Почетна / Друштво / Балансирање на танкој жици

Балансирање на танкој жици

Договор о формирању Савета министара могао би се оценити као успех политике руководства Републике Српске јер је добило кључ за улазак у Савет министара не жртвујући за то прокламовани курс војне неутралности мањег БиХ ентитета

Више од годину дана након избора Босна и Херцеговина коначно ће добити нови Савет министара на чијем челу ће бити кандидат Милорада Додика Зоран Тегелтија. Мада су радови на формирању овог органа – поготово након неуспеле реализације августовског договора тројице националних лидера – све више подсећали на Сизифов посао, а чекање на његово конституисање личило на очекивање доласка Бекетовог Годоа, друга половина новембра је донела договор који би, ако ништа друго, требало да створи услове за извесно побољшање здравственог стања хроничног дејтонског болесника.

ПРОГРАМ РЕФОРМИ УМЕСТО АНП-а И овај компромис, попут свих сличних споразума, има ту предност или ману да само делимично задовољава интересе супротстављених страна које га, по правилу, накнадно широко тумаче у складу с властитим потребама. Ипак, овај договор би се – ако је судити по презентованој садржини која се односи на кључну тачку НАТО интеграција БиХ – могао оценити као успех политике руководства Републике Српске јер је добило кључ за улазак у Савез министара не жртвујући за то прокламовани курс војне неутралности мањег БиХ ентитета.
Августовски споразум Додика, Изетбеговића и Човића је, подсетимо, блокиран због накнадног инсистирања Бошњака да се у њему нађе место за Годишњи акциони план (АНП) за чланство у НАТО-у, што је било неприхватљиво за Републику Српску. У најновијем споразуму, који је – што сигурно није без значаја – стрпљиво кован уз медијаторску помоћ дипломата држава Квинте, АНП се нигде не спомиње, тачније речено уступио је место документу названом Програм реформи БиХ. Он ће бити прослеђен у седиште западне војне алијансе у Бриселу након што Представнички дом Парламентарне скупштине БиХ потврди именовање Зорана Тегелтије за председника Савета министара.
Од промене имена документа је, међутим, много значајније то што се на његовој првој страни јасно наглашава како он „не прејудицира чланство у НАТО-у“, односно истиче да је „за сваку врсту и кретање ка чланству у Северноатлантској војној алијанси потребна нова одлука Председништва БиХ и Парламентарне скупштине ове државе, која ће бити донета у складу са ставовима свих органа власти“ (дакле и Народне скупштине РС!). Иако комплетан садржај усвојеног Програма реформи БиХ није до тренутка писања овог текста обелодањен јавности, из горенаведеног је очигледно да су Додик и његови сарадници најновијим споразумом добили жељени „осигурач“. Без њихове сагласности РС и БиХ се, бар како на папиру пише, више не могу угурати у НАТО.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *