Пулс метрополе

Изложба фотографија с прославе ослобођења Београда 1944. године

САГА О СЛОБОДИ БЕЛОГ ГРАДА

Фото-хроника београдске офанзивне операције током септембра и октобра 1944. приказује важну етапу на путу према дану велике победе над фашизмом, 9. мају 1945. године

Пише Саша Францисти

Градоначелник Београда проф. др Зоран Радојичић и амбасадор Руске Федерације у Србији Александар Боцан-Харченко отворили су протекле седмице изложбу архивских фотографија совјетских ратних дописника посвећену 75. годишњици ослобођења Београда у Другом светску рату на Савском шеталишту на Калемегдану.

Градоначелник је истакао да фотографије које представљају фото-хронику београдске офанзивне операције током јесени 1944. године сведоче о страшном времену за наш народ и срећном тренутку када је Београд ослобођен.

„На фотографијама видимо срећу и спокојство које је донела борба родољуба и савезника. Изложба је и сведочанство како је Београд изгледао тада после рата и колико је био разрушен, али и о пријатељству између руског и српског народа“, рекао је Радојичић.

Градоначелник је истакао да је посебно важно да слике сведоче о борби и жртви коју су Руси дали за наш народ и нашу слободу: „То пријатељство траје и данас и радујемо се доласку премијера Руске Федерације Дмитрија Медведева, који ће бити у Београду када се буду обележавали Дани ослобођења Београда од фашизма.“

Амбасадор Боцан-Харченко нагласио је да има велику част да с градоначелником отвори изложбу фотографија које су начињене на дан ослобођења Београда.

„Ове фотографије показују много боље величину тог тренутка него што би то описале речи. Градоначелник је лепо запазио да оне приказују срећу и осећање добродошлице на лицима Београђана и види се јасно ослободилачка мисија Црвене армије“, поручио је амбасадор РФ и подсетио да су руски и српски војници били браћа не само на београдском ратишту већ и у другим деловима где су се водиле борбе против фашизма.

Боцан-Харченко је истакао да се сада, такође, морају водити тешке политичке борбе које ће бити наш убедљив одговор на покушаје фалсификовања и ревизије историје.

У склопу изложбе представљена је фото-хроника београдске офанзивне операције током септембра и октобра 1944. године, а која је постала важна етапа на путу према дану велике победе над фашизмом, 9. мају 1945. године.

Међу ауторима снимака су легендарни совјетски ратни дописници Јевгениј Халдеј, Олга Ландер, Анатолиј Јергов, Фјодор Левшин и Павел Лукницки.

Организатори изложбе су Амбасада Русије у Србији и ЈП „Београдска тврђава“. 

Веза Калемегдана и обале Саве ускоро у потпуности функционална

ПАСАРЕЛА – КАРИКА КОЈА ЈЕ НЕДОСТАЈАЛА

Успешно се приводе крају радови на пешачком повезивању урбаног дела града с реком; позиција пасареле чини је функционалним почетком будућег линијског парка који ће се простирати у дужини од 4,5 километра све до Панчевачког моста

Пише Мила Милосављевић

Главни градски урбаниста Марко Стојчић обишао је протекле недеље радове на пешачкој пасарели која повезује Калемегдан и обалу Саве, где су окончани радови на изради и постављању скулптуре која ће красити овај објекат.

Стојчић је истакао да се овим обиласком обележава завршетак радова на скулптури која је део овог комплекса, као и да су сви грађевински елементи комплетирани, када су у питању пасарела и скулптура, док је преостало да се заврши посао око партера који ће бити веома важан за пешаке када пасарела буде у потпуној функцији.

„Желео бих да објасним и мало кашњење чињеницом да је ово ипак уметничко дело, које као и свако друго има своје специфичности. Аутори су имали своје захтеве које смо у потпуности испунили па смо данас овде са интернационалном делегацијом која има прилику да се увери у квалитет изведених радова. Преостаје да се до краја године заврши све у функционалном смислу, како би пасарела и скулптура у потпуности били на располагању Београђанима и гостима нашег града. Са уметничке тачке гледишта, ово је вероватно најважнији објекат који је изграђен у Београду у последње три или четири деценије, а свакако највреднији уметнички објекат од прве половине шездесетих година када се део града уз обале река развијао“, рекао је Стојчић.

Он је додао да ће по завршетку радова старо језгро града, односно Калемегдан, бити повезано с приобаљем, што је, како је рекао, недостајало Београду.

„Одвијају се радови на проширењу пешачке зоне, чији центар представља Кнез Михаилова улица. Косанчићев венац је уређен и реконструисан, док су у току радови на уређењу Калемегдана. Пасарела је карика која недостаје да бисмо остварили првобитни циљ, односно повезивање урбаног дела града с реком. Било је извесних правних проблема јер је било потребно уклонити известан број нелегалних објеката што је донекле успорило реализацију грађевинског подухвата“, нагласио је Стојчић.

Главни урбаниста је истакао да је позиција пасареле функционални почетак будућег линијског парка који ће се простирати у дужини од 4,5 километра све до Панчевачког моста.

„То ће постати најважнији рекреативни простор који ће Београд добити у наредне две до три године. Линијски парк је од великог значаја јер ће потпуно ревитализовати урбано ткиво које се налази уз пругу која више није у функцији. Од парка очекујемо да буде иницијална каписла да део који људи махом доживљавају као ’сиви део града’ буде најзначајнији фактор урбаног развоја Београда у наредних десет година“, закључио је Стојчић.

Ричард Дикон, један од двојице аутора скулптуре, рекао је да је веома срећан што се поново налази у Београду.

Коаутор скулптуре, вајар Мрђан Бајић рекао је да „данашњи дан представља извесну  врсту увида у нову путању која ће бити отворена овом пасарелом, као и у скулптуру која је у потпуности завршена“.

Текстови се објављују као део Пројекта суфинансираног из буџета Града Београда, Градске управе, Секретаријата за информисање