Почетна / Србија / Земанов завет

Земанов завет

Изјава чешког председника Милоша Земана да ће покренути поступак за повлачење признања назовидржаве Косово усталасала је политичке духове у Европи, па и шире, а пошто је само једна од многих сличних изазвала је и наду у настанак званичне политике неке нове Европе

Да реалну политику често прате нереалне хиперболе, највише захваљујући таблоидном тумачењу неких политичких потеза или домишљатих предлога и анализа оних од којих скоро ништа не зависи, уверавамо се скоро сваки дан. Не искључује то ни тако озбиљне проблеме као што је Косово и Метохија.

ИЗЛАЗ НА МОРЕ Један од најновијих таквих примера је и изјава Грегорија Коплија, директора вашингтонског Института за стратешке студије, дата у интервјуу бијељинској телевизији БН, да би Србији требало да буде враћен део Косова и Метохије са већинским српским становништвом, као и да наша земља треба да добије коридор до западне Албаније како би добила излаз на море. Ова Коплијева изјава произвела је еуфорију у српским медијима и доживљена је као врхунац неких нових ветрова, боље рећи политика према Балкану и његовом суштинском проблему – Косову и Метохији.
„Када би се Србији вратио онај део Косова и Метохије где је већинско српско становништво, и када би био направљен коридор до западне Албаније, како би Србија добила излаз на море, што је амерички председник Труман и захтевао 1919. године, онда бисмо имали добитну комбинацију између Србије и Албанаца, било оних са Косова, било оних из Албаније. Е сад, пошто комуникације готово да и нема између Приштине и Београда, мислим да ту треба активно да се укључи међународна заједница, вероватно САД, које би на тај начин показале своју снагу, моћ и престиж овде на Балкану“, казао је Копли гостујући у „Дневнику 2“ телевизије БН.
И не би то било спорно само због грешке коју је Копли направио, приписујући поменути предлог председнику Харију Труману, а мислећи на њеног правог аутора Вудроа Вилсона и његових чувених „четрнаест тачака“ које су фигурирале уочи мировне конференције у Версају 1919. године (где се у тачки ХI говори да Србији треба да се омогући слободан и безбедан излаз на море), да то у данашњим политичким условима не представља пуку илузију, макар и пожељну, коју је српски министар иностраних послова Ивица Дачић прокоментарисао тако што је рекао да се таквој идеји не би супротставио иако је за сада није било на преговарачком столу и „да би се у том случају радо окупао у Скадру“.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Један коментар

  1. Sve su to price za malu decu, poput bajki sa ciljem da se Srbija prevari i potpise nezavisnost takozvane drzave koju su napravili ti isti sto nam nude razna resenja.Ako se Srbija drzi rezolucije 1244 SB gde sve lepo pise o cemu mi to pregovaramo sa agresorima, nasim neprijateljima? Priklonimo se nasim prijateljima i bice lakse resiti problem a nedozvoliti da nam se otkine deo teritorije uz nasu saglasnost sto bi bio jedinstveni presedan u svtskoj historiji. Nikada verovati anglosaksoncima, tuziti ih za agresiju i traziti odstetu za sve sto su porusili i na kraju zasto ne, proglasiti okupaciju dela nase zemlje?




    2



    0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *