Почетна / Свет / ПРЕД КОНАЧНОМ ОДЛУКОМ

ПРЕД КОНАЧНОМ ОДЛУКОМ

БРИТАНСКЕ ТЕМЕ И ДИЛЕМЕ

Борис Џонсон се још нада да би Британија могла да напусти ЕУ споразумно. Та нада је, тренутно, у рукама Парламента након што је Брисел поручио да је договор о раскиду на помолу. Председник Европског савета Доналд Туск пак потврђује да је основа споразума већ постигнута и да још само остаје да уговорне стране ставе потпис на папир

Британски преговарач о раскиду с Бриселом Борис Џонсон каже да је преостало само да се споразум о брегзиту потпише и додаје да је досадашње преговарање о европском разводу личило на познату причу о бекству робијаша из затвора, у којој су затвореници морали да пузе кроз канализацију како би се докопали слободе.
У стварности Џонсон мора да за авантуру одласка из Уније најпре придобије Демократску партију униониста из Северне Ирске, дакле пре него што текст споразума понуди Парламенту на усвајање. А лидерка униониста Арлен Фостер могла би да очекује да у Даунинг стриту буде оптужена за то да управо њена партија представља главну препреку договору.
У међувремену Француска и Шпанија траже, као цену потписа, да њихове рибарске флоте добију приступ водама Британије. Ангела Меркел и Емаунел Макрон састали су се овим поводом у Тулузу и по речима Меркелове договор с Лондоном је на помолу. Француски председник пак оставља простор и за нешто мекшу интерпретацију: „Желим да верујем да је све договорено.“

ПЕЊАЊЕ НА ЕВЕРЕСТ Без обзира шта је, у ствари, договорено, из извора са обе стране чује се „шапат“ с призвуком наде да би потпис на текст споразума могао да буде стављен „сваког часа“, мада има гласова и да је остварен напредак и да остају „последњи метри“ какви су се својевремено налазили пред легендарним освајачем Анапурне на врху Евереста Едмунду Хиларију.
Борис Џонсон је, како се прича по Лондону, успео да у властитој кући придобије готово све жестоке присталице брегзита, тј. „Спартанце“ (тако их зову), који су одбили да подрже сличан пројекат бивше председнице владе Терезе Меј.
Лондонски „Дејли телеграф“ пише да је споразум о изласку Британије из ЕУ усаглашен (између Лондона и Брисела), али да је још у току редиговање „политичке декларације“ која говори о будућим односима Уједињеног Краљевства и Европске уније, после разлаза.
Последњи чин целе приче припада Борису Џонсону да договорено „прода“ Парламенту у Вестминстеру пре но што обе стране потпишу документ на седници на Самиту који би – како се најављује – могао да траје и неколико дана.
Мишел Барније, главни преговарач Европске уније, већ је обавестио амбасадоре Заједнице о постигнутом договору.
Време ће показати да ли ће Борис Џонсон из целе саге изаћи „са штитом или на њему“ – као последњи који је закључао врата илузији о уједињеном европском континенту.

ВЕЛИКА ИЛУЗИЈА Одлазак Британије, на тај начин, већ доводи у питање и пројекат о уједињеној Европи без граница, било да је реч о слабо однегованој јави или промашеној илузији.
„Дејли телеграф“ у четвртак, 17. октобра, објављује коментар у коме се наводи да је брегзит награда листу и његовој кампањи да Британија оде из Уније. И да то већ даје политичке дивиденде, а уз то и скок популарности Конзервативне партије. Само неколико месеци раније Конзервативна партија била је готово на коленима, са осам посто популарности, а тренутно стоји далеко испред Лабуриста. „Уколико би Џонсон успео да издејствује брегзит, политичка опозиција би задобила још тежи ударац“, наводи „Телеграф“. То и јесте један од разлога зашто опозиција покушава да блокира било шта што би Џонсон договорио с Бриселом.
Џонсон је већ неколико пута поновио да жели „мирољубив“ разлаз са ЕУ, али да је у одсуству споразума спреман да Британија оде и без тога. Опозиција ће – рачуна се – свакако оклевати да Џонсону омогући политичку победу. Чак се део опозиције још нада да ће преокренути брегзит неким новим референдумом, што је и један од разлога зашто Борис Џонсон инсистира да спроведе брегзит до 31. октобра а како би окончао неизвесност која штети економској стабилности и дипломатским односима.
Паралелно, присталице радикалног брегзита (Спартанци) подржаће Џонсона јер су, по њима, алтернативе попут другог референдума понижавајуће одлагање рока изласка из ЕУ заказаног за 31. октобар, а пад народне подршке Џонсону или одступање од брегзита сувише мрачни и недопустиви сценарији за разматрање.
Овакве размирице изазивају незадовољство грађана који се питају да ли је могуће да у историјски важном тренутку за Британију посланици не могу да превазиђу неслагања и ураде оно што је корисно за земљу?
И како пише у једном коментару: „Дајте већ једном тај брегзит, па да кренемо путем сопственог развоја.“

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *