКС функционише, Србија би морала хитно да успостави министарство за сарадњу са БРИКС-ом. Да имамо институцију која ће показати озбиљност и спремност Србије да буде део будућности, а временом и да сама развије капацитете који ће јој омогућити све користи такве сарадње. Без уцена, без захтева да се губи целовитост, с политички неусловљеним могућностима инвестирања. Уз уважавање свих посебности Србије и без наметања било ког облика решења у било којој области.
Треће, за нас изузетно важно, реч је о државама које нису и неће признати тзв. Косово, а истовремено су војно већ сада снажне као и Г7, тако да нам сарадња с њима омогућава и изградњу модерне војске и модерне економије као два ослонца која су нам неопходна за очување целовитости државе. Добро је да сарађујемо са свима, али ако неко хоће да нам науди, онда можемо имати ослонац унутар организације која је већ променила свет, а убудуће ће извесно бити модел светских укупних односа.

ДВА КОХЕЗИОНА ФАКТОРА Наравно да су два кохезиона фактора унутар БРИКС-а важнија од осталих. Руска енергетска и војна снага, и кинеска економска снага. Кина чини око половине БДП БРИКС-а. Заједно са Индијом, Русија и Кина целој групацији дају и огроман геополитички значај. Иницијатива је потекла из Москве, али је кинески економски утицај онај стабилизујући фактор који чини тако брзи развој могућим.
Некада је Кина правила зид да би се одбранила од непријатеља. Сада земље БРИКС-а развијају сарадњу и промовишу мултилатерализам у изворном значењу као свој основни начин одбране од непријатеља, зато што тако схваћена међународна сарадња уопште није супротна националној држави пуног суверенитета. Сарађује се у оним областима и у оној мери у којој свака држава сматра да је то за њу добро. Без наметања решења, и нарочито без „надмоћних образаца“ које сви други морају да прихвате. И у томе имају огромног успеха. И у Африци и у ЕУ, па и у САД у одређеним структурама.
Важна „цигла“ у том новом кинеском зиду одбране је сам БРИКС. Уз развој унутрашњег тржишта Кине, које ће све више бити ослонац за развој и Кине и целог света, и иницијатива као што је Појас и пут, који је највећи светски инвестициони подухват у историји, чини се да је после овог самита у Бразилу БРИКС чвршћи и спремнији више него икада за проблеме који надолазе, пре свега због кризе Запада.
Цена коју САД захтевају да други плате, зарад њихове идеје развоја бесконачних сукоба и притисака, постаје превисока чак и за Бразил, а, видимо, и за водеће државе ЕУ.
Следећи домаћин БРИКС-а у 2020. години је Русија. Србија не сме да пропусти прилику да се у наредној години прикључи БРИКС-у у свим областима и формама где је то могуће. Ако разумемо историјске токове, канцеларију за придруживање ЕУ не треба гасити, али од ње немамо шта да очекујемо. Као што то можемо свакога дана да видимо, не очекују ни грађани саме ЕУ да Брисел нешто битно реши, па је тек бесмислено да у ту организацију ми полажемо неке наде.
У новом зиду одбране од непријатеља Србија треба да тражи своје место. Кроз обострано корисну сарадњу.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *