Почетна / Колумне / С Богом је све лакше

С Богом је све лакше

Када се определила за атеизам или за клерикализам уз неизбежни либерални глобализам, евроунијатска заједница је поништила основно људско право – право на лични избор

Срби! Нисмо криви! НАТО је злочинац! Браћо и сестре, ми Срби смо жртве! Ко вам другачије каже – лаже! Хиљаде грађана Србије, наших пријатеља, деце, рођака умире од рака изазваног НАТО бомбама. Нико не одговара.

СЛОБОДАН ЧОВЕК Србија слави осам стотина година од самосталности Српске православне цркве и, не би ваљало изостављати, осам векова од Законоправила које написа Свети Сава и тиме удари несаломљив темељ држави Србији. Тако је у Србији ових дана, а слободно се може рећи и вековима уназад. Ми Срби чувамо своју веру православну, а она чува нас. На радост нашу и Господњу.
Евроунијатска заједница, која себе сматра једином Европом, обезбожила се и одрекла Христа. Определила се за атеизам или за клерикализам уз неизбежни либерални глобализам и тиме поништила основно људско право – право на лични избор. Многима то може изгледати чудно? Како Христос обезбеђује овоземаљску слободу? Односно може ли се бити слободан без Христа у себи! Одговор је једноставан – не може. Христос је доказ да је могуће пронаћи Бога у себи, а човек који пронађе Бога у себи је слободан човек. Слободан у правом смислу те речи, јер слобода значи ослобађање од овоземаљског страха. Човек који таквог страха нема је слободан човек.
Атеизам, клерикализам и, наравно, либерални глобализам траже послушност овоземаљским институцијама (партијама, владама, законима, клеру). Послушност се мери присуством и учешћем у разноразним ритуалима (демократским изборима, новим обредима, рођенданима, ноћима вештица, данима заљубљених, педерским парадама, бесконачном школовању у виду тродневних или петодневних курсева итд.).
Кад се угуше или ограниче личне слободе, ограничи се право на оно што проби уши свима – право на демократију. Што више демократије, то све мање личних слобода! Шта нам то може понудити атеизам?
Нуди нам овоземаљски живот као једини. Ништа друго не постоји сем овога нашег живота. Ако би то била истина, онда би нам у овоземаљском животу било све дозвољено. Уради што год ти падне на памет: Убиј, укради, превари, задовољи све материјалне пориве и шта те брига. Једном се живи.

ЛИЦЕМЕРЈЕ БЕЗ ГРАНИЦА Логично, овакав однос према животу је немогућ у колективном смислу, јер води једној апсолутној анархији, коју ниједна људска заједница не би издржала, па атеизам, иако у својој бити инсистира на потпуном прихватању материјалних начела, почиње с одређеним ограничењима, односно стварањем некаквог морала, а за чије спровођење су потребни одређени репресивни органи. Уводи овоземаљске законе, а самим тим и чуваре закона, који ће спречити убиства, крађе, преваре и остале неподопштине. Покушава да односе међу људима доведе у некакав ред и спречи сопствену пропаст. Што у једној заједници има више људи, то је потребно и више закона, јер се просто појављује више случајева разноразних неподопштина које треба спречавати, односно санкционисати.
Оно што је код Христа, односно његовог Оца било једноставно и стављено у две речи – НЕ УБИЈ! – сад мора бити забрањено, а забрана прописана стотинама законских чланова и брањена милионима судија, полицајаца, адвоката, писара и осталих чувара.
Оно што једноставно гласи НЕ КРАДИ!, и сваком је јасно, у заједницама где нема вере у човеку мора се бранити хиљадама закона, комисија, одбора и безбројним чуварима истих. Атеизам као званична идеологија зна да људска заједница, била она малена или огромна државна творевина, не може опстати ако међусобни људски односи нису регулисани, а потпуно сулудо и непотребно одбијајући постојање Свевишњег и његову једноставност у одбрани те исте људске заједнице. Одбија постојање Свевишњег а у пракси прихвата све његове постулате, одбијајући да то призна, и уводи рогобатне мере, уздижући их на пиједестал непроменљивих закона, догму, која у потпуности гуши право на личну слободу. Лицемерје без граница!
На крају, оне што не мисле као ми не смемо сматрати за своје непријатеље. Томе нас учи Господ који је у нама.
Молимо се за све српске хероје заточене у евроунијатским казаматима по налогу хашких корумпираних злочинаца. Молимо се за здравље Џулијана Асанжа. Не заборавимо српског страдалника дванаестогодишњег Слободана Стојановића, кога мучки закла Елфета Весели. Памтимо злочине и злочинце да нам се не би поновили. Будимо на страни Арно Гујона који помаже нашој браћи и сестрама на Косову и Метохији. Помогнимо и ми његову фондацију. Чувајмо Републику Српску. Догодине у Призрену.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *