Почетна / Фељтон / МАГАРАЦ НАТОВАРЕН ДОЛАРИМА ОБАРА СВАКУ ВЛАСТ

МАГАРАЦ НАТОВАРЕН ДОЛАРИМА ОБАРА СВАКУ ВЛАСТ

Деветнаест година касније: Да ли се 5. октобра 2000. поновио 27. март 1941 (3)

Пише Иван Миладиновић

У НАТО бази у Берлину пада договор да се примени принцип Филипа Македонског, који је говорио да и најутврђенији град може да освоји само с једним магарцем натовареним златом. Српској опозицији је послата порука: Паре наше – посао ваш!

Припреме за оно што се догодило 5. октобра трајале су месецима. После бомбардовања опозиција се враћа на политичку сцену. У августу 1999. године у Братислави се одржава први састанак представника свих опозиционих партија, синдиката, медија, невладиног сектора, чак и предузетника, који су били против Слободана Милошевића. То је уједно био и њихов први излазак у иностранство после НАТО агресије на Југославију. Сиве еминенције овог скупа били су Соња Лихт и Едуард Кукан, министар иностраних послова Словачке. Организатори и финансијери братиславског процеса били су Институт „Ист-вест“ и словачко Министарство иностраних послова. Закључак је да Слободана Милошевића не треба рушити демонстрацијама, него на изборима…
Неколико недеља после Братиславе окупљају се у Берлину. Свима постаје јасно да се променио став међународне заједнице према „српском питању“. Започет је нови политички процес, формира се нека врста „Трилатералне комисије“, коју чине представници опозиције Србије, црногорске власти, и међународне заједнице, односно Европске уније и САД.
Састанци „комисије“, која ће убрзо постати „стална институција“, најпре се одржавају у Црној Гори, у Будви и на Св. Стефану, где се прикључују представници експертске групе Г17. Главну реч води Ричард Гелбард, лични емисар америчког државног секретара Мадлен Олбрајт. Потом се селе за Београд и Будимпешту. У нашем главном граду окупљају се у Грчкој амбасади, 29. октобра. Долазе и сви амбасадори ЕУ. Неколико дана касније, 2. новембра, у мађарској престоници, у Финској амбасади одржава се нови састанак. Са ових скупова шаљу се поруке грађанима Србије да постоји политичка алтернатива за превазилажење међународне изолације, укидање санкција и измирења са светом.
Најважнији састанак „Трилатерале“, брижљиво испланиран, одржан је 17. децембра 1999. у Берлину. Баш у време годишњег самита ЕУ и САД, на коме је стање у Србији била једна од главних тачака дневног реда. Скуп је одржан у Хотелу „Интерконтинентал“. Присуствовали су: државни секретар САД Мадлен Олбрајт са сарадницима, високи представник ЕУ Хавијер Солана, комесар ЕУ Крис Патен, немачки министар иностраних послова Јошка Фишер и Мило Ђукановић са сарадницима. Из Србије су Зоран Ћинђић, Вук Драшковић, Драгослав Аврамовић, Драгољуб Мићуновић, Жарко Кораћ, Ненад Чанак…
Следећи организован одлазак појединих лидера опозиције у иностранство дешава се половином фебруара 2000. године. Мадлен Олбрајт је инсистирала да присуствују инаугурацији Стјепана Месића, који је после Туђманове смрти победио на председничким изборима.
У Загребу су се окупили Владан Батић, Вук Драшковић, Весна Пешић, Мики Савићевић, Душан Михајловић, Ненад Чанак, Жарко Кораћ, Аца Стефановић…
Америчка државна секретарка, после званичне церемоније, окупила их је у Хотелу „Шератон“. Поред ње су, уз приличан број сарадника, били Јошка Фишер, немачки министар иностраних послова, и његов колега из Холандије. Олбрајтова је била директна: „Драга господо, пре неколико месеци у овој истој сали сам разговарала с представницима хрватске опозиције која је тада имала око 5 одсто гласова, пред изборе. Ви сте данас видели шта су они урадили и надам се да сте схватили ову симболичну поруку, што у истој сали одржавамо састанак с вама.“
А то је заправо значило да западни свет и међународна заједница очекују победу опозиције на следећим изборима. А само два месеца раније за време самита ЕУ и САД у Берлину, по тврдњи Тима Маршала у књизи „Игра сенки“, у НАТО бази пада договор да се примени принцип Филипа Македонског, који је говорио да и најутврђенији град може да освоји само с једним магарцем натовареним златом. Српској опозицији је послата порука: Паре наше – посао ваш! Избори постају политичка стратегија опозиције.
Колоквијум пред овај судбоносни испит је положен у Црној Гори, где су пробрани момци Зорана Ђинђића помогли Милу Ђукановићу да победи на изборима против Момира Булатовића. Били су увежбан тим, дошли су у Подгорицу и рекли: „Треба нам то и то“, добили су све што су тражили и Ђукановић је победио! Били су спремни за изборе с Милошевићем. Знали су сваку слабу тачку режима, ништа није могло да им промакне.
Били су спремни за победу и знали шта их чека…

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

У СЛЕДЕЋЕМ БРОЈУ: Шта се дешавало иза сцене Петог октобра: Војска и полиција се плаше грађанског рата

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *