Нова партија шаха на балканској табли

Да ли ће нови амерички приступ кризи на Космету донети решење, или још веће проблеме за Србију?

Све доскора амерички приступ решењу проблема на КиМ био је апсолутно погрешан. За њих је косовска независност била готова ствар и непроменљива чињеница. Суштина грешке у приступу је што се од Србије тражило (страхо)поштовање западне моћи и беспоговорно потчињавање западним интересима, пре свега САД, затим водећих држава ЕУ, те њихових балканских савезника, тако да за српске интересе није било ни простора ни разумевања.

ПРОМЕНА РЕТОРИКЕ Међутим, креатори оваквог приступа сметнули су с ума да је у питању слободарски народ који се лажима, претњама и застрашивањем не може покорити. Пропагандне активности, засноване на сулудој тези да нас је НАТО бомбардовао за наше добро и да су нам НАТО бомбе донеле слободу, нису прошле, и само су продубиле одбојан српски став према овој агресивној војној алијанси. Пропаганда НАТО лобиста заснована на тој тези била је апсолутно контрапродуктивна и само је нервирала наше грађане.
[restrict]

Сада се дешава нешто сасвим друго, као да је неко ставио прст на чело и схватио у чему је грешка. Сви су променили реторику, па чак и широко омрзнути српски НАТО лобисти. Одједном су приметили да и Србија има своје интересе. Одједном нас прихватају и уважавају, не само велике западне силе него и значајан део европских држава.

Зашто је то тако, и да ли се треба присетити народне изреке: „Све је исувише лепо да би било истинито“?

Узрок промене може бити закључак да је Србија ојачала, да има подршку моћних пријатеља, да се њен геостратешки положај променио и да се без ње не могу решавати проблеми у региону, а камоли на Космету. Ако притисци и претње више не дају резултате, логично је да се тражи нови модел наступања чије контуре сада назиремо.

Није тешко разумети (са становишта интереса САД и Запада у целини) да подршка Србији може дати далеко боље резултате од уцена, ма какав био њихов крајњи циљ. Ако погледамо детаље промена наступа према Србији, видимо да нас сада подржава и Вишеградска група. То и није неко изненађење што се тиче Мађарске, Чешке и Словачке, али јесте велико изненађење ако се има у виду вишедеценијски став Пољске. Неки наши суседи желе јаче повезивање и бољу економску сарадњу, чак и Албанија. Све то је изванредно ако је промена искрена и ако није из неких скривених разлога диктирана из центра за вођење специјалног рата.

Марк Еспер у традиционалном и већ помало досадном стилу тврди да Русија активно ради на дестабилизацији Западног Балкана. Зато позива НАТО да објави рат руским дезинформацијама које приказују САД и НАТО у негативном светлу

ПОРУКЕ МАРКА ЕСПЕРА Без обзира на видљиве промене, амерички приступ решавању проблема на Косову и Метохији и даље је конфузан до мере да свакога може збунити. Док њихове дипломате чине велике напоре у покушају да промене српско схватање извора опасности и проблема, неспретне изјаве и потези високих званичника све то анулирају. Тако је нови шеф Пентагона Марк Еспер већ приликом процедуре свог постављења пред Одбором за оружане снаге америчког Сената говорио о изазовима на Западном Балкану и некаквим смерницама будућег америчког ангажовања у решавању проблема. Унапред се види да то Србији неће донети ништа добро и да су то планови који нашу земљу стављају пред нове опасности и изазове.

Еспер у традиционалном и већ помало досадном стилу тврди да Русија активно ради на дестабилизацији Западног Балкана. Зато позива НАТО да објави рат руским дезинформацијама које приказују САД и НАТО у негативном светлу. Све то можда не би требало да нас се тиче, нека се велике силе суочавају и обрачунавају, да није јасног закључка да ће се медијски рат о коме Еспер говори тежишно водити у Србији. Значи, док се део америчке администрације труди да скрене токове у правцу који би одговарао и Србији, други део враћа воду на стару пропагандну воденицу. Јер Еспер каже: „Пентагон ће блиско сарађивати са својим савезницима и партнерима на Балкану како би се повећале њихове могућности одвраћања од било каквих злоћудних активности.“ Како ово разумети него да Еспер мобилише снаге да нас заштити од руског „малигног“ и „злоћудног“ утицаја.

Да ствар буде потпуно јасна, како и приличи америчком политичару тако високог ранга, Еспер тврди да Русија неће успети у својим покушајима да дестабилизује Западни Балкан јер ће је Америка и НАТО у томе спречити, као што су их спречили у покушају дестабилизације Црне Горе и Македоније. Да бар то није споменуо као добар пример, можда би му понеки Србин и поверовао, овако засигурно неће. Црна Гора и Македонија (Северна) су нам тако близу и тако блиске да ми савршено знамо шта се тамо догађало и да су ове државе увучене у НАТО мимо воље народа. Што је још горе, у њима се распирује антисрпско расположење и врши организован, државни притисак на српску мањину. Притисак до неслућених граница обрушио се и на Српску православну цркву за коју управо Американци и њихови сателити на Балкану тврде да је инфраструктура за ширење руског малигног утицаја. Добро је да нам Еспер на време саопштава како то они и у Србији намеравају да обезбеде мир и стабилност – по црногорском и македонском рецепту.

ПАРАНОЈА У СЛУЖБИ ПРОПАГАНДНОГ РАТА Није лако држати пола света у сталној напетости пред измишљеном руском опасношћу и у тој дуготрајној мисији увек су потребне нове идеје представљања супертајних акција „сурових“ руских обавештајаца и још суровијег руског председника Владимира Путина. Тако је угледни „Њујорк тајмс“, чијим информацијама на Западу слепо верују, објавио како је откривена нова опасна тајна руска обавештајна служба под шифрованим називом „Јединица 29155“. Толико је тајна да ни Руси за њу не знају, чак ни остале руске обавештајне службе. Наводно, то је елитна обавештајна формација у оквиру руског обавештајног система којом директно руководи председник Путин, а која је специјализована за субверзије, саботаже и атентате по свету са циљем дестабилизације Европе. Тајновитост продубљује информација да та служба активно делује скоро деценију а тек сада је откривена.

Међутим, наставак приче потпуно разобличава „фабриканте“ информације и њихову праву намеру. Објашњење које би требало да појасни руску опасност звучи толико наивно да се из авиона види да је у питању нова сплетка и лакрдија. Западни контраобавештајци су наводно утврдили да је „Јединица 29155“ најпре извела кампању дестабилизације Молдавије, а затим су уследиле и друге опасне тајне операције – тровање трговца оружјем у Бугарској, покушај пуча у Црној Гори, атентат на бившег руског шпијуна у Великој Британији уз помоћ нервног отрова и многе друге за које се и не зна. Како се тврди, иако су све те операције носиле јасне отиске руских обавештајних служби, контраобавештајци све досад нису закључили да је у питању велика руска тајна акција дестабилизације Европе, него су их гледали као изоловане и неповезане случајеве.

ВИРТУЕЛНА И СТВАРНА ОПАСНОСТ Амерички стратези специјалног рата покушавају да нам што реалније представе неку измишљену, виртуалну опасност са Истока како не бисмо видели реалну и стварну опасност са Запада, што је у овој фази придобијања српског поверења веома важно. Зато лансирају „информације“ о плановима Руса који би требало да нас забрину. Међутим, ми овде одавно знамо да је „Њујорк тајмс“ (и многи други медији) у функцији пропагандне машинерије ЦИА. Протурају намерне терминолошке грешке које наводе на погрешан закључак. Тако, на пример, Скрипаља називају двоструким агентом или руским шпијуном, иако нема никакве дилеме да је он руски пуковник, али британски шпијун.

За утврђивање неких других истина и чињеница новинари јаких медијских кућа на Западу нису тако виспрени, иза чега се крије намера да прљаве послове њихових обавештајних служби подметну супротној, руској страни. Недавно су руски агенти били осумњичени да су физички ликвидирали званичника Кремља Олега Смоленкова, и то заједно са супругом и троје деце. Цео свет био је згрожен и забринут за судбину ове породице јер су званично проглашени несталим за време одмора у Црној Гори. Касније се испоставило да је Смоленков шпијун ЦИА ангажован на сагледавању окружења и активности председника Путина, те да је плански извучен из Русије у САД када се посумњало да је „проваљен“ и да му прети опасност од хапшења.

Стиче се утисак да, у ствари, прљаве игре и акције све време изводе моћне западне обавештајне службе док упорно и неаргументовано нападају Русију, а да су руске обавештајне службе више заокупљене разобличавањем противничких прљавих акција које им се перфидно подмећу. Тако нешто се дешава и на Балкану, и што је још горе, према америчким најавама прљаве обавештајне игре ће се наставити под маском борбе против руског „малигног“ утицаја. Наравно да Србија неће насести на то ма шта се дешавало у наредној „партији шаха“ на балканској табли.  

ПРИДОБИЈАЊЕ ПОВЕРЕЊА СРБИЈЕ Тешко је поверовати да ће нову партију шаха на балканској табли започети Аљбин Курти, и то белим фигурама, а да ће моћне западне силе бити само суфлери и кибицери. Много је вероватније да се америчка дипломатија растрчала по Балкану управо зато да се бројни потези дефинишу унапред. Није америчка администрација детаљно усмерила заменика помоћника државног секретара Метјуа Палмера како да решава „косовско питање“ и појачала америчке „аргументе“ слањем Трамповог човека од највећег поверења Ричарда Гренела, о истом питању, да би одлучивао Аљбин Курти а они само саветовали и сугерисали. Они су дошли да захтевају и управљају догађајима пуни уверења да ће брзо пронаћи право решење. Право питање је шта је за њих право решење и шта им је у ствари прави циљ.

Од Србије се очекује да након интензивних јесењих сусрета и састанака поверује у искрене и добре намере, не само Америке и водећих држава ЕУ него и држава у нашем окружењу које су традиционално непријатељске према српском народу. Нова стратегија придобијања поверења Србије већ се назире, а оквирно је дефинише управо Ричард Гренел. По њему, кључ решења је у балканском повезивању и економској сарадњи, а одушевљени пристанак Едија Раме и Зорана Заева на широку сарадњу са Србијом само је показатељ да су Американци већ повукли прве потезе док Аљбин Курти још није ни сео за шаховску таблу. Његови непримерени антисрпски коментари и потези већ у процесу састављања „владе Косова“ пролазног су карактера јер он није личност која се може одупрети америчким захтевима.

Американци су поново лоше проценили ситуацију. Желе да „косовски проблем“ реше брзо, а услов је да пре тога стекну српско поверење, што је за кратко време немогуће. Већ у првим контактима Гренел и Србију и „Косово“ назива америчким партнерима, док сви знају да је то лицемерно и да није тачно. Као што је већ речено, Американци су албански савезници и заштитници у рату и у миру и без њихове директне подршке лажна држава Косово не би постојала, док су Србију третирали што као непријатеља, што противника, и у том погледу нема видљивих промена. Руси нас упозоравају да је Гренелова мисија обична игра и да се Србији припрема нова подвала што значи да и они будно прате дешавања. Истовремено упозоравају да неће дозволити да се и овога пута изиграју српски интереси.

Коме веровати и није нека дилема, јер знамо да је српске интересе и до сада отворено бранила Русија. Американци су албанске интересе и отимање српске територије бранили као своје. О питању тих ставова нема великих промена и зато се у нову рунду преговора, до којих ће сигурно доћи, по истом принципу како се укључе Американци, морају укључити и Руси. Добро је што се они нуде и прихватају такву улогу. Препустити све Американцима само зато што они имају моћ да управљају ставовима Албанаца била би велика и непоправљива грешка, јер већ у овој фази припреме преговора поново се од Србије тражи све и свашта, а не нуди јој се ништа сем некаквог партнерства са онима који су нас донедавно сматрали непријатељима.

[/restrict]

3 коментара

  1. Zapad ne mijenja nikd ciljeve.Samo mijenja sredstva realizacije zacrtanog cilja.

  2. Oni koji igraju šah znaju da prvi potezi mogu biti vrlo važni za tok cele partije. Najbolje otvaranje je ono u kom upravljate sredinom table pomoću aktivnih figura i opreznom igrom. Da li je Srbija tako igrala kada je u pitanju KiM. Nije. Razlog je jednostavan – nije igrala šah, igrala je nešto drugo. Šta nam je činiti jer je partija već poodmakla. Prvo, vratiti se šahu. Drugo, od početka problema KiM, sa naše strane nije bilo timskog rada, a šah je u pripremi partije „timski rad“. Nisu igrači, koji trenutno igraju, izmislili Italijansku partiju, Sicilijansku odbranu, Francusku odbranu, Špansku partiju, Slovensku odbranu, i dr.. Mi jesmo kao narod nezgodan protivnik, ali moramo biti i realni i „priznati“ da se situacija u svetu promenila, ili menja. To je umnogome opredelilo tok šahovske partije i to bi sada trebalo koristiti (ili iskoristiti). Moramo sa aspekta nacionalnog interesa realno meriti na kojoj strani je naš (nacionalni) interes. Kroz svu istoriju Srba imali smo prilike da vidimo ponašanje drugih prema nama. Iz toga bi trebalo učiti, ako mislimo da opstanemo. Ako vas neko „dva puta ubijao“, ne može treći put da vas „voli“.

  3. Velika asimetrija u odnosima

    VERA, TRADICIJA, IDEOLOGIJA

    Šah je neadekvatna-pogrešna komparacija da se objasne sveukupni kosovski problemi. Većinom oni koji nisu živeli na Kosovu daju pogrešne analize koje guranu u zabludu.

    Slagali se, ne slagali, verska kultura, tradicija, ideologija… proizvodi političko stanje. Šiptari-Albanci imaju svoju (muslimansku) veru koja je dijametralno različita od srpske pravoslavne-hrišćanske vere. Zbog toga se Albanci-Šiptari lako uklapaju na prostorima sa srpskim stanovništviom, a Srbi, Makedonci… se ne uklapaju u šiptarski-albanski prostor? ZAŠTO? Primer pokrajina Kosovo i Vojvodina (ili Izrael-Palestina, Evropa-Arapske zemlje): Srbi ne beže od Madjara, Slovaka, Čehaa, Rumuna… kao što beže-iseljavaju se sa KiM, Zapad. Makedonije… zbog Šiptara? Primera radi: Velika razlika u populaciji Albanaca i Srba, velika razlika u medjuetničkim odnosima, ili, za 50 god. u Srbiji ima na desetine hiljada šiptarskih trgovinskih radnji i lokala, a za toliko godina (50) nijedan Srbin iz Srbije nije otvorio radnju-lokal medju šiptare na KiM? Ili mešoviti brakovi, 10 hiljada naše devojke-žene radja albansku decu, a nijedna šiptarka-albanka ne meša brak sa nealbancima (one 20-40 što dolaze iz Albanije, udaju se za Srbe, one su pravoslavne-katoličke vere, islamizirane… i imena su im nametnuta muslimanska). Srbi, Makedonci, Crnogorci… gube bitku sa šiptarima-albancima isključivo zbog toga što se
    NE VODE POLITIKU NA PRINCIPIMA PARITETA I RECIPROCITETA u medjunacionalnim odnosima, ustanovljeni principi medjunarodnom konvencijom (kakva prava imaju naše manjine u Albaniji – takva prava da imaju i Šiptari na KiM)? Da ne navodim brojne primere, da ne dužim…

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *