Почетна / Култура / …И класика је забава

…И класика је забава

ПОЛА ВЕКА, ИЛИТИ БЕМУС 50+1 | Први део

Бриљирали у интерпретацијама мејнстрим бибапа и обрадама старих српских мотива: Душко Гојковић и Стјепко Гут, уз Биг Бенд РТС

Како тече најзначајнији фестивал уметничке музике

Прошло је пола века од првог БЕМУС-а. И ове године он се догађа у октобру, с последњим концертом у славу ослобођења Београда, 20. октобра 1944, како је фестивал првобитно конципиран. Од 6. до 19. октобра Београд слуша на дванаест концерата уметничку музику у разним формама и жанровима. Свечано је инаугурисан говором Бојана Суђића, уметничког директора БЕМУС-а (уметничког директора Музичке продукције РТС, шефа диригента Симфонијског оркестра и Хора РТС, најављеном у програму као „најистакнутије диригентско име у српској музици данашњице“), а вољени виолиниста Јован Колунџија је отворио фешту, како и приличи. Симфонијски оркестар РТС са својим шефом диригентом наступио је затим у подужем лакшем програму, у коме су главне звезде вечери били сопран Ангела Георгију и тенор Чарлс Кастроново.

ГЛАС ТОПЛОГ ТЕМБРА И ИНТОНАЦИЈЕ Смена арија „мало ја, мало ти, мало заједно“ из опера Франческа Чилее, Бизеа, Пучинија, Гуноа, Вердија и Каталанија и оперете Франца Лехара представила је велику диву на заласку и младог тенора на врхунцу. Ма колико се трудио Кастроново, из обзира и доброг васпитања, није могао сакрити свој блистави и моћни глас топлог тембра и интонације, којим је доминирао у дуетима, али и у соло аријама. Хабанера из опере Кармен, сопран уместо мецосопрана, изазвао је одушевљење публике, више сценским кретњама него гласовним способностима, како то обично бива и код нас. Концерт је весело окончан дуетом из Лехарове К.у.К. оперете Весела удовица. Оркестар се исказао у Шостаковичевој Свечаној увертири, Фантазији на српске теме Римског Корсакова, Глинкиној Увертири и Равеловом Ла Валсу.

Следеће вечери су доајени џеза, велики мајстори Душко Гојковић и Стјепко Гут, уз Биг Бенд РТС, показали како године нису препрека да се буде права звезда. Уз легендарни ентузијазам и посвећеност, два трубача, иначе родоначелника етно Балкан џеза, бриљирали су у интерпретацијама мејнстрим бибапа и обрадама старих српских мотива. Дувачки инструменти, овог пута флауте, доминирали су и следеће вечери, на концерту којим је флаутиста Љубиша Јовановић обележио 40 година уметничког рада. Уз оркестар Камерата Сербика с диригентом – виолинистом Игором Групманом наступили су као гости кинески флаутисти Јубин Ким и Гуолианг Хан, вероватно као реципроцитет Јовановићевом скорашњем гостовању у Кини. Класично-барокни програм (Бах отац и син, Моцарт, Боамортје) уз Доплера и кинеског аутора Хуанга звучао је свечано и раскошно, како заслужују бесмртни композитори и оваква пригода.

КРАЉИЧИНА ШЕСТОРКА Вокални ансамбл The Queen’s six је у сали Коларца представио акапела програм Royal Windsor – Then and now, који је можда требало организовати у топлијем, интимнијем простору, с обзиром на то да овај састав званично припада енглеској круни, наступима на венчањима и у дворској интими. Mix Six (сходно програму) чине два контратенора, два тенора, баритон и бас, a основани су 2008. године, на 450. годишњицу крунисања краљице Елизабете Прве. Симпатична краљичина шесторка је шармантно водила програм, представљала нумере и себе, све у лако водвиљском стилу. Из ренесансне музике волшебно су изабрани најдосаднији комади, са изузетком одличног Хенрија Осмог (који није композитор него краљ) да би заблистао аранжман песме Amazing grace. Дискретна динамика, савршена интонација и слагање гласова доведено до савршенства одликује овај секстет. У другом делу, чак и у енглеским традиционалним песмама, није било живље, осим у гротескној пародији о пијаним морнарима. Све чекајући неки импулс, чули смо аранжмане песама Битлса, Жобима, Мајкла Џексона, Бена И. Кинга, Стивија Вондера и потпури из шездесетих. Шарм и живот избијао би на трен, али би се одмах вратили у умивену перфекцију коју вероватно захтева дворска етикеција. На бис, веома чудан избор – енглеска химна God save the queen. Било би лепо да су наступили ван краљевског патроната и оквира, како бисмо чули прелепе гласове у слободнијој интерпретацији некраљевски оријентисаних композиција.

Највећи доживљај је био испуштање скупоцене Гвадањини виолине, коју је ломила већ два пута, од чега су се најежили прави виолинисти: Ванеса Меј

ЗАБАВЉАЧКИ СПЕКТАКЛ Распеваном шесторком БЕМУС завршава прву половину програма. О рок виолини Ванесе Меј, некадашњег несташно разиграног вундеркинда изванредне финансијске интелигенције, која зарађује милионе на фами женског Џимија Хендрикса на виолини (веома погрешно – за разлику од Ванесе, Хендрикс је свирао своју гитару као Паганини виолину) нема шта да се каже у уметничком смислу, осим да је уз медијску хистерију продала све карте за Центар „Сава“. Непристојно каснећи пола сата, док је пуни аудиторијум забављала амбијентална музика за лифтове, солисткиња је одокативно измиксала лаке ноте класике, попа, џеза и техно грува, уз веома квалитетан пратећи ансамбл (не камерни него рок). Концерт је био опасан за астматичаре (дим, недостатак кисеоника), фото-осетљиве (агресивни лајт-шоу) и све оне с нормалним чулом слуха (агресивно озвучење не одговара високим сировим фреквенцијама електричне и озвучене виолине). Аплаузи су били млаки. Највећи доживљај је био испуштање скупоцене Гвадањини виолине, коју је ломила већ два пута, од чега су се најежили прави виолинисти, уз жељу да се предивни инструмент преда неком ко заиста свира. Наступи Ванесе Меј данас, када постоје бендови попут 2 Челос, нису више чак ни револуционарни, а ни она није више sweet sixteen. Ако је била намера да се забави народ, у складу с мотом Класика данас више него икад, у томе се успело, али се чини да овакав забављачки спектакл није на нивоу нашег најзначајнијег фестивала уметничке музике.   

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *