Излог књиге

Ђоко Слијепчевић
ИСТОРИЈА СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ
„Catena Mundi“, Београд

Ова научно написана историја наше најстарије и највеће институције објављена је поводом осам векова самосталности СПЦ. Своју научну каријеру Ђоко Слијепчевић провео је припремајући овај обимни пројекат. Године 1938. постао је доцент на Православном богословском факултету у Београду. После Другог светског рата, у емиграцији, безбедан и неометан од стране политичке репресије, наставио је рад прво на Старокатоличком универзитету у Берну, а потом на Институту за југоисточну Европу у Минхену. Управо је у Минхену светло дана угледао први том Историје СПЦ. Из политичких разлога, књига је све до 1990. била недоступна читаоцима у Србији, када је објављено њено прво издање у матици, да би се на друго чекало скоро две деценије.

Ово дело нуди одговоре на сва важна питања која се тичу СПЦ: Када су Срби примили хришћанство? Како се Свети Сава изборио за самосталност Цркве? Такође, књига говори и о значају Пећке патријаршије у средњем веку, њеном обнављању и укидању СПЦ у борби против Турака, затим о борби СПЦ против покатоличавања и унијаћења, најзначајнијим српским архиепископима, патријарсима и митрополитима, борби око конкордата, страдању СПЦ за време Првог и Другог светског рата, СПЦ под комунистима, као и о настанку раскола у СПЦ и развоју наше цркве у расејању.  

Милош Црњански
ДИПЛОМАТСКИ ИЗВЕШТАЈИ 1936–1940
„Catena Mundi“ и Задужбина Милоша Црњанског, Београд

Прво издање поверљивих дипломатских извештаја Милоша Црњанског који су деценијама били заробљени на микрофилмовима у Архиву Југославије и недоступни јавности, а 16. том критичког издања сабраних дела овог значајног српског писца. У књизи су садржани аутентични погледи Црњанског на нацизам и фашизам, извештаји о ставу немачке и италијанске јавности о Србима и Југославији, као и пророчке анализе онога што чека Краљевину Југославију у освит Другог светског рата, затим анализе развоја фашизма у Италији и нацизма у Немачкој.

Као дописник Централног прес-бироа Милош Црњански је био део краљевских дипломатских амбасада у Немачкој и Италији 1936–1940. Дипломатски извештаји представљају досад необјављене депеше које је на готово свакодневном нивоу слао у Београд. Црњански је свакодневно читао нацистичку и фашистичку штампу и извештавао са важних политичких догађаја у овим државама. Пажљив и проницљив посматрач, аутор Сеоба је често у својим извештајима писао и више него што се од њега тражило. Водећи политички кругови у Краљевини Југославији нису га увек разумели. Уочавао је негативно писање немачке и италијанске штампе о Србима и Југославији, али је истовремено критиковао и типично наш немар да се такво стање поправи. Црњански је требало да свој рад посвети побољшању слике о Краљевини Југославији, али често без икакве подршке из земље. Неретко пише како већи продор у страној штампи остварују хрватски сепаратистички кругови, док он „на располагању“ нема ни писаћу машину. Пишући дипломатске извештаје, међутим, Црњански и даље остаје веран свом приповедачком дару. Догађаје описује као књижевник, користећи метафоре које откривају његово интимно разумевање политичких процеса. Ево примера када даје преглед стаљинистичких процеса 1938: „Смрт је раширила крила преко ових људи у Стаљиновим канџама. 21 оптужени седи пред микрофоном и сви признају. Сви говоре, сви се оптужују. Као да смо у неком театру, у коме говоре марионете.“

Љубитељима политичких есеја Црњанског и његовим верним читаоца ова књига је неопходна. Да би се разумео потпуни политички профил Милоша Црњанског, ову књигу треба читати заједно са Политичким чланцима. Тек у том сустицају његовог јавног и поверљивог писања читалац ће моћи да види колико је његова мисао била бритка а закључци далекосежни.             

Др Биљана Самарџић
СТАРОСТАВНЕ ГОРАЖДАНСКЕ КЊИГЕ
„Филип Вишњић“, Београд

У склопу обележавања 500. годишњице Горажданске штампарије, напоредо с прославом осам векова аутокефалности СПЦ, ова капитална монографија, уз обиље илустрација и графикона, слави велики датум српске писмености – пола миленијума од објављивања прве горажданске књиге и покретања Горажданске штампарије. Централно место заузима језичка анализа три горажданске књиге – као сведочанство о великој српској културној баштини, као основи за историјска, филолошка, духовна, књижевна, једном речју – културна истраживања.