Рат за воду /2. део/

Између нових машина за градњу МХЕ и многобројног обезбеђења с једне стране, и народа који подиже барикаде с друге стране, стоји река. Чије је право на реку претежније?

На Старој планини рат за воду се распламсава упркос уверавањима о забрани изградње малих хидроелектрана (МХЕ) у заштићеним подручјима. Такозвани инвеститори, тачније „извршиоци радова“ за налогодавце из сенке, не престају да узнемиравају народ довлачењем нових машина за кроћење река и многобројног обезбеђења које треба да их одбрани од барикада и народа спремног да се бори за воду која му живот значи. Инвеститори, упркос свему, провоцирају сукобе, а моћници који стоје иза њих не одустају од намера да наставе с изградњом 56 планираних МХЕ на Старој планини, а које само њима доносе огромне профите, а народу и држави небројене штете.

РЕЧ ЈЕ О ПРОФИТУ Од априла 2008. до данас широм Србије изграђено је 125 мини-хидроелектрана и издато 1.700 дозвола за изградњу на 600 локација, иако је надлежно Министарство за заштиту животне средине с министром Гораном Триваном на челу још пре две године концепт изградње МХЕ деривационог типа означило штетним и за природу и за живот људи у подручјима где се хидроелектране граде.

Наиме, надлежне институције из Европске уније, а на основу обавеза које проистичу из претходно постигнутог споразума о изградњи укупно 856 МХЕ као услова за приступање ЕУ, постигле су договор с Владом Србије о реализацији истих. У међувремену, деривационе МХЕ потпуно су одбачене у земљама Европе јер постоје и други извори обновљиве енергије, као што су ветар и сунце, на пример. Међутим, поједини моћници знају да овакве хидроелектране доносе огроман профит, јер брзо враћају уложени новац и обезбеђују добру зараду. Јер државни електродистрибутер власницима МХЕ плаћа око 12 евроценти за киловат час, док струја која није „зелена“ кошта 6,3 евроцента или упола мање. А разлику, наравно, плаћа народ Србије кроз рачуне које добија за потрошену електричну енергију.

Све је то изазвало велико огорчење Старопланинаца који су извршиоцима радова и њиховим налогодавцима одлучили да пруже отпор и организовали се у удружење „Одбранимо реке Старе планине“ које води активиста Александар Јовановић Ћута. Покрету су својом подршком приступиле и неке научне институције, али и морални појединци са интелектуалним интегритетом, од којих је најактивнији декан Шумарског факултета Универзитета у Београду, проф. др Ратко Ристић.

Ристић је, како преносе медији, досад посетио 46 од укупно125 изграђених МХЕ и закључио да је то што је учињено природи њиховом изградњом „страшно“.

Инвеститори у Србији најдиректније угрожавају животе становништва на подручјима где граде МХЕ: Ратко Ристић

ОПАСНА ИГРА На протесту „Одбранимо реке, одбранимо шуме“ Ристић је оценио да је Србија најсиромашнија земља што се тиче аутохтоних површинских вода на подручју Балкана и да не смемо да будемо немарни према нашим аутохтоним водама које чине брдско-планинске реке, јер ћемо у супротном за 10 до 20 година потпуно уништити те водотокове и сав живи свет у њима.

Он каже да је проценат енергије која се добија кроз оваква постројења мизеран – два до три одсто укупне електричне енергије Србије.

„У Србији је планирано да се изгради 856 малих хидроелектрана, и готово све дозволе и сви просторни планови који предвиђају изградњу МХЕ позивају се на неки државни документ из катастра од 1987. године који никада није званично усвојен. Дакле, то је једна врло опасна игра и систем је крајње дилетантски и трапаво ушао у тај процес производње такозване обновљиве енергије из малих хидроелектрана. То мора хитно да се заустави и промени. Морам да кажем да Електропривреда Србије има на годишњем нивоу губитке од 17 процената. Толерантни технички губици на европском нивоу износе свега пет одсто, дакле 12 одсто енергије произведене у Србији негде нестаје. Ако би се за само два процента смањио тај губитак, нама не треба ни једна једина мала хидроелектрана. Ако би се направило ових 856 МХЕ, то значи да бисмо ’спаковали’ у цеви више од 2.200 километара водотокова у највреднијим планинским екосистемима, а та мрежа потока и малих водотока чини срце тог система, тако да свака прича о МХЕ као произвођачима зелене енергије која нема негативан утицај на животну средину једноставно није истина.“

Ристић додаје да се на сливу реке Студенице тренутно гради пет или шест МХЕ и то је у потпуној колизији с политиком заштите животне средине јер управо МХЕ потпуно девастирају живи свет акватичних екосистема, ремете режиме подземних вода, прихрањивање извора, а тамо где има људи у приобаљу у потпуности ремете традиционални начин живота локалних заједница.

„Све наше приче о ревитализацији села и одрживом развоју брдско-планинских области падају у воду ако допустимо развој овог штетног и непотребног концепта. Напомињем да је процес изградње МХЕ довео у питање и концепт правне државе. Верујем да треба да имамо озбиљну правну државу која ће да има добро уређен систем и у коме ће бити заштићена права за све нас. Национална је срамота оно што се дешава у селу Ракита, Oпштина Бабушница. Тамо се завршава процес изградње МХЕ ’Звонце’ на потезу од села Ракита до села Звонце и тамо је закон прекршен по најмање три основа – први пут кад је допуштено да инвеститор положи цеви упркос јасним условима које је издало ЈП ’Србијаводе’ и Републички завод за заштиту природе. Други основ је чињеница да је на том водотоку нађена строго заштићена врста поточног рака због кога, према Закону о заштити природе, свака изградња мора одмах да буде обустављена. Трећи основ зашто је то противзаконито поступање је чињеница да је инвеститор самовољно пробио две бујичарске преграде, то су бране које штите низводно село Звонце од поплава и од ерозионог наноса. У случају појаве велике воде у реци Ракити може доћи и до рушења тих објеката и до угрожавања живота становника села Звонце. Уопште ми није јасно како је инвеститору пало на памет да пробија те бране, а друго зашто надлежне државне институције не реагују са кривичним пријавама. Једино министарство које је донело решење и наредило обуставу радова и вађење цеви је Министарство заштите животне средине. Инвеститор се жалио и жалба је одбијена, међутим, онда остали надлежни државни органи нису спровели оно што је инспекција наложила. То је заиста нешто што обеспокојава“, рекао је Ристић.

ТЕХНОЛОШКА ПРАИСТОРИЈА Декан Шумарског факултета напомиње да су се неке значајне српске институције огласиле прилично критичким тоном о градњи МХЕ. Пре свега Академија инжењерских наука Србије, затим декани Универзитета у Београду на Географском, Шумарском, Рударско-геолошком и Биолошком факултету и Института за биолошка истраживања „Синиша Станковић“. А стигла је и подршка департмана за биологију Природно-математичког факултета Универзитета у Новом Саду и, што је веома охрабрујуће, у априлу ове године огласио се и заштитник грађана Републике Србије који је у једном изузетно аналитичном, стручном и аргументованом тексту осудио досадашњи процес изградње МХЕ у Србији.

„На светском нивоу концепт изградње МХЕ већ се третира као технолошка праисторија. Не постоји начин да се овакви објекти у свету праве против воље људи, а инвеститори код нас најдиректније угрожавају животе становништва на подручјима где граде МХЕ“, закључио је Ратко Ристић.

ПРЕДСЕДНИК ЈЕ ОБЕЋАО

Председник удружења „Одбранимо реке Старе планине“ Александар Јовановић Ћута рекао је за „Печат“ да су на састанку са председником Србије Александром Вучићем установљена три закључка. Први је Вучићево обећање да ће Влади Србије предложити да забрани изградњу деривационих МХЕ у заштићеним подручјима, чиме би Србија постала прва држава у Европи која је то учинила. Други је да ће председник Србије током посете Пиротском округу од 5. до 10. новембра посетити село Ракита где се гради контроверзна МХЕ „Звонце“ поводом чега су незадовољни мештани покренули протесте а Старопланинци иницирали општи покрет за заштиту река и шума. На састанку је закључено и да ће све процедуре током којих се стичу услови за одобравање пројектне документације и контрола рада на МХЕ бити значајно пооштрене.

СПРЕМАН ЗА СУД

Ристић наводи да је на водотоку Пањица, Oпштина Ариље, извесни Јовановић потпуно нелегално, без грађевинске дозволе, почео да гради МХЕ. Инспектор је наложио да обустави радове, али не и да поруши то што је изградио. Онда је Јавно тужилаштво направило нагодбу са инвеститором да добије шест месеци условно и да плати сто хиљада динара казну. То је срамота за наш правосудни систем. Затим је додао да је инвеститор МХЕ у селу Ракита регистрован у Београду, Косовска 16, на истој адреси где и адвокатска канцеларија која заступа тужбу коју је против њега поднео извесни Драган Јосић. Суђење је 5. новембра и Ристић једва чека да на суду понови све ово што прича јавно.

займ на карту быстрый займ на карту новосибирскзайм без отказа рфзайм онлайн на карту только по паспорту

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *