Трамп потеже и ујгурско питање на Пекинг

Након ескалације насиља у кинеском специјалном аутономном региону, Вашингтон се сада занима за сајбер-безбедност острва Тајван, где ће у новембру бити одржане вежбе из те области

Амерички наступ на Далеком истоку је већ виђен. Након организовања или макар спонзорисања масовних насилних протеста, који нису спласнули ни након што је влада Хонгконга пре више од две недеље званично саопштила да ће повући спорни предлог измене закона, који би омогућио изручења осумњичених матичном делу Кине, Хонгконг и даље гори, а Бела кућа покушава да актуелизује умирене конфликте на северозападу Кине и интензивира потенцијалне несугласице око острва Тајван.
Према извештајима кинеских медија, међу којима је и „Саут Чајна морнинг пост“, Хонгконг је у недељу доживео нови талас насиља. Демонстранти су заузели трговинске центре, пословно тесно повезане с матичним делом Кине, блокирали су саобраћајнице, уништавали метро станице од којих су четири након таласа насиља затворене, гађали циглама и приручним запаљивим предметима полицију и скрнавили кинеске националне симболе.
Полиција им се супротставила испаљујући гумене метке и користећи сузавац. Експресни воз, који повезује Хонгконг с аеродромом, саобраћа примајући искључиво путнике с купљеним авионским картама, без задржавања на успутним станицама, како би остао ван домашаја руље.
„Саут Чајна морнинг пост“ пренео је изјаву пословног човека из Израела који је, због насиља, морао привремено да се пресели у Сингапур.
На мети изгредника нашла се и „Њу таун плаза“ којом управља компанија „Сун Хунг Кај пропертис“, пошто је прошлог месеца осудила насиље. Слично су прошли и неки ресторани чији су се власници усудили да насилне демонстрације назову нередима. Многи ресторани и продавнице у граду су због тога затворени, а свакодневни живот у једном од најважнијих кинеских градова знатно је отежан.
Крајем прошле недеље био је видљив напор демонстраната да још убедљивије понизе Кину. Док су кинески национални симболи раније били овлаш скрнављени, у недељу су демонстранти газили кинеску националну заставу, скинуту с јарбола испред градске управе, након чега је бачена у реку Шинг Мун.
Друга група демонстраната је потом у тржном центру „Тајмс сквер“ у кварту Каусевај беј раширила тридесет метара дуг транспарент на којем је писало „Слава Хонгконгу“.

[restrict]

ВЕЋ ВИЂЕНО ПОЈАЧАВАЊЕ ПРИТИСКА Протести у Хонгконгу ушли су у 17. недељу и САД сада, на код нас већ виђен начин, покушавају да их капитализују, пре свега имајући у виду трговински рат који је Бела кућа повела против Пекинга.
Док демонстранти понављају своје захтеве да се спроведе „независна“ истрага због наводно прекомерне употребе силе, ослободе и амнестирају ухапшени, САД притисак из Хонгконга покушавају да пренесу у матични део Кине.
Амерички председник Доналд Трамп у понедељак је у Уједињеним нацијама позвао владе широм света да окончају верске прогоне, али је на догађај, који је тим поводом уприличен, доведена Џевхер Илхам, ћерка научника ујгурског порекла Илхама Тохтија, за ког се тврди да се налази у кинеском затвору. Трамп је рекао да верске слободе и даље представљају приоритет његовог председничког мандата и осудио је разне недавне чинове насиља и прогона над људима вере широм света, међу којима су мартовска убиства муслимана на Новом Зеланду; ускршњи масакр у цркви у Шри Ланки и убиства јеврејских верника у синагогама у Пенсилванији и Калифорнији.
Иако је одмах оптужен да није поменуо ујгурско питање и да, уопште узевши, није ни реч рекао о хапшењима Ујгура и других муслиманских заједница у Кини, формат скупа на ком се појавила Џевхер Илхам указује да је Пекинг и те како био мета његовог излагања.
Штавише, дан раније амерички државни секретар Мајк Помпео оптужио је Пекинг за покушај, како је рекао, брисања муслиманске вере и културе сопствених грађана у Синђангу.
Синђанг је назив ујгурског аутономног региона на северозападу Кине. Народ турског порекла Ујгури данас чини нешто више од четрдесет посто популације у Синђангу. Будући да су неки од припадника радикалних исламских организација регрутовали чланове пореклом из Синђанга, Кина је протеклих деценија уложила много напора како би сузбила исламски радикализам и групе које су се залагале за отцепљење.
Пекинг је узвратио већ у понедељак. Портпаролка Министарства спољних послова Хуа Чуенјинг истакла је да у Синђангу већ три године није забележен ниједан терористички напад, те да су и странци, који су имали прилику да посете овај кинески аутономни регион, потврдили да државна политика у борби против тероризма ужива подршку свих етничких група.
Основна верзија закона који се односи на људска права Ујгура усвојена је недавно у америчком Сенату и ускоро ће се наћи пред Заступничким домом. За ову недељу Стејт департмент је планирао и организовање панел-дискусије на маргинама заседања Генералне скупштине УН, на којем ће бити представљено лично сведочење, како је најављено, „жртава кинеске бруталне репресије“ у Синђангу.
Аналитичари сматрају да Трамп има само један мотив за ширење притиска на Пекинг. У Белој кући је очигледно процењено да нереди у Хонгконгу могу да поткопају кинеску позицију у трговинском рату. Ширење политичког притиска на Синђанг може да прошири тај ефекат. Сматра се да заједница од неколико хиљада америчких Ујгура, претежно настањених у Њујорку, Вашингтону, Сан Франциску и Лос Анђелесу, не може претерано да утиче на америчке председничке изборе.

НОВЕМБАРСКЕ ВЕЖБЕ Трећи крак притиска САД је острво Тајван које је ове недеље најавило да ће оснажити своју одбрану од сајбер-напада и одржати заједничке вежбе са САД у новембру. Локална влада у понедељак је саопштила да ће владине установе побољшати капацитете и обуку у борби против масовних хакерских упада. Локална влада у Тајпеху процењује да око 60 одсто од око тридесетак милиона хакерских напада, колико се на Тајвану забележи сваког месеца, долази из матичног дела Кине. Тајван ће због тога, како су саопштили званичници овог кинеског острва, испробати своју сајбер ратну одбрану. Вежбе које ће у новембру на острву окупити јединице за офанзивно и дефанзивно сајбер-ратовање из САД и 13 савезничких земаља за циљ имају демонстрацију моћи надомак кинеских граница и јачање притиска на Пекинг.
Трговинске несугласице САД и Кине трају предуго и извесно је да Белој кући не доносе жељене плодове. Упркос проблемима с којима се кинеска економија суочава за Белу кућу је и даље фрустрирајуће то што Пекинг и даље има релативно високо подигнуту стопу циљаног економског раста. Оно што није постигнуто у директном судару повећаних такси и царина сада би, према креаторима политике у Белој кући, требало да се надомести политичком нестабилношћу.

[/restrict]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *