Велико дружење с иконама српске и светске културе

И ПИСМО И ГЛАВА

ПЕЧАТОВИ ИЗВЕШТАЧИ И КРИТИЧАРИ НА 64. МЕЂУНАРОДНОМ БЕОГРАДСКОМ САЈМУ КЊИГА

 

У недељу, 20. октобра 2019. године, фанфаре су означиле почетак 64. Београдског међународног сајма књига, најрепрезентативније и најпосећеније књижевне и културне манифестације у овом делу Европе. Земља почасни гост ове године је Арапска Република Египат

Београд је овог октобра, традиционално, домаћин највеће културне манифестације у региону. Под слоганом „Писмо = Глава“, Међународни сајам књига у Београду одржава се од 20. до 27. октобра на више од 30.000 м2 сајамског простора, уз учешће око 500 директних излагача, од којих око 60 иностраних, из двадесетак земаља са четири континента. Током осам сајамских дана планирано је чак 667 сајамских програма и промоција посвећених темама које су у најнепосреднијој вези са изазовима времена у којем живимо, подједнаком и с актуелним тренутком домаће издавачке продукције, те значајним јубилејима српске културе.

Књига је вреднија од свих споменика, од свих гробница, урешених и осликаних: Милован Витезовић

Књига – вреднија од свих споменика

Овогодишњи празник књиге свечано је отворио српски писац Милован Витезовић. Своју беседу започео је речима: „На почетку беше реч. И реч беше Бог.“
„’Књига је вреднија од свих споменика, од свих гробница, урешених и осликаних стубова, јер она сама гради споменик у срцу оног који је чита’, пише у једном египатском натпису из времена Првог царства. С богом почињу ове књиге које се у грчком језику зову Номоканон, а ми ћемо их у језику нашем звати Законоправило. Ове књиге су биле помрачене облаком мудрости грчког језика и први пут се јављају у светлости језика нашег, записао је на самом почетку Законоправила, прве српске ауторске књиге, негдашњи српски принц Растко Немањић, потом у монашком образу светогорски инок, па архимандрит именом Сава. У српскословенском, односно старосрпском језику, у времену Законоправила, реч језик имала је двојако значење. Значила је и језик и народ. Архимандрит Сава је, мислећи и на језик и на народ, ово дело писао с великим наумима који ће се показати и историјским и судбинским и по наш језик и по његов српски народ“, рекао је између осталог Витезовић, отварајући сајамску смотру.

Нека књига остане оно што нас спаја: др Хаитам ел Ај Али, фото: Бета

Књига – оно што нас спаја

У име земље почасног госта Сајма књига – Арапске Републике Египат – излагачима, гостима и посетиоцима обратио се др Хаитам ел Ај Али, председник Генералне египатске организације за књиге и директор великог Међународног сајма књига у Каиру. Изражавајући задовољство и захваљујући на части што учествује у овом изузетном културном догађају г. Ај Али је констатовао да је „књига пријатељ коме поверавамо наше тајне, предајемо нашу свест и осећања, пријатељ који нам пружа осећање задовољства“.
„Египат је био једна од најстаријих цивилизација која је познавала писану реч, док је данас, у савременом добу, носилац једног од најзначајнијих сајмова књига у свету и најзначајнијег на арапском подручју“, рекао је између осталог Ај Али и додао да је „сајам књига један од најзначајнијих догађаја за љубитеље стваралаштва, књижевности, уметности, мира, доброте и љубави“. „Нека књига остане оно што нас спаја, од тренутка када упознајемо египатског писара и културу Винче, све до тренутка када Нагиб Махфуз са обале Нила дозива Иву Андрића на ћуприји Дрине или обали Саве. Од устава Константина Великог који позива на мир и толеранцију, па све до небеских књига сакупљених на египатском тлу, схватили смо да оно што нас све спаја јесу љубав према доброти и толеранцији и љубав према стваралаштву у готово свим облицима његове уметности“, поручио је г. Ај Али.

Гости

Као земља почасни гост, Египат се потрудио да посетиоцима представи своју вишевековну културу и традицију, дела научника, писаца, песника, уметника, уз учешће великих имена књижевне сцене ове земље. Тако је публика у прилици да чује и види књижевнице Салву Бакр и Маи Халед, египтолога Махмуда ел Даматија, Мухамеда Салмавија, Менсуру ез Елдинг. На египатском штанду предвиђен је наступ групе „Ал Арагоз“, чији извођачи покретима руку „причају причу“, у Народном позоришту наступила је Балетска каирска опера, а у Кинотеци се одржава ревија египатских филмова снимљених по популарним романима.
Бројни су инострани гости пристигли и с других страна. Писци, преводиоци и издавачи на овогодишњем Сајму књига у Београду, између осталих, су: Дејвид Ван из САД, Нермин Јилдирим из Турске, Сергеј Шаргунов из Русије и Лаура Синтија Черњаускајте из Литваније.

Хандке – грандиозна икона европске културе

Већ од првог дана посетиоце Сајма су на готово сваком штанду дочекале најновије књиге, тек пристигле из штампарија. Највише пажње, што је и очекивано, привукла су стара и нова издања дела актуелног нобеловца и великог пријатеља Србије, аустријског писца Петера Хандкеа. Иако се нобеловац „пожалио“ да га „у Србији воле и препознају, али да га не читају“, показало се да велики писац ипак има своје верне читаоце.
Петер Хандке, овај пут као нобеловац, инспирисао је и устројитеље сајамских трибина, тако да је прва под називом Правда за Нобела била посвећена управо овогодишњем лауреату Хандкеу и пољској књижевници Олги Тукарчук, која је престижну награду добила за 2018. годину. Учесници трибине Мухарем Баздуљ, Жарко Радаковић, Небојша Грујичић и Мирољуб Стојановић сложили су се у једном – да се после двадесет година терора политичке коректности Нобелова награда вратила у књижевност. Говорећи о Хандкеу, Мирољуб Стојановић је истакао да је Хандке „грандиозна икона европске културе, чија је књижевност неодвојива од позоришног и филмског стваралаштва“.

 

Приче и казивања Си Ђинпинга на српском

На сајму је почетком седмице представљена и књига кинеског председника Си Ђинпинга Приче и казивања, коју је објавио „Албатрос плус“. Јагош Ђуретић, главни и одговорни уредник ове куће, истакао је да је ово дело 200. наслов у едицији „Албатрос“, коју су пре 98 година покренули Станислав Винавер и Тодор Манојловић..
„За Си Ђинпинга револуција није раскид с прошлошћу већ извориште оног највреднијег што може послужити као основа за будућност“, рекао је Ђуретић. „Ову књигу треба прочитати јер после ње постајете бољи човек“, надовезао се Александар Гајевић, државни секретар Министарства културе. „Нисам имао прилике да прочитам овакву књигу која се бави прошлошћу кроз личности које су је обележиле, добацује до садашњости и гледа у будућност. Још кад се зна да је аутор председник најмногољуднијег народа на свету, онда морате имати страхопоштовање.“

 

Источник нашег идентитета

Целокупна издавачка делатност Срба на КиМ представљена у Хали 4. „Србија је данас суочена са највећим изазовом са којим једна држава може да се суочи – покушај отимања дела суверене територије. Али не отима се Србији парче земље већ покушавају да отму суштински, исконски источник нашег идентитета, културе, духовности и језика“, поручио је директор Канцеларије за КиМ Марко Ђурић на отварању штанда јужне српске покрајине.
Ђурић је подсетио да смо сведоци покушаја брисања српског имена, српске прошлости, писма, језика, нашег црквеног и културног наслеђа са циљем да се и Србија с тог места протера.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *