Почетна / Наша тема / Крај западне хегемоније

Крај западне хегемоније

„Такозвана либерална идеја је по мом мишљењу дефинитивно превазиђена“: Владимир Путин

Практично нема региона у свету где активну игру не воде Пекинг и Москва, и у једном тренутку Запад ће морати да пресече, допусти да се озваничи нови глобални поредак и признају руски и кинески интереси

Емануел Макрон, француски председник, током августовског сусрета с руским колегом Владимиром Путином на Азурној обали, изрекао је занимљиву – и по много чему јеретичку мисао. „Ми видимо крај западне хегемоније у свету. Околности се мењају“, указао је француски лидер. Своју позицију он је и додатно образложио речима да „Кина избија у први план, а Русија постиже велики успех својом стратегијом“. Нимало случајно, несумњиво, Макрон је ову поруку пласирао баш током сусрета с Путином, који је, такође овог лета, изнео своју стратешку мисао у интервјуу лондонском „Фајненшел тајмсу“. „Такозвана либерална идеја је по мом мишљењу дефинитивно превазиђена“, нагласио је Путин. Председник Русије је појаснио да је либерална идеја потрошена јер је у супротности са интересима убедљиве већине становништва.

У САД БЕЗ САГЛАСНОСТИ О СТРАТЕШКОМ КУРСУ Како то, међутим, да су Путин и Макрон практично поставили заједничку дијагнозу савременом свету? Да ли то значи да је француски шеф државе, који је на политичкој сцени дебитовао као изразити либерал, у међувремену променио политичке ставове? Или је пак само кориговао геополитичке погледе? А ако је тако, онда зашто?
Околности се мењају – нагласио је Макрон. Поменуо је Кину и Русију, као узрочнике тих промена, али није поменуо, рецимо, Доналда Трампа и Америку. Да ли Макрон сматра да се у Вашингтону није ништа променило и да је Трамп исто што и његов претходник Барак Обама? Тешко, пре ће бити да је француски лидер и промене у САД имао у виду када је рекао да се „околности мењају“. Свакако да је Доналд Трамп та „околност“ која се најрадикалније променила и изазвала пометњу на читавом Западу. Па тако сада сви они борци за људска права на Западу који нису смели да зуцну против Обаме и његових осам ратова, стоје у првим редовима када треба напасти Трампа – који није покренуо ниједан!
Сада сви они навијају против америчког председника и чекају да се промени станар у Белој кући, желећи да у њој виде Џозефа Бајдена, најближег Обаминог сарадника и човека који је инсталирао свог сина Хантера на једно од челних места највеће приватне гасне компаније у Украјини, „Бурисма холдингс“, о чему је „Печат“ раније писао. Па када је Трамп пожелео да мало истражи активности Баједновог сина, а поготово то да ли је Џо Бајден користио свој утицај на доношење одлука о додељивању новца Кијеву – у замену за привилегован положај „Бурисме“ на украјинском тржишту – америчком председнику сада прети импичмент. Разлог: Трамп је користио свој утицај на доделу новца Кијеву, у замену за информације о пословању Хантера Бајдена. А посебно о могућим злоупотребама Бајдена Старијег и утицању на блокирање кривичне истраге против његовог сина.
Све ово заиста показује да амерички председник није више тако свемоћна фигура каква је некада била. Али и да у Америци нема више опште сагласности о стратешком курсу државе. Док би једни само желели више посла и зараде, другима је и даље важна светска доминација, за коју Макрон сада јавно саопштава да више не постоји. Унутрашња политичка трвења у САД, која се ланчано преливају на читав Запад, довела су до тога да се и у Европи формира неколико, све више одвојених, центара моћи. Све то, несумњиво, навело је и француског лидера да се запита: шта и како даље? Да ли је у данашњем свету неизвесности боље имати највећу државу света уз себе и на својој страни, или се инатити и конфронтирати с Русијом? Француски председник, као и већина Француза, нема превише дилеме.

„Околност“ која се најрадикалније променила и изазвала пометњу на читавом Западу: Доналд Трамп

„ДЕГРАДАЦИЈА САНКЦИЈА“ ПРЕМА РУСИЈИ Тога су се највише, изгледа, уплашили у Украјини. Видевши да се ствари не развијају онако како су замишљали и да Запад има веће бриге, многи украјински експерти заузели су фаталистичку позицију. Рецимо, директор Института за спољну политику Дипломатске академије МСП Украјине Григориј Перепелица верује да су земље Запада кардинално измениле своју позицију према Украјини, прешавши на страну Москве, а да се све то дешава у околностима слабљења Запада и јачања Русије. И шеф украјинске дипломатије Вадим Пристајко говори о „деградацији санкција“ Запада према Русији, јер се оне, како наводи, више не поштују као пре.
Перепелица констатује да Русија јача своје геополитичке позиције и да западне земље „кардинално мењају своју позицију и стају на страну Русије“. „Догодила се кардинална промена баланса снага на међународном плану – нагло слабљење Запада и јачање Русије. И ова тенденција се појачава“, упозорава украјински државни чиновник. Како уверава, јачање позиција Русије делом је везано с тим што је Москва „попунила вакуум“ настао слабљењем утицаја САД у читавом свету, укључујући постсовјетски простор, преноси „Раша тудеј“. И он сматра да је Трамп заинтересован за сарадњу с Русијом, као и Макрон који је недавно и јавно о томе говорио. „Запад је апсолутно, за 180 степени, променио своју позицију према Украјини. Сада је он на страни Русије“, истиче Перепелица.
И није једини у Кијеву који на то упозорава. И његов шеф Пристајко недавно је приметио да је западним земљама све теже да одрже антируске санкције, јер „санкционашки фронт“ слаби. Ове тенденције, указује, виде се и из тога што се руска делегација вратила у Парламентарну скупштину Савета Европе, а све гласнији су заговорници и повратка Русије у чланство Групе 8. Један од оних који о томе јавно говоре је и председник САД Доналд Трамп. Пристајко упозорава да се санкције према Русији руше и да више не представљају „целовит механизам“. Посебно му смета што је ОЕБС успоставио контакте с „такозваним кримским организацијама“. „Све су то крахови, урушавање, отпадање комада великог механизма санкција. Све је то деградација санкција“, разочаран је кијевски шеф дипломатије. Он је уверен: „Идеолошки, санкције почињу да се распадају“!
И не само идеолошки. На Западу одавно увиђају да је читав механизам конфронтације погрешан. Реалистичним лидерима јасне су бар две ствари. Најпре, да је Украјина стратешки толико важна за Москву да готово да не постоји жртва коју Русија не би поднела ради заштите својих интереса на западним границама. Друго, да је сарадња с Русијом за бројне државе Европе такође стратешки толико важна да би било изузетно глупо и погрешно жртвовати је због неуспелог „пројекта Украјина“. Доналд Трамп пак јасно осећа удружени притисак Пекинга и Москве и разуме да ће имати огромних проблема у будућности ако се то настави. Владимир Путин се засад само смешка. И прати сигнале „западних партнера“.

„Ми видимо крај западне хегемоније у свету. Околности се мењају“: Емануел Макрон

ТРАЖЕ СЕ КОМПРОМИСНЕ ФОРМУЛЕ Русија нема разлога да жури. Запад још увек није упутио адекватну понуду за решавање целовитог пакета проблема који оптерећују међусобне односе. Осим Украјине, Москва је веома заинтересована за Сирију и цео спектар питања која треба решити у будућности на Блиском истоку. Управо сада се одређује дугорочна перспектива овог региона и Кремљ жели да зацементира свој утицај. Сарађујући с Анкаром, Дамаском, Техераном и другим партнерима, Русија је у повољној позицији да буде један од гаранта новог блискоисточног поретка. То схватају и у Израелу, али све више и у Саудијској Арабији и осталим државама региона. Глобално енергетско тржиште и безбедност умногоме зависе од наредних корака и решења на чије креирање данас пресудно утиче Русија.
Иста је ситуација и у многим другим деловима света. Практично нема региона где активну игру не воде Пекинг и Москва. У једном тренутку неко на Западу ће морати да пресече ситуацију, допусти да се озваничи нови глобални поредак и у формалном облику признају руски и кинески интереси. Све док се то не деси свет ће и даље остати опасно место без јасних правила и одговорности. Великим и развијеним европским државама, изнад свега заинтересованим за стабилност, трговину и инвестиције – таква ситуација нимало не одговара. Оне траже компромисне формуле сарадње с Москвом и спремне су да крену у правцу обостраног спуштања тензија. То је прилика коју ни Москва неће пропустити јер, како рече Емануел Макрон – околности се мењају и ми видимо крај западне хегемоније у свету.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *