Капитализам празних стомака

Споља наметнута транзиција друштва и накарадна приватизација Србију су довели до најнижих економских грана, а добар део становништва скоро до глади

Када контролори уђу у аутобус београдског градског превоза, циници кажу да пола аутобуса одмах изађе напоље, док остала половина стидно каже да нема карту. Иако је овај анегдотски пример прилично претеран, циљ му је да покаже, поред дрчног шверцовања, да је много оних који немају ни за најосновније потребе, у које спада и карта за превоз.
Док се некада у Србији говорило да је у њој глад немогућа јер увек има за хлеб и по хлебу, све више видимо људе који тумарају градом и претурају по контејнерима. Србија је, дакле, суочена са сиромаштвом а глад многима куца на врата.

НЕЈЕДНАКОСТ ВЕЋА ОД ЕВРОПСКЕ Тако су се, управо у време обележавања Међународног дана борбе против сиромаштва, појавили подаци које је изнела РТ Војводине да се у Србији 1.800.000 људи налази у ризику сиромаштва, док око 268 хиљада користи новчану социјалну помоћ. Позивајући се на Тим за социјално укључивање и смањење сиромаштва Владе Србије, РТВ наводи да се, према грубим проценама, у нашој земљи годишње баци око 250 хиљада тона хране, што ће рећи да док једни превише бацају, други немају новца за основне животне потребе, а то је пола милиона људи.
Поред новчане социјалне помоћи, према подацима Црвеног крста Србије, кроз програм народне кухиње припремају се оброци за 35.300 корисника у 77 места у Србији.
Иако се сваког месеца путем Банке хране прикупи више од 75 тона само воћа и поврћа, које добије девет хиљада људи, помоћ добрих људи и ентузијаста очигледно није довољна.
Још пре две године је европска агенција за статистику „Еуростат“ показала да у Србији 20 одсто најбогатијих има на располагању девет пута више новца од 20 одсто најсиромашнијих, и по том показатељу је неједнакост у Србији израженија него у било којој чланици ЕУ, где је просек 5,2 пута.
Од земаља обухваћених извештајем Србија има највећу неједнакост по расположивом приходу, односно приходу умањеном за порезе и слична давања који се може трошити или штедети, а следи Турска с разликом од 8,7 пута, док је у ЕУ ситуација најнеповољнија у Румунији, где је овај однос 8,3.
Извесна разлика у примањима сматра се позитивном, као подстицај за рад, иновације и усавршавање, али се велики распон повезује и са сиромаштвом, социјалном искљученошћу, и криминалом, наводи се у извештају „Еуростата“.
Према једном другом извештају поменуте агенције, Србија је при самом дну у Европи и по нето средњем приходу пунолетног становништва, с годишњим приходом од 2.591 евра, од чега нижи приход има само Румунија – 2.410, док је европски просек 16.580 евра. Додуше, ови подаци су од пре две године и не обухватају новије, нарочито најављено повећање плата, када би оне требало да пређу просек од 500 евра, мада је питање у којој мери ће и то утицати на смањење сиромаштва.

… И ПРЕКАРНО СИРОМАШТВО Сиромаштво је у Србији дефинисано као вишедимензионални феномен који, поред недовољних прихода за задовољење животних потреба, подразумева и немогућност запошљавања, неодговарајуће стамбене услове и неадекватан приступ социјалној заштити, здравственим, образовним и комуналним услугама. У остале кључне аспекте сиромаштва убројени су и неостваривање права на здраву животну средину и природна богатства, пре свега на чисту воду и ваздух.
У Србији се оно мери као апсолутно и релативно сиромаштво. Апсолутно сиромашни не могу да задовоље базичне потребе, док релативно сиромашни не могу да остваре животни стандард који је одговарајући у односу на друштво у коме живе. Релативно сиромаштво представља и праг ризика сиромаштва. Тај праг је у Србији нижи него у било којој чланици Европске уније, изузев у Румунији. Оних 1,8 милиона становника Србије који се налазе у ризику од сиромаштва чине 25,5 одсто популације.
Дакле, да би људи имали какав-такав стандард и задовољавали своје потребе, неопходно је да раде, а подаци те врсте су забрињавајући. Према подацима Групе за развојну иницијативу „СеКонс“, у читавој Европи расте сиромаштво запослених, док је у Србији прекарна стопа сиромаштва запослених 10 одсто. То су они који су запослени на краткорочним пословима, што је више него у било којој држави Европске уније.
Према објашњењу Републичког завода за статистику, стопа ризика од сиромаштва представља проценат особа код којих је приход мањи од 60 одсто националног прихода, а тај праг је, како је својевремено рекла Наташа Мијаковац из РЗС за ТВ Н1, у 2017. години износио 15.600 динара за једночлано домаћинство.
Некако баш уочи изнетог узнемирујућег податка да се скоро два милиона људи у Србији налази у ризику сиромаштва, РЗС је предочио податак да је стопа ризика од сиромаштва у Србији у 2018. износила 24,3 одсто и да је нижа за 1,4 одсто у односу на 2017. годину.
Стопа ризика од сиромаштва и социјалне искључивости која показује да су та лица изразито материјално ускраћена прошле године износила је 34,3 одсто и била је нижа за 2,4 одсто у односу на 2017. годину.
Посматрано према старости, лица од 18 до 24 године највише су била изложена ризику од сиромаштва – 29,1 одсто, као и лица млађа од 18 година – 28,8 одсто. Најизложенија ризику од сиромаштва су лица с 18 година старости која су незапослена – 49 одсто. РЗС није изнео колики је сада праг у новчаном износу.
С друге стране, УНИЦЕФ је крајем прошле године изнео податак да деца у Србији чине само 17 одсто становништва, а да 10 одсто од тог процента живи у потпуном сиромаштву.

ТРАНЗИЦИЈА И ПРИВАТИЗАЦИЈЕ ГОРЕ ОД САНКЦИЈА Баш зато што некада није тако било, људи и данас жале за временом социјализма, јединим друштвом у коме сте, наводно, могли бити човек. Ни тада се није богзна како живело и многи су мислили да ће с променом система имати две-три и више хиљада евра плату. Нажалост, многи од њих су умрли у сиромаштву. Дошле су године кризе, рата санкција и – приватизације.
Ово последње можда је и најважнији узрок данашњег сиромаштва. Транзиција из једног система у други преко приватизације, попут малтене првобитне акумулације капитала, уместо да поспеши привреду и ојача стандард становништва, многе је оставила без посла и довела до друштвених казана.
Економски и социјални резултати приватизације друштвеног капитала у Србији од 1989. године показују да она није допринела повећању ефикасности привређивања, ни већине приватизованих предузећа, ни националне економије у целини, тврди Марија Обрадовић, сарадница Института за новију историју Србије у Београду, у свом тексту „Приватизација у огледалу“, објављеном у листу „Монд дипломатик“ на српском.
Већина приватизованих друштвених предузећа завршили су у стечају или ликвидацији. Привреда Србије никада није достигла ниво националног дохотка из 1989. године, а задуженост земље, чији је јавни дуг крајем 2018. износио 24,11 милијарди евра, тј. 56,2 одсто БДП-а, знатно је већа од међународног дуга СФРЈ.
Основна социјална последица приватизације у Србији била је пауперизација радничке класе, пораст сиромаштва, уз истовремено енормно богаћење клијентелистичких друштвених група. Према подацима Народне банке Србије, у банкама у Србији 378 девизних штедиша располаже с 450 милиона евра, док је просечна плата око 400 евра, а више од 350.000 запослених ради за минималну цену рада која износи 1,3 евра по сату. У Србији данас живи пола милиона људи испод нивоа апсолутног сиромаштва, с 12.045 динара месечно, док је 64 одсто грађана субјективно сиромашно, тј. сматра да им примања не покривају минималне животне потребе.
Приватизација друштвеног капитала у Србији подржана је од стране међународних институција финансијског капитала, као што су Светска банка и Међународни монетарни фонд. Светска банка се чак укључила у реструктурирање бројних значајних друштвених предузећа у поступку приватизације.
Биће да ту има и неке геополитике сиромаштва, или како кажу неки теоретичари – планског стварања и одржавања регионалних и континенталних зона богатства и сиромаштва. А циљ је да богати сачувају своју привилеговану позицију моћи.
Осиромашеном народу остају горки вицеви и анегдоте, попут оне о контроли у градском превозу. Нажалост, тешко да ће за дужи временски период бити другачије.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *