Босански лонац

Како ће самит лидера Србије, Турске и БиХ у Београду утицати на формирање власти у бившој југословенској републици?

Хоће ли, након истека рока за реализацију августовског споразума о формирању власти у БиХ и обелодањивања Програмске декларације СДА, дејтонска творевина закорачити у нову кризу, или је ипак могуће да ствари крену у другом правцу, односно да оживљавањем већ сахрањеног мртворођенчета некадашња централна југословенска република коначно добије толико чекани нови Савет министара? Одговор на ово питање још увек је тешко са сигурношћу дати, иако се, после одлуке бошњачке стране да накнадно инсистира на „модификованом“ МАП-у за пут у НАТО, могло закључити како је документ који су 5. августа у Сарајеву потписали Бакир Изетбеговић, Милорад Додик и Драган Човић клинички мртав.
[restrict]

„ПОМОЋ“ МЕЂУНАРОДНОГ ФАКТОРА И тада смо оставили, додуше не претерано велику, могућност да електрошокови иностраних лекара могу оживети овог мртваца. А да се на том плану нешто ради саопштила су нам двојица потписника већ споменутог споразума из Федерације БиХ. Најпре смо од лидера ХДЗ-а Драгана Човића чули како „разговори који се воде протеклих дана указују да ће бити нађен компромис да профункционише Савет министара, а тиме и Парламентарна скупштина Босне и Херцеговине“.

Затим се огласио и први од Бошњака који је био још конкретнији, пошто је поручио да би „читав посао могао бити окончан до краја месеца (октобра)“, али и објаснио да процес проналажења решења „помажу“ међународни фактори: „Власт на нивоу БиХ би, ако не буде претераног условљавања, могла бити формирана до краја месеца. Међународна заједница ради на томе да власт што пре профункционише, а ставови се приближавају.“

Од Изетбеговића, нажалост, нисмо сазнали о којим конкретно страним посредницима је реч, као ни то да ли „приближавање ставова“ значи да је бошњачка страна спремна да због постизања компромиса одустане од свог досадашњег чврстог инсистирања на „модификованом МАП-у“.

Најрезервисанији према могућности постизања споразума је, према очекивању, био државник из Лакташа. Додик је, подсетивши да је прошло више од 30 дана од истека крајњег рока за реализацију августовског договора, изразио неверицу да он може да „оживи“ до краја октобра, а затим закључио како „Изетбеговић овом причом само забавља свој народ“. Индикативно је, међутим, да члан Председништва БиХ из Републике Српске – у тој својој реакцији изреченој у Мостару, као и у интервјуу датом „Спутњику“ – не само да није демантовао тврдње партнера да се разговори воде већ је и, чини нам се нимало случајно, нагласио да он „као политичар мора да пристаје на сваку могућност за договор, али не и на компромис по сваку цену“.

НАТО ЧЛАНСТВО Поставља се наравно питање који то међународни фактори, да употребимо Изетбеговићев израз, „раде на томе да власт у БиХ што пре профункционише“? Мада још увек нема чврстих доказа за тврдњу да је Вашингтон променио курс и почео да врши стварни притисак на Бошњаке, интересантно је да је амбасадор САД у Сарајеву Ерик Нелсон поручио да „власт у БиХ треба хитно формирати како се не би одгађале реформе“, али и открио да се „и даље тражи начин на који се може помоћи да се омогуће разговори који ће помоћи странкама да дођу до консензуса“. На том плану, саопштио је, Американци „раде са кључним савезницима, у првом реду Европском унијом“.

Но то није била једина новост коју је објавио овај амерички дипломата. Нелсон је објаснио да се „Босни и Херцеговини тренутно не нуди чланство у НАТО-у јер у овој земљи још не постоји консензус око тога жели ли постати још једна савезница Алијансе“. Констатујући да је због тога „разговор о чланству сада контрапродуктиван“, он се такође позабавио и темом евентуалних реформи дејтонског устава БиХ, за које ће, како је нагласио, „бити  неопходно остварити консензус међу два ентитета и три народа“. Да нико, ипак, не би имао илузија о томе како САД гледају на будућност Дејтонског споразума, Његова екселенција се потрудио да појасни закључком да ће „дејтонски устав морати еволуирати, те да је то познато из одлука судова“.

ТРОЈНИ САМИТ У БЕОГРАДУ Уследили су разговори тројице чланова Председништва БиХ с председницима Србије и Турске Александром Вучићем и Реџепом Тајипом Ердоганом. После овог тројног самита у Београду Милорад Додик је у знатно оптимистичкијем тону поручио да би „ускоро могло доћи до формирања Савета министара који би требало да омогући потписивање споразума између Босне и Херцеговине и Турске“. Наравно, из овога су неки извукли закључак о посредничком утицају моћног „султана из Анкаре“ на бошњачку страну, иако састанку у престоници Србије није присуствовао Бакир Изетбеговић већ његов „телал“ Шефик Џаферовић.

Званично, у Београду су главна тема разговора била питања из домена економске сарадње – изградња ауто-пута Београд–Сарајево, гасовод „Турски ток“, као и други развојни пројекти. То, јасно, не искључује могућност да је Ердоган сугерисао Џаферовићу (као и његовим колегама из Председништва БиХ) да је неопходно што пре конституисати нови Савет министара како би ствари коначно кренуле с мртве тачке. Али друго је – заправо кључно – питање да ли је турски председник спреман да због тог проблема изврши притисак на Изетбеговића и његове сараднике, односно да ли – под условом да је то заиста тако – поседује ефикасне полуге да утиче на своје штићенике у Сарајеву?

Сигурно је да Турска – поготово у ситуацији када има све веће проблеме на другим фронтовима (првенствено у Сирији) – из својих прагматичних интереса жели смиривање ситуације у БиХ, што би јој омогућило и економске инвестиције и задржавање (ако не и јачање) снажног политичког утицаја, како у овој земљи, тако и у региону. То пак не значи да ће Ердоган ризиковати да претераним притезањем бошњачке стране изгуби утицај на исламско становништво некадашњег Босанског пашалука, где ионако многи у последње време замерају Ердогану да је „због повезивања са Путином учинио многе концесије Србима“.

С друге стране, и „Алијин мали“ и његови сарадници – иако им је „срце и даље у Стамболу“ – након све опаснијег заоштравања односа између Турске и Америке нису више спремни да беспоговорно испуњавају захтеве с Босфора, о чему можда и најбоље говори отезање Сарајева да Анкари изручи припаднике Гуленовог покрета који бораве у БиХ.

ДОДИКОВА ОЧЕКИВАЊА Да ће Ердоган у својој политици према садашњој дејтонској творевини ипак првенствено водити рачуна о интересима бошњачке стране свестан је, наравно, и Милорад Додик, који је након састанка у Београду саопштио шта стварно Република Српска (али и Срби у целини) може очекивати од Турске: „Не треба бити наиван, Ердоган ће увек са већим симпатијама гледати интересе Бошњака, али у практичном понашању он нуди своју подршку консензусу и договору Босни и Херцеговини. Зато је могуће данас са овом Турском разговарати и очекивати да добијемо помоћ.“

Остаје да се види хоће ли под утицајем „међународне заједнице“ – у првом реду Вашингтона и Европљана, а у знатно мањој мери Турске – Бошњаци кориговати своју досадашњу позицију и тако омогућити формирање Савета министара у коме ће се наћи представници већинске политичке опције у Републици Српској. Не треба искључити ни могућност да се режисери одлуче за други сценарио, у коме ће се на сцени, тачније у органима власти БиХ, још једном као „млађи партнери“ појавити губитници избора у РС – Шаровићев СДС и Бореновићев ПДП. А ако се крене тим путем, уследиће готово извесно и одбрамбена реакција Додиковог блока – блокада одлука донесених у Парламенту БиХ и покретање процеса враћања отетих дејтонских уставних надлежности Републици Српској.

Додиковој коалицији прети цепање

Додиковом владајућем блоку у Народној скупштини РС прети цепање после одлуке Демократског народног савеза да, због неспоразума са Савезом независних социјалдемократа, замрзне статус у коалицији. Демократски народни савез је иначе друга најјача странка у владајућем блоку РС, а његовим дефинитивним напуштањем блока не би била угрожена садашња скупштинска већина у парламенту мањег ентитета БиХ. Проблем би, међутим, могло да представља то што би без подршке посланика ДНС-а Додик остао без двотрећинске већине, неопходне да се у Скупштини РС потврди његов евентуални вето у Председништву БиХ.

Увреде за патријарха

Одлука Светог архијерејског сабора СПЦ да одликује Милорада Додика орденом Светог Симеона Мироточивог изазвала је незадовољство и непримерене реакције неких опозиционих политичара у Републици Српској. Тако је Драган Мектић, функционер СДС-а и министар безбедности БиХ у техничком мандату, на свом твитер налогу назвао патријарха Иринеја „нулом“, док је посланик Српске демократске странке у Народној скупштини РС Небојша Вукановић на блогу објавио текст у коме је патријарха српског окарактерисао као „моралну и људску наказу у мантији“.

[/restrict]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *