Почетна / Друштво / Једнима мајка, другима…

Једнима мајка, другима…

Последњих година пензије се, мерама државе, налазе на својеврсној странпутици, претећи да грађане трећег доба доведу до просјачког штапа. Не спорећи потребу да се плате у јавном сектору увећавају, све веће заостајање пензија генератор је веома израженог незадовољства и негативних тенденција међу пензионерима

Предстојеће повећање плата у јавном сектору и пензија (Предлог закона о изменама и допунама Закона о буџетском систему) изазвало је бројне реакције и негативне коментаре пензионера. Општа оцена мера које предузима Влада Републике Србије, из угла пензионерске популације, могла би да се подведе под констатацију да се и даље штедро задире у стандард наших најстаријих грађана, те да су пензионери доведени на ивицу економског опстанка. То се нарочито односи на око 800.000 пензионера чија месечна примања не прелазе 26.347 динара. Реакције се крећу од оштрих противљења мерама (утемељеним на објективним показатељима) до констатације да су пензионери, у последњих пет година, у континуитету дискриминисана друштвена група.

МЕРЕ ШТЕДЊЕ Држава је пре пет година посегла за тешким мерама смањивања плата и пензија. Мада су званичници говорили да ће пензионери бити последњи којима ће се смањити примања, у пракси је учињено другачије. Док су запосленима у јавном сектору плате смањене линеарно за 10 одсто, пензије су окрњене и до 23 одсто, с тим што нису умањивана примања најстаријих чија је месечна пензија износила до 25.000 динара. У годинама које су уследиле, запосленима у државном апарату су, усклађивањем, плате враћене на ранији ниво, а повећање пензија било је само симболично (1,25, па 1,5 и најзад пет одсто).
Какав ће однос плата и пензија бити на крају ове године прорачунали су у Удружењу војних пензионера Србије. Наиме, од 2014. до 2019. године плате су повећане за 35 до 49 одсто, а пензије за 12,75 одсто (рачунајући и најављено повећање за пет одсто од 1. јануара 2020. године), што значи да су плате у односу на пензије увећане за 2,74 до 3,84 пута. Просечна пензија у односу на просечну зараду износи 49 одсто, па да би достигла износ од 60 одсто просечне зараде, потребно је да се повећа за 21 одсто. Минималним повећањем пензија у наредној години пензионери ће бити поново драстично оштећени, јер је четворогодишњом применом Закона о привременом уређивању начина исплате пензија око 700.000 пензионера примило мање од седам до десет месечних пензија од припадајућих.

АД ХОК СОЦИЈАЛНА ПОЛИТИКА Новчана помоћ пензионерима од 5.000 динара, како оцењује Фискални савет Србије (ФСС), није добра мера социјалне политике. Ребалансом буџета је у оквиру социјалних давања предвиђена исплата 5.000 динара свим пензионерима. Проблем са овом мером је то што социјални положај грађана није могуће и не сме се утврђивати на основу њиховог статуса. Процењује се да око 100.000 старих људи у Србији нема никакву пензијску накнаду и они спадају у групу социјално најугроженијих становника Србије – а сада се не квалификују за предвиђену социјалну помоћ. С друге стране, постоје и пензионери с таквим материјалним статусом да им оваква помоћ није неопходна. Лоша пракса популистичког вођења социјалне политике, како наводи ФСС, преко исплате пензија у Србији траје дужи низ година (на пример, ранија исплата 13. пензије за одређену групу пензионера) и од ње би напокон требало одустати. Фискални савет практично од свог оснивања (2011. године) указује да је намена социјалне помоћи да се ограничена буџетска средства исплаћују материјално најугроженијим грађанима, а да се висина пензија одређује на основу јасних и објективних економских параметара (године радног стажа, висина уплаћених доприноса, очекивана дужина примања пензије).
У Србији тренутно борави мисија Међународног монетарног фонда (ММФ) која треба да са званичницима наше земље размотри буџет за 2020. годину, чији је нацрт припремило Министарство финансија РС. Представници ММФ-а биће обавештени и о намерама Владе РС за будућу индексацију пензија. Уколико се стручњаци ММФ-а сложе с предлогом Србије, која у први план ставља швајцарски модел за усклађивање пензија, пензије би требало од 1. јануара 2020. да буду веће између пет и 5,5 одсто. Мисија ММФ-а боравиће у Србији све до 15. октобра, када ће бити јасно за колико ће од 1. јануара порасти пензије.
Просечна плата у Србији за јул 2019. године износила је 55.042 динара, и већа је 11,9 одсто номинално и 10,1 одсто реално нето у истом месецу прошле године, објавио је Републички завод за статистику. Бруто зараде у периоду јануар–јул 2019. порасле су 9,9 одсто номинално, односно 7,5 процената реално у односу на исти период лане, док су нето зараде забележиле номинални раст од 10,1 и реални од 7,7 процената на годишњем нивоу. Медијална нето зарада за јул 2019. износила је 42.534 динара, што значи да је 50 одсто запослених остварило зараду до наведеног износа.
Пензионерима током 2018. и 2109. године примања нису увећана ни за један једини динар. Плате у јавном сектору су у међувремену повећане, а да би се пензије и даље држале на леду, пронађена је „чаробна“ формула да се, на неодређено, у Закону о ПИО избрише члан којим је било регулисано усклађивање пензија два пута годишње према утврђеним критеријумима. Приликом одлучивања у Скупштини Србије, на питање посланика зашто се то чини, ресорни министар је одговорио да ће укидањем члана о усклађивању пензија бити омогућено да се грађанима трећег доба месечна примања увећају изнад цензуса који предвиђа Закон. Ако се размишља на праведан начин, а то очигледно није случај, у планирању предстојећег увећања пензија ваљало је најпре ускладити пензије за 2018. и 2019. годину, макар за проценат инфлације.
Занимљиво је такође да су претходних година, после драстичног смањења пензија, најпре (у новембру) усклађивана примања пензионера, а после тога (од 1. јануара) плате запослених у државном сектору. Кампања која је у току личи на нестрпљење државних чиновника који кроје буџет да се што пре домогну бољих плата.

ВЕЋИНА ЗА „ШВАЈЦАРСКУ ФОРМУЛУ“ Ребалансом буџета предвиђено је да се до краја године потроши сав вишак средстава који је током 2019. остварен (у буџету). Први пут још од 2014. Влада је предложила Народној скупштини за усвајање ребаланс буџета Републике којим се додатно повећавају расходи буџетских корисника. Током 2019. наплата јавних прихода била је боља од очекивања, па би то (без ребаланса) резултирало благим фискалним суфицитом уместо планираног дефицита. Имајући то у виду, Влада је предложила ребаланс којим повећава буџетске расходе толико да се година ипак заврши онако како је првобитно било планирано – с малим дефицитом од 0,5 одсто БДП-а. Ово јесте важна промена економске политике у односу на претходне четири године, када су се бољи фискални резултати углавном чували и користили за отплату и додатно смањивање превисоког јавног дуга, а не за потрошњу – због чега су се све године од 2015. до 2018. завршавале суфицитом (или с мањим дефицитом од плана) и са снажнијим смањивањем јавног дуга од прогноза.
Савез пензионера Србије укључио се последњих месеци у јавну расправу коју је иницирао Фискални савет Републике Србије ради проналажења економски одрживе и друштвено прихватљиве формуле за усклађивање пензија. У циљу остваривања најширег консензуса ради заузимања дефинитивног става о овом питању, затражено је мишљење свих организацијских делова укупног чланства од преко 600.000 чланова у 169 општинских, градских, окружних и покрајинских организација, са 1.800 месних одбора.
Оптимална формула за усклађивање пензија (од пет предлога Фискалног савета) јесте, према већинском консензусу удружења пензионера, залагање за усклађивање с инфлацијом и растом зарада или по тзв. „швајцарској формули“ – 50 одсто инфлација – 50 одсто раст зарада, или по побољшаној формули коју примењују у Словенији – 40 одсто инфлација – 60 одсто раст зарада. Алтернативна варијанта за коју се залаже значајан проценат пензионерских структура у Србији (Савез пензионера Војводине и део удружења пензионера из централне Србије и Београда) сматра да је најприхватљивија формула за пензионере усклађивање с инфлацијом (50 одсто) и растом БДП-а (50 одсто).
Савез пензионера Србије изражава већински став својих организација да је неопходно веће учешће у социјалном дијалогу, а посебно у већој заступљености представника пензионерске популације у државним и другим институцијама који се баве питањима положаја пензионера и старих лица.
У писму председнику Републике, председници Скупштине, председници Владе, министру за рад, запошљавање, борачка и социјална питања и министру финансија Републике Србије које је упутио Савез пензионера Србије наводи се: „Поред изјашњавања у вези са индексацијом пензија као стратешког приоритетног питања пензионерске популације, од руководства републичке организације је, апсолутним консензусом, затражено да покрене иницијативу о повраћају умањених пензија. Односно, да се у адекватној законској процедури усвоји законско решење по коме би се обештетили сви пензионери којима је умањивана пензија по основу Закона о привременом уређивању начина исплате пензија у периоду 2014–2018. године.“
У овој иницијативи је изражена висока свест и одговорност пензионерске популације да то никако не би смело да угрози финансијску стабилност државе, а да модалитети решавања овог питања могу бити прецизирани кроз евентуални Програм о повраћају имовине пензионерима који би био прихватљив за оштећене пензионере и одржив за државу.

НОВА СТРАНКА НА ПОМОЛУ У удружењима која окупљају пензионере све се више говори о потреби да се пензионери за своја права изборе политичким средствима, то јест оснивањем нове странке. Постојећа (Партија уједињених пензионера), тврде пензионери, више нема идентитет нити кредибилитет да их заступа. Заправо, деловање ПУПС-а се, поједностављено речено, своди на подршку мерама које предузима Влада Републике Србије, а уперене су против интереса и стремљења грађана трећег доба. Задругарство и нагомилани проблеми пензионерске популације немају правих додирних тачака. Ако би од око 1.700.000 пензионера у Србији ту будућу нову странку подржала половина гласача (уз могућност да то учине и неки чланови њихових породица), она би постала фактор који неће моћи да се заобиђе у решавању најважнијих државних послова и проблема.
Време је да се Републички фонд ПИО, као што је то случај у многим државама, окрене пословима који би могли да оплоде средства што се издвајају за пензије. На пример, уместо да се активним мерама развија бањски туризам, сведоци смо да држава продаје бање у које је уложен капитал Фонда ПИО. Због тога се захтева да се заустави продаја Врањске и Куршумлијске бање.
Некада је Фонд ПИО био препун капитала који се преливао на изградњу многих објеката инфраструктуре у Србији. Логично би било да улагања у развој Србије буду „призната“ РФ ПИО и да се јавности транспарентно прикажу.

ВОЈНИ ПЕНЗИОНЕРИ Од пребацивања војних пензија у Републички фонд ПИО (2012. године) до данас, генерисани су нови проблеми. Због тога се недавно, у име 36.000 војних пензионера, председнику Републике Србије обратио председник Удружења војних пензионера Србије, захтевајући да представнике Удружења прими председник Александар Вучић, како би му објаснили положај у којем су се нашли. То се најпре односи на то да пензионисани официри и подофицири истог чина и положаја, пензионисани у различито време, имају и различиту висину пензија. У драстичним случајевима те разлике износе чак 30 одсто.
Фонд за социјално осигурање војних осигураника, када су пензије биле у надлежности те институције (више од 40 година), одражавао је све специфичности војне професије, па се и те како осећа потреба да се пензије професионалних припадника војске врате у тај фонд. Удружење војних пензионера Србије спремно је да у реализацији овога предлога помогне надлежним државним институцијама.
У писму председнику се још наводи: „Пензионисани официри и подофицири истога чина и положаја, пензионисани у различито време, имају различите износе пензија и до 30 одсто, тако да официр нижег чина има већу пензију од раније пензионисаног (официра) за два чина па и више (пуковник има већу пензију од раније пензионисаног генерал-потпуковника). Заостајање у повећању пензија у односу на плате и промена начина усклађивања пензија војних пензионера довела је до великог пада износа пензија у односу на плате официра и подофицира. Сада пензије у односу на плате износе око 60 одсто, што је мање за око 25 одсто у односу на време када су отишли у пензију. Не оспоравајући потребу за наведеним повећањем плата корисницима буџетских средстава, веома је тешко наћи оправдане разлоге за овакво велике разлике у повећању плата и пензија. То има тешке последице по стандард и обезбеђење основних животних потреба пензионера и генератор је све израженијег незадовољства и негативних тенденција међу пензионерима.
„Апелујемо да се предузму потребне мере да се повећање пензија правично разреши, односно присутне диспропорције плата и пензија отклоне или бар битно умање. Конкретно: да се пензије у јануару 2020. године повећају за 12 одсто; да се донесе одлука о враћању неисплаћених износа пензија по Закону о привременом уређивању начина исплате пензија у месечним износима једнаким умањењу; те да се повећањем пензија у наредном периоду обезбеди њихово учешће у просечној заради од 60 одсто.“
Проблеми који су искрсли у вези с усклађивањем пензија указују на дубљи раскорак између пензија и плата, то јест на потребу свеобухватније реформе пензијског и инвалидског осигурања. При томе ваља имати у виду потребу за непосредним дијалогом између представника државе и пензионерских удружења и обавезу да новим решењима индексација и сва друга важна питања буду решени на дуже стазе. Судећи по мерама предузетим у последњих неколико година произлази да су плате запослених у државном сектору фаворизоване, а пензије грађана трећег доба ‒ маргинализоване. Није добро да државна администрација једнима (запосленима у јавном сектору) буде мајка, а другима (пензионерима) ‒ маћеха. Потребно је правичније решење у расподели друштвеног колача.

УБРЗАТИ ПРИВРЕДНИ РАСТ

У Фискалној стратегији Србије, коју је сачинио Фискални савет Србије, записано је и следеће: „Највећи макроекономски проблем Србије је недовољан привредни раст, а нацрт Фискалне стратегије за њега не нуди одговарајуће решење. Привредни раст кључан је макроекономски показатељ од кога зависи одрживо повећање животног стандарда становника. Зато се квалитет фискалних и ширих економских политика оцењује не само (достигнутом) макроекономском стабилношћу већ и брзином привредног раста земље.
„Раст БДП-а Србије дужи низ година је незадовољавајући, тј. осетно је спорији од других земаља Централне и Источне Европе. У претходне три године раст БДП-а Србије износио је у просеку 3 – 3,5 одсто, док су друге земље ЦИЕ у исто време расле по стопи од 4 до 4,5 одсто. Што је још горе, привредни раст Србије од друге половине 2018. додатно успорава што се не дешава у другим упоредивим земљама. Све ово показује да економске политике које се воде у Србији нису довољно подстицајне за привредни раст и да се морају унапредити и кориговати и у кратком и у средњем року – што би Стратегија, као најважнији стратешки документ Владе за вођење економске политике, морала да садржи. Њен нацрт, међутим, углавном игнорише овај проблем и само мањим делом успева да одговори на њега.“

Један коментар

  1. Jovan Beograd

    Opisivanje stanja sa namerom da tekst bude sto duži, iritira. Autor jos nije shvatio da od 2011. godine penzije nisu vezane za prosečnu platu nego za ucesce u BDP sto se određuje Zakonom o budžetu. Još nisu shvatili da jalovo dopisivanje sa organima vlasti služi samo kao opravdanje pred članstvom. Tekst kao da je pisao portparol Saveza penzionera Srbije sto nagovestava saradnju UVPS i Saveza penzionera Srbije. Kako su bili i osnivaci PUPS nije nemoguce da krenu u formiranje neke nove stranke penzionera. Ovom idejom su posebno optereceni oni koji su formirali PUPS pa su kasnije izvisili… Savez penzionera već ima organizaciju Trece doba koja koristi sredstva iz Fonda PiO i budzeta. U nekoliko gradova su formirane organizacije penzionera SNS. Očigledno je PUPS unisten i traže se nove opcije manipulacije starim, siromasnim i bolesnim penzionerima.Da, i kojih 37 000 vojnih penzionera predstavlja Draganjac. Mnoge ne i nikada!




    0



    0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *