Почетна / Колумне / БОЉЕ СПРЕЧИТИ

БОЉЕ СПРЕЧИТИ

СССР је имао 22,5 милиона квадратних километара површине. Русија, правни наследник некадашње државе, има 17 милиона квадратних километара. Где је нестало пет милиона квадратних километара?

Срби! Нисмо криви! НАТО је злочинац! Браћо и сестре, ми Срби смо жртве! Ко вам другачије каже – лаже! Хиљаде грађана Србије, наших пријатеља, деце, рођака умире од рака изазваног НАТО бомбама. Нико не одговара.
На све четири стране света протести грађана и туче с полицијом. Народ се узнемирио, а ни власт, била она демократска или некаква друга, није спокојна. Шта је узрок, питају се многи? Експерти, аналитичари и остали стручњаци покушавају да новинарима и јавности објасне шта се и зашто дешава. Није им лако. Немам претензија, а ни довољно знања, да објасним због чега су људи узнемирени, али могу изнети неколико чињеница које су свима доступне, али се у јавним расправама ретко помињу. Можда буду корисне читаоцима „Печата“.

НЕСПОРНЕ ЧИЊЕНИЦЕ Период стварања и успона модерне Европе који је почео Француском револуцијом 1789. завршио се падом Берлинског зида 1989. а потпуно окончао распадом СССР 1991.
Ваља се подсетити да је СССР имао око 22,5 милиона квадратних километара површине. Русија, која је постала правни наследник некадашње државе, има нешто мало више од 17 милиона квадратних километара. Где је нестало, и коме је припало преко пет милиона квадратних километара? То је, да подсетим, више него што данас имају све земље евроунијатске заједнице. Неспорне чињенице, о којима се ретко јавно говори.
Од пропасти „највећег противника демократије СССР-а“, како су ЦИА и њене цивилне подружнице таламбасали од завршетка Другог светског рата (види Франсис Стонор Саундерс, Хладни рат у култури, „Досије студио“, Београд, 2013), прошло је тридесет година. СССР-а, Варшавског пакта и комунизма нема више. Сва три „зла“ су нестала. Људи су с правом очекивали обећани бољи живот. Веровали су западним „слободним“ телевизијама, новинама – да чим се поменута три зла униште, долази безбрижнији живот за њих и њихову децу.
Уместо тога, опљачкано им је на разне начине оно што су имали. Изгубили су и имање и образ, како каже српска народна изрека. Схватили су да су преварени. Не верују више ником од званичника. Неки ће се препустити злехудој судбини, други се дохватити алкохола и дроге, трећи насиља, четврти прићи онима који су их опљачкали, јер шут не може с рогатима, а пети који нису лењи покушаће да се организују и узму ствар у своје руке.

МЕТОД: У СЕ И У СВОЈЕ КЉУСЕ Они који су пљачку извршили поверовали су да су рушењем СССР-а завршили сва посла и као сви победници препустили су се уживању у опљачканом благу, организујући оргије по угледу на римске. Опљачканом народу понудили су Кардашијан медијски образац као модел успешности, а они, опијени од успеха, заборавили су да време пролази. Кад су се тргли, видели су да се неко придигао, да је ојачао. Многи народи (Руси, Кинези, Турци, Иранци, зашто не рећи и Срби иако смо ми највише настрадали) успели су методом у се и у своје кљусе да преживе и понешто ураде.
Опијеност је прошла. Људи су прогледали и видели: Цар је го, а и ми немамо шта да обучемо! Живимо горе него док смо се борили против „комунистичког зла“, које смо иначе победили. Победници су постали болесници и као што је уобичајено, почели су да траже кривца. Не код себе већ код других. Тумарају и кривце виде свуда: Руси, Кинези, Корејци, популисти, националисти – нико више не користи реч шовинисти – родољуби, традиционалисти, заробљеници прошлости, митомани, левичари, навијачи, и свакако они који су пре 30 година били безобразни, штипали жене за дупе, а оне се данас тога сетиле.
Сви су криви осим њих самих. Не виде да је њихово време прошло, да се и њима десило оно исто што се десило комунистима. Систем који су проповедали је нестао. Нови није на видику. Једноставно немају решење, а срамота их је да то признају. Дошли су на крај пута. Ваља сад имати знања, мудрости, храбрости и спречити пад воза у провалију. Не заборавимо, сви смо у захукталом возу. Молим владаре света да се призову памети. Неће ни они преживети. Још увек има времена. Боље спречити, јер неће имати ко да лечи.
Молимо се за српске хероје Радована Караџића, Ратка Младића, капетана Драгана. Молимо се за здравље Џулијана Асанжа. Не заборавимо дечака, српског страдалника Слободана Стојановића. Памтимо злочине и злочинце да нам се не понове. Будимо на страни Арно Гујона који помаже нашој браћи и сестрама на Косову и Метохији. Чувајмо Републику Српску. Догодине у Призрену.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *