Светионик – У жртви је излаз

Природна Србија и Црна Гора почела је одавно да себи гризе реп. Храни се собом, умјесто да себе храни радом и напретком. Годишње из Земље одлазе цијели градови, што се не види у медијима

Никад робом, вербална инсталација, фото: Н.М.

Вртимо главама, и уздижемо обрве.
Док се живот на наше очи убрзава, вијести су постале инфузија отрова.
Родитељи се понекад изненаде јер мисле да познају дјецу. А познају их само какви су код куће. Чим изађу, други су.
Дјеца пак, кад одрасту, виде да им држава квари родитеље, да рачуна на њихову већ дјечју наивност, кад и на глас.
Умјесто да држава буде добро инервисана кичма друштва, а не само проштац забијен у дупе који држи главу, држава је постала приватна. А да би постала приватна, вазали на власти морали су да продају и себе и народ. У – пакету.
То је оно што не капирају родитељи оних људи што у зноју лица свог овдје још увијек привређују: старе мајке и стари оци размишљају аналогно, на начин да држава постоји јер на документима пише Србија, пише Црна Гора, али оне не постоје. Радни људи виде да је немогуће постало поплаћати све намете и обдржати армију државних чиновника те пензионера, у условима када је у Србији и Црној Гори просјечно стар Србин или грађанин – стар преко 43 године.
Наводно наше и народне – владе се задужују да би платиле пензије. Без сталних задуживања, пензије већ сљедећег мјесеца не би могле да се исплате, и систем би крахирао. Озбиљне домаће привреде готово да нема. Зато се владе задужују још, јер знају да неће бити оне те које ће рјешавати проблем и враћати дугове. Него ће га рјешавати влада новог глумца који ће од народа тражити повјерење за још коју годину стрпљења док ствари не крену набоље…
А неће. Природна Србија и Црна Гора почела је одавно да себи гризе реп. Храни се собом, умјесто да себе храни радом и напретком.
Годишње из Земље одлазе цијели градови, што се не види у медијима.
Годишње се абортирају цијели градови, што се не види у медијима.
Годишње се догоди 1001 превара малог човјека, које он не види, јер му медији пред очима машу лажним заставама: Шокантно!, Скандалозно!, Монструозно!
Доктори са лажним дипломама, тиме што јесу и тиме што чине, уче згађене младе школоване умове да са земље озрачене оду у земље које су их озрачиле. Како их уче, ти доктори? Па тиме што су de iure доктори, а de facto су оберпослушници, страначки шрафићи, историјске нуле. Наша паметна дјеца излажу се пак превеликој опасности да тамо далеко кад оду, изгубе све осим пара.
Има ли излаза из ћорсокака? Има. Ако не хоризонталног, а онда вертикалног. Ко је икад рекао да частан предсједник, премијер или патријарх – под обавезно мора да сконча свој живот у кревету? Ко хоће да влада, он мора да се жртвује.
Ово је то доба. У жртви је излаз.
Ако народ пак види да власт неће да се жртвује, а одбије да сам колективно стави главу на пањ, тада дебото може ли преживјети?
Није ли таквом народу предвиђена судбина роба?
Можда нам господари дозволе да дјецу – служинчад васпитавамо на избору стихова из Горског вијенца. То сигурно онда неће бити стихови који подвлаче и ударају печат на етос, морал и духовну вертикалу, попут – Јунацима Бог ће учинити / спомен души, а прекаду гробу – него ће прије бити стихови попут – Јаки зуби и тврд орах сломе – при чему су Срби орах из метафоре, а јаки зуби војна, богоборна аждаја.

 

 

Програмски формат Светионика јесте да бљеска с управо бококоторске нулте надморске. С једине географије на свијету на којој наш народ и даље живи уз море

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *