Култни писци, спретни издавачи и сајамски фаворити

фото: Милан Тимотић

Због чега посета халама Београдског сајма књига побуђује парадоксални осећај да је време стало, да је све исто, а да је истовремено то једно узбуркано чвориште из кога кола живот

За годину дана може у нечијем животу много тога да се деси, код неких других пак све остаје непромењено, али када и једни и други уђу у хале Београдског сајма књига запахне их парадоксални осећај као да је време стало, да је све исто, а да је истовремено то једно узбуркано чвориште из кога кола живот. То и није толико необично јер идеја сваког савременог вашара (па тако и сајма) своје порекло има у концепту ренесансних медитеранских тржница, где се, опет по узору на нека ранија, античка времена, роба излагала на тезгама главног трга и народ се ту сакупљао, што због насушне потребе за живoтним намирницама, што због насушне потребе за комуникацијом с другима, за живљењем. Која од ове две насушне потребе покреће људе ка Београдском сајму књига, остаје питање над питањима. Тек, робе, вреве и галаме на овој тржници не мањка.
Пробијајући се кроз ову чувену јесењу београдску п(и)јацу књига и њене пијацете, „Печатова“ критичарка је међу изложеном робом трагала за уметношћу и културом. И ево шта је нашла:
На једном од највећих штандова, „Лагунином“, где се публика креће без јасног циља, ношена у таласима с једног краја на други, упркос непроходној гужви, није било тешко уочити књигу америчког писца Дејвида Вана Историја самоубиства, јер се долазак овог Аљшчанина очекује на сајму па је и све око ове књиге истакнуто томе у прилог. Дејвид Ван у великој мери опхрван својом личном животном трагедијом везаном за смрт, то јест самоубиство оца, успео је у својој прози да ту тему издигне на општи ниво и у њој промишља о животу уопште, кривици, одговорности, превазилажењу бола. Стога није лоше упознати се с његовим делом. Од америчке прозе код овог издавача издваја се и нова књига списатељице нашег порекла Тее Обрехт, Унутрашњост, у којој она евоцира слику америчког 19. века на Дивљем западу, изнова конструишући и деконструишући ту културу и тај мит.
Много снажније и уметнички комплетније проблематизовање америчке историје и мита Дивљег запада долази од култног писца Џона Вилијамса, који је писао шездесетих година прошлог века и кога је наша публика упознала и заволела пре неколико година с првим преводом његовог романа Стонер у издању „Платоа“. Код овог издавача, који се после неколико година бојкотовања Сајма књига поново на њему промаља, изашао је Вилијамсов роман Бучерс кросинг у којем је на маестралан начин представљено поглавље америчке историје изловљавања бизона у Колораду и Мисурију а што одражава филозофију похлепе и крвожедности на којој почива просперитетно америчко капиталистичко друштво.
Док је још о америчкој књижевности реч, треба имати у виду да је „Дерета“ за сајам објавила важно дело Томаса Пинчона Дуга гравитације, које представља својеврсни читалачки изазов и доноси причу о бесмислености рата и утицају технологије на друштво. Код овог издавача, који однедавно објављује нобеловца Казуа Ишигура, изашао је и његов роман Неутешни, у којем се отвара унутрашњи свет савременог интелектуалца, уметника, а неутешност овог романа издигнута је на општи ниво и односи се на истовремено одсуство емпатије у данашњем свету и дубоку усамљеност и обескорењеност. У оквиру свог пројекта објављивања сабраних дела Владимира Набокова, „Дерета“ је ове јесени припремила и његов последњи роман Погледај арлекине!, писан као псеудоаутобиографија.
Издавачка кућа „Штрик“, која већ годинама сигурним корацима осваја овдашњу књижевну сцену, ове године на сајам доводи списатељицу из Литваније Лауру Синтију Черњаускајте, која ће 25. октобра у 19 часова у сали „Борислав Пекић“ представити свој роман Дисање у мермер, који с обрисима психолошког трилера обрађује тему усвајања детета из сиротишта и свих ломова, чежњи, страхова који настају с потребом за материнством и задирањем у тајне, потиснуте трагичне догађаје. „Штрик“ на сајму представља и роман британско-пакистанске књижевнице Камиле Шанси Кућа у пламену, који доноси савремену верзију Антигоне, причу о безусловној братско-сестринској љубави која се судара с друштвеним законима и верским фундаментализмом. Посебно вредно пажње на штанду ове издавачке куће јесте књига поезије пољске књижевнице Ане Свиршчињске Ја сам жена, коју је одабрала и превела Мила Гавриловић и која представља врхунац европске поезије 20. века и на нашем језику је тек сада, с великим закашњењем, преведена.
Још један „млади“ издавач који већ неколико година заузима све важније позиције на издавачкој мапи Београда, „Контраст“, излази на овогодишњи сајам употпуњујући опус писаца које објављује, попут Филипа К. Дика, Кормака Макартија, Саре Стридсберг, од двадесетовековних класика Албера Камија и Хемингвеја, а том низу се придружило и издање Аутобиографије о другима Борислава Михајловића Михиза. Од савремених европских аутора овај издавач нам представља изузетно дело Финкиње Катри Липсон Сладолеџија у којем говорећи о танкој линији преклапања стварности и фикције, живота и глуме, приказује слику ратне, фашизмом окупиране Чехословачке.
На „Контрастовом“ штанду треба обратити пажњу и на њиховог гостујућег излагача, издавачку кућу у повоју „Радни сто“, која објављује дела претежно источнонемачких писаца и открива читаву до сада непознату плејаду изврсних аутора попут Хајнера Милера и Волфганга Хилбига или мало познатијег Клеменса Мајера.
Међу сајамским фаворитима поново се нашао роман чувеног музичара Ника Кејва Смрт Зеке Манроа, сада у издању куће „Арете“ – у њему има и секса и хумора и насиља а доноси причу о сложеном односу оца и сина.
Била потреба за књигом насушна или не, Сајам књига ће и ове као и сваке претходне године задовољити, у некој мери, оне који су још увек везани за овај прастари медиј који се зове књига. Колико их тачно има, саопштиће нам Савет Сајма књига на крају, према броју продатих улазница, а то ће свакако бити нешто макар мало више него претходне године. Јер то тако обично бива, а добре обичаје (у извештавању) не треба мењати. срочно займ на карту с плохой кизайм без проверки кредитной истории онлайнзайм на карту мир сбербанк

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *