Почетна / Свет / Путинове фабрике тролова

Путинове фабрике тролова

Москву оптужују за подривање бриселских генијалних замисли и да покушава да директно одлучује у ЕУ, што је изговор за све неуспехе: наше идеје су одличне, али не можемо да их остваримо јер нас саботирају

Запад се последњих година, с мањим или већим успехом, брани од руске агресије, руског мешања и руских дезинформација. Судећи по раширености написа на ову тему у западним медијима, рекло би се да ни САД ни ЕУ немају пречих брига него што је одбрана од ове пошасти. А ни Кремљ се, изгледа, не бави ничим другим, већ по цео дан смишља где би и како опет ударио „западне пријатеље“. Верујући овим медијима, долазимо до закључка да је Запад постао велика жртва Владимира Путина, па Европљани и Американци морају да улажу све више новца и других ресурса за одбрану својих грађана. Недавно смо, 10. октобра, добили још једну резолуцију Европског парламента, у којој је Русија названа „главним извором дезинформација“ усмереним против ЕУ и других европских држава и региона, као што су Украјина, Грузија или Балкан. Сазнајемо да су бриселски парламентарци забринути за исправно информисање својих бирача, али и туђих, који са ЕП немају никакве везе. И да Путинове „фабрике тролова“ нуде врхунски производ, изузетно тражен на европском тржишту! Док су европски тролови неквалитетни и слабо плаћени.

Резолуција констатује „изузетно опасну природу руске пропаганде“ и позива Европску комисију да изради „ефикасну стратегију оперативног и поузданог супротстављања руској дезинформацији“. Европосланици, њих 469, захтевају стварање међународних правних оквира за поуздано парирање хибридним претњама, укључујући сајбер-нападе и дезинформације. Против изгласавања овог документа била су 143 посланика, а 47 се уздржало од гласања. У ЕП, преноси „Дојче веле“, све су забринутији за ток и исход избора и у земљама ЕУ, и суседним државама. Балканске земље и чланице програма „Источно партнерство“, конкретно Украјина и Грузија, такође су објекти подривања „нормативних основа и принципа европске демократије и суверенитета“. Овим земљама, сматрају у ЕП, Брисел мора да пружи конкретну помоћ. Међу предложеним мерама су „подршка независним медијима“ у балканским земљама и државама „Источног партнерства“. Ваљда се у ЕУ терминологији подразумева да су медији независни ако од њих примају „конкретну помоћ“, у супротном су зависни.
Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Један коментар

  1. Trebalo bi i Zapad „razumeti“. Nisu oni skoro nikad bili u poziciji da se brane nalaženjem „krivca“. Ne ide im to baš od ruke, pa smo često svedoci budalaština sa njihove strane. Greška je upuštati se sa njima u „diskusiju“, što je, inače, bila karakteristika sovjetske propagandne škole (zasnovana na ideološkom prilazu). Sa zaspadom bi se, mišljenja sam, trebalo jednostavno sprdati, jasno na filigranski način. Imamo mi zapadnih „mudraca“ u Srbiji na pretek. Njima davati medijski prostor i shvatati ih ozbiljno je isto što i baždariti bager. Na žalost, često sve opredeli novac, zarada, tiraž.




    0



    0

Оставите одговор на BakiikaB Одустани од одговора

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *