ЈУБИЛЕЈ РАДМИЛОВЦА
За три деценије грађани Србије променили су четири државе, шест председника, 12 влада, нестале су највеће банке или државне компаније, а ни Завод за статистику не би могао да израчуна да ли је у том периоду више ресторана и хотела настало или нестало. Зато је прича о породици Павловић и „Радмиловцу“ постала прави српски феномен – у друштву које сваких неколико година погоди неки земљотрес на том комаду земље за 30 година однос кафане према гостима и однос гостију према кафани није се померио ни за милиметар.
Када су уочи пада Берлинског зида, једног 9. октобра, на дан када су рођени Иво Андрић и Михајло Пупин, Пера и Неда Павловић отворили први приватни хотел у бившој Југославији, нису знали шта ће се све догодити у држави, али су знали да ће направити своје мало породично царство – господско а народно, елегантно а топло, срдачно а ненаметљиво. Одраз добре или боље Србије.
Прича о „Радмиловцу“ је заправо прича о једном од најбољих српских брендова – кафани који је у себи успела да помири Србију и свет, традицију с 21. веком, ајвар с гушчјом паштетом, ракију од дуње с најбољим коњацима. Госте који умеју доста да траже и угоститеље који умеју још више да дају.
Јеловник од хиљаду јела, којим су Пера и његови гости дочекали долазак новог миленијума, показује где је „Радмиловац“ у односу на све остале. Макар један корак испред. И тако већ тридесет година. А тих тридесет година не би издржао да није његових главних ослонаца – Мајке, како воли да зове своју супругу Недељку Павловић, и кћерки Марије и Хелене.
Већ тридесет година Пери Павловићу
Није ништа милије и не ради ништа радије
И не жали времена ни труда ни новца
Само да Београд за сваког основца
Буде град чувен близу Радмиловца