Почетна / Регион / Збогом, Адрија

Збогом, Адрија

Немачки власници уништили су последњег парадног коња словеначке привреде из доба Југославије

Једна од најбољих авио–компанија у регији у време Југославије „Адрија ервејз“ долетела је до краја свог пута. После 58 година пословања, успешног углавном у време некадашње СФРЈ док је у независној Словенији годинама таворила, некадашња перјаница регионалних авио-превозника управо је завршила, захваљујући и одлуци словеначке владе да је прода мало познатом немачком власнику – у банкроту.
После отказаних 400 летова, чиме је завила у црно око 15.000 путника само прошле седмице, огрезла у дуговима тешким преко 50 милиона евра, остала је, откако је пала у руке немачког фонда 4К, не само без своје флоте авиона него и без оперативне лиценце. До пре само неколико месеци чинило се да за „Адрију“ ипак има наде, пошто је тада најављени штрајк пилота (и то усред туристичке сезоне!) у последњем тренутку отказан захваљујући необично брзом пристанку немачког руководства на све услове огорчених пилота. Сада је јасно да је била посреди само куповина времена како би менаџмент компаније, због масовног отказивања летова, искамчио од словеначке владе знатнију новчану помоћ.

„МИ ПОПРАВЉАМО“ Премијер Марјан Шарец, међутим, није попустио под притисцима нити одрешио кесу како би спасао дојучерашњи национални понос. Кривицу за слом а сада и потонуће „Адрије“ пребацио је на своје претходнике и политичке ривале, подсетивши да је „Адрија ервејз“ постала рупа без дна, због чега је некадашња премијерка Аленка Братушек (у актуелној коалиционој влади министарка за инфраструктуру) и продала јединог домаћег авио превозника фонду 4К који се, да иронија буде већа, дичи мотом „We fix it“ („Ми поправљамо“). Продаја је утаначена у нади да ће Немци спасти словеначку националну узданицу, али се убрзо испоставило да стереотипи о немачкој пословности и прецизности умеју и да преваре. „Адрија“ се тако нашла у небраном грожђу и зависна од добре воље домаће политике да је спасе од пропасти, али влада актуелног премијера (која је скресала овогодишње расходе како би уштедела насушно потребних 100 милиона евра у буџету тешком 10 милијарди евра) није била заинтересована да списка ни цент за нерентабилну „Адрију“.

ПОСЛОВНЕ И ПОЛИТИЧКЕ ОДЛУКЕ Узалуд су немачки менаџери у последњој фази „Адријине“ агоније ударали на „националне струне“, подсећајући да Словенија ускоро (у другој половини 2021. године) преузима вођење ЕУ, те да би пропаст једине домаће авио-компаније „могла да угрози повезаност Словеније са светом“. Многи су подсетили и на чињеницу да је „Адрија“, иако је пословала на великом ЕУ тржишту и била део престижне „Стар алианце групе“, отишла к врагу, док на пример компанија „Ер Србија“ послује све боље и има нове авионе…
Наметнуло се питање – зашто је тако? Одговори се своде на лоше и добре пословне и политичке одлуке. О којима је на српском авијатичарском порталу „Танго сикс“ писао аналитичар Ален Шћуриц. Укратко, с нестанком Југославије и југословенског тржишта, „Адрија“ је практично изгубила смисао свог постојања; та чињеница је испрва тешко продирала до свести словеначке државне управе у осамостаљеној Словенији. Држава је стога годинама финансирала „Адрију“, све док (после економске кризе 2008) тадашња влада премијерке Аленке Братушек није одлучила да прода презадужену компанију. Још тада је, међутим, тај потез оцењен као споран, јер „Адрија“ није била продата некоме ко би био вичан авијатичарском послу већ фонду познатом по „сваштарењу“ и сахрањивању или брзој препродаји некада профитабилних фирми.
Словеначки државни холдинг (СДХ), који управља имовином словеначке државе, већ тада је анализирао различите сценарије за спас „Адрије“: од стечаја, преко оснивања новог правног лица до докапитализације и продаје. СДХ је закључио да би најбоља опција била продаја, јер би стечај коштао 3,2 милиона евра, док би продаја „4К Инвесту“ донела 100.000 евра у државну благајну. „Адрија“ је уз то у државну касу на име доприноса и пореза годишње доносила 10 милиона евра, док би у случају банкрота оптеретила државни буџет за око 400.000 евра месечно, због исплате социјалне помоћи отпуштеним радницима… У плус јој се убрајало и да је само током 2015. довезла 200.000 туриста у домовину, који су Словенији донели 28 милиона евра.
У то доба је „Адрија“ повезивала Словенију са светом, обављајући 200 летова недељно ка 30 дестинација. Зато је тада процењено да би њеним укидањем Словенија више изгубила него што би уштедела, а уз то више не би била повезана ни са метрополама „Западног Балкана“ – с аеродромима у Сарајеву, Скопљу, Приштини, Подгорици, Тирани… Што би погодило словеначку привреду јер друге компаније не би преузеле те линије. СДХ је упозорио и да „Адрија“ генерише око 150 милиона евра прихода који се реализују у Словенији. Зато је компанија, без даљих анализа, продата фонду сумњиве репутације. И одмах су почели да се нижу проблеми.

СТРАНИ МЕНАЏМЕНТ Запослени су држави пријавили менаџмент јер са шефовима морају да комуницирају на енглеском језику, обашка што је у управи било врло мало Словенаца, док је главну реч водио „мали тим ауторитарних људи“. Постало је јасно да странце не занима ни развојна стратегија, још мање будућност „Адрије“. Све је учињено по уобичајеном обрасцу – нови власници су јефтино преузели компанију и довели странце у управу, решени да стабилизују пословање, прикажу раст а онда брзо продају компанију по вишој цени него што су је купили. Проблем тог „пословног модела“ је био што 4К није имао појма о авио-саобраћају.
Уследиле су почетничке грешке, неопростиве у тој врсти посла. Отворили су „базе“ на све стране, линије трансформисали тако што су малим авионима „достављали“ путнике до већих ваздухоплова које нису могли да напуне, па су летови све чешће бивали неекономични и последично отказивани. „Адрија“ је током неколико седмица радикално мењала ред летења и фреквенције према појединим дестинацијама, или суспендовала постојеће линије… Уследила је још једна грешка – куповина, па ликвидација авио-компаније „Дарвин“. Е, ту се већ умешало швајцарско правосуђе због сумњи у преваре током ликвидације те компаније. Поставило се и питање како је „Адрија“, захваљујући „Дарвину“, дошла до авиона „сааб 2000“. Што је био још један корак ка „Адријином“ крају.
„’Сааб’ је авион којим ниједна компанија не успева да лети комерцијално. То и јесте разлог зашто су их произвели само 63 и зашто су престали да их производе 1999, само 7 година од почетка производње – јер су готово све компаније које су летеле њима – банкротирале, отуда их у овом моменту има у употреби тек тридесетак. Осим ’Адрије’, још само три компаније лете тим авионима… Авион је неекономичан, а ’Адријини’ авиони су поврх свега стари и склони кваровима, постоји недостатак резервних делова, одржавање је врашки скупо и тешко због недостатка стручног кадра. Нема ни посада за тај авион, а нема ни довољно заинтересованих за школовање на њима, па чак три до четири од шест ’Адријиних’ ’саабова’ остаје приземљено, иако плаћа лизинг за њих. Како је могуће да менаџмент ’Адрије’ не зна за све те аргументе? И потом су ’фрапирани’ јер нема довољно посада и механичара за операције са ’саабовима 2000’. Искрено, просто не могу да верујем да је 2018. године неко одлучио да своје регионалне летове изгради на том доказаном губиташу. А ’Адрија’ уз то није ни власник тих авиона него их изнајмљује од Американаца, дакле они су још скупљи у експлоатацији него што је било предвиђено првим планом по преузимању од ’Дарвина’,“ пише Ален Шћурц на порталу „Танго сикс“.

250 ЕВРА Све што је уследило, било је, дакле, очекивано. Већ на почетку овог лета су се друштвеним мрежама прошириле гласине о катастрофалном кашњењу, а онда и све чешћем отказивању „Адријиних“ летова, бесним путницима којима је пропало дуго планирано путовање, одмор, пословни састанак…
Врхунац бизарности био је када је „Адрија“ недавно, тик пред полетање, отказала лет за Беч, јер је добила дојаву да посаду – због „Адријиног“ дуга од свега 250 евра – на тамошњем аеродрому чека судски извршитељ заједно с полицијом. Како су потом јавили љубљански медији, пилоти су се одлучили на тако драматичан потез из страха да би, упркос скромном износу потраживања (који је „Адрија“ дуговала путнику из Аустрије због тужбе организацији за заштиту права путника после отказаног лета 2017. године), могао да буде заплењен чак и авион. Сада те опасности више нема – „Адрија“ је последњег дана септембра објавила да је у суду у Крању поднела захтев за стечај, а уједно јој је надлежна државна управа одузела лиценцу за летење. Банкрот је неизбежан, „Адријини“ успеси из доба Југославије остају бледа успомена, а њене линије, како је саопштено преко твитера, преузима немачка „Луфтханза“…

2 коментара

  1. Vreme je bilo da bankrotira, sledeci je croacija air i montenegro air,pa ce siptari iz pristine krenuti da lete
    AIR SRBIJA.




    3



    0
  2. Bravo Budjoni, dobro zapazanje. Kad sam putovao sa AA , uvek je bilo puno Siptara uavionu do Ljubljane, a imali su i vezu do Kosova koju je opet servisirala AA. I tu je ta kompanija dobro profitirala. Inace, putovanja su bila skupa, osoblje neljubazno, znao sam neke ljude koji su se zaposlili tamo preko „.strica“,… ocekivao sam dace se bankrot i prije dogoditi.Mozda jeu vrijeme SFRJ bila konkurentna firma,ali …




    0



    0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *