Почетна / Друштво / Аманет рахметли Алије

Аманет рахметли Алије

Програмска декларација СДА, која додатно продубљује егзистенцијалну кризу БиХ, само је модификовани наставак Исламске декларације Алије Изетбеговића из 1970. године

После објављивања Програмске декларације СДА дејтонска творевина је ушла у нову драматичну фазу свога постојања иако овај документ најјаче бошњачке партије заправо само јавно обелодањује циљеве политике коју су Странка демократске акције, али и други релевантни фактори најбројнијег народа у БиХ, водили од потписивања мировног споразума у америчкој ваздухопловној бази сада већ далеке 1995. године.

БОШЊАЧКИ КОНСЕНЗУС Јер без обзира на друге политичке разлике, за све бошњачке партије, интелектуалне кругове, као и већину обичне раје трансформација „наметнутог дејтонског монструма“ у унитарну Републику Босну и Херцеговину, у којој ће се говорити босанским језиком као симболом њеног главног народа, јесте жељени циљ, односно услов да држава крене напред.
Зато не би требало имати илузија о томе како је недавно усвојена декларација обични документ којим се изражавају планови једне – макар то била и главна – странке некадашњих југословенских Муслимана. Ова платформа јесте, формално гледано, „чедо“ СДА, међутим, њена специфична тежина – а тиме и опасност по мир у БиХ и опстанак Републике Српске – јесте у томе што око циљева овог документа постоји консензус између исламистичких и секуларно-грађанских, „десних“ и „левих“, конзервативно-оријенталних и „прозападних“ снага у бошњачком народу.
Наравно, може се рећи и да је актуелна Програмска декларација СДА само модификовани наставак Исламске декларације Алије Изетбеговића, написане 1970. године а објављене у Сарајеву две деценије касније. Човек који је жртвовао мир у БиХ како би могао реализовати постављене циљеве, није скривао жељу да у земљи у којој муслимани постану већина створи исламску државу у којој ће припадници других хришћанских народа имати статус верских мањина, дакле уживати сва она права која је „широкогруда“ Отоманска империја давала некадашњој православној и католичкој раји. Рахметли Алија није успео да до одласка на ахирет реализује све своје планове, али их је оставио у аманет страначким саборцима и осталим настављачима његовог животног дела.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *