Све боје дуге

Београд ће бити поносни домаћин европске Параде поноса 2022. године. Какве то везе има с нашом националном безбедношћу, а какве с америчком империјалном политиком?

Откако је, пре нешто више од 40 година, деци украла дугу тако што ју је 1978. претворила у свој симбол, ЛГБТ+ заједница је од маргинализоване друштвене групе узнапредовала до самог мејнстрима америчког хегемонизма у коме се тобожња брига за људска права користи као батина за дисциплиновање непослушних широм света. Тобожња, кажемо, јер се брига за споменута права, као што је познато, а коме није познато нека погледа како је, на пример, прошла покојна Либија, потеже само против оних који се нађу на путу америчког интереса. А однекуд се и мапа ширења НАТО-а и његових амбиција упадљиво поклапа с мапом ширења ЛГБТ+ парада поноса. Чак би се, а видећемо и зашто, ЛГБТ+ активисти, с малим претеривањем али згодно се наместило, могли сматрати и својеврсном претходницом америчке војске…

 

БАЈДЕН, ХОМОСЕКСУАЛЦИ И „НАША“ ВОЈСКА Елем, најпре да разјаснимо то пре него што пређемо на све остало.
О употребљивости ЛГБТ+ активизма за америчку спољну политику (ово +, иначе, стоји због махните хиперинфлације разноразних сексуализама која – хиперинфлација – прети да ову скраћеницу учини дужом од броја пи) сасвим је отворено говорио тадашњи потпредседник САД Џозеф Бајден.
Из архиве извлачимо његов говор у Лос Анђелесу од 25. марта 2014: „Барак (Обама) и ја верујемо да су права ЛГБТ особа неодвојиви део америчке промоције људских права широм света… Прва и најважнија ствар коју је ова администрација урадила је то што је искористила своју надмоћ најмоћније нације на Земљи да стане у одбрану ЛГБТ права широм света… А то значи и да смо своје дипломате обучили и опремили тако да ЛГБТ права интегришу у спољну политику Америке у 21. веку.“
Бајден даље у свом говору износи похвале на рачун партнера у заштити ЛГБТ права као што је Албанија – да, Албанија – и критикује оне који та права не поштују по мери америчке спољне политике – погађате, критика је пре свега усмерена према Русији и Кини – и све би то још можда и могло да се помеша са искреном борбом за људска права, додуше, овде нам на памет опет пада злосрећна Либија, само да је потпредседник Бајден и једном речју, а није ниједном, споменуо Саудијску Арабију. У којој се манифестовање хомосексуализма – према извештајима Би-Би-Сија, „Гардијана“ и „Вашингтон поста“ – кажњава и мучењем, доживотним затвором, па чак и смрћу.
Уз оно што је рекао, и ово што Бајден тада није рекао говори нам заправо баш све што треба да знамо о мотивима америчког залагања за ЛГБТ+ права широм света. Та права су, наиме, вредна пажње само ако су (гео)политички употребљива. Да је другачије, Бајден би о Саудијској Арабији морао да каже баш све оно што о њој није рекао.
Тако да нимало не треба да нас чуди што је тај свој говор у Лос Анђелесу, сав посвећен глобалној америчкој борби за права сексуалних мањина, завршио речима: „Нека Бог заштити нашу војску.“ После чега је, стоји у званичном транскрипту, уследио аплауз.
С тим у вези, и подударност коју смо већ наговестили.
ЕПОА – European Pride Organisers Association – организација организатора парада поноса широм Европе, окупља и оне земље које се налазе на нишану НАТО чланства, готово без изузетка. Од Србије, Босне и Херцеговине, Северне Македоније и наравно Црне Горе, преко Молдавије па до оне две постсовјетске државе у којима је НАТО удар на Русију најизраженији, Украјине и Грузије.
Русија, Белорусија, Казахстан и тако редом скроз до Кине, прајдова нема тамо где нема америчке руке у облику челичног стиска, што нас учвршћује у уверењу да ту уопште није реч о самониклој и спонтаној појави већ о процесима којима је дириговано са становишта о коме је говорио цитирани потпредседник Бајден.

БЕОГРАД 2022 Све нас то доводи до Србије и Београда који ће, пошто су имали задовољство да овог септембра организују Параду поноса којој је – наравно – присуствовао и одлазећи амерички амбасадор Кајл Скот, имати и нарочито задовољство да кроз три године, 2022, буду домаћини Еуро прајда, паневропске Параде поноса. У надметању за организацију тога победили смо Барселону, Лисабон и Даблин.
И све то можда не би ни било вредно нарочитог осврта да организатори београдског прајда, уз своју пријаву на конкурс за 2022, нису приложили и писмо премијерке Србије Ане Брнабић у коме она у име Владе Србије пружа „пуну подршку“ кандидатури и обећава помоћ у организацији ове манифестације. Због које ће, најављено је већ, „главна обележја града бити декорисана дугиним бојама“ а наш град, иако нас о томе нико ништа није питао, сав раздраган и весео (енг. геј).
Иако бисмо, из пристојности, радије по страни оставили премијеркино сексуално опредељење, њена лична ствар уосталом, то не можемо већ и због разложне сумње да је упала у, такорећи, морални сукоб интереса будући да функцију коју обавља користи за афирмацију сопствених склоности.
Ако пак на то додамо и несумњиву чињеницу да овај њен потез, да је у медијима добио пажњу какву нам се чини да заслужује, свакако не би наишао на одобравање највећег дела овдашње јавности, а поготово не оног њеног дела који гласа за странку којој има да захвали што је доспела на премијерску функцију, и додатно имамо разлога да се запитамо зашто је то учинила. Можда, заиста, верује у племенитост борбе за права сексуалних мањина, али начин на који то чини у присуству амбасадора Скота, уз Бајденову изговорену и неизговорену поруку која свему томе нуди допунски смисао, читавом прегнућу дају и димензију која се више тиче туђих него наших интереса, укључујући ту и овдашњу ЛГБТ+ популацију.

ПОПУЛАЦИОНА ПОЛИТИКА Дубљи пак проблем с овом државном промоцијом ЛГБТ+-изма задире скроз до питања наше националне безбедности, онако како је она дефинисана Стратегијом националне безбедности која је недавно достављена Скупштини Србије на усвајање.
У њој се сасвим исправно упозорава да „све већи безбедносни ризик представља стање у демографској сфери које карактерише ниска стопа наталитета“, да „проблеми демографског развоја Републике Србије“, који се „испољавају у виду ниске стопе наталитета“, могу „допринети (…) старењу становништва и, у крајњем, угрожавању самих основа биолошког опстанка становништва Републике Србије“, због чега се и констатује да је „развој демографског потенцијала од примарног значаја за Републику Србију и њене грађане. У складу с тим, предузеће се интензивно системско деловање друштвених субјеката у свим сферама демографског развитка, и то: повећања наталитета, смањења морталитета и миграција грађана (унутрашњих и међународних) ради повећања радног и фертилног потенцијала неопходног за репродукцију нових генерација.“
Па се отуда и поставља разложно питање (на које је одговор болно очигледан) на који то тачно начин промоција ЛГБТ+ вредности подстиче популациону политику и демографски развој друштва? И каква се то друштвена клима ствара, не поштовањем права мањина јер уопште о томе није реч већ овако агресивним јавним заговарањем опредељења које, таква је наиме биолошка нужност, представља слепо црево када се ради о „повећању радног и фертилног потенцијала неопходног за репродукцију нових генерација“, ово насупрот „угрожавању самих основа биолошког опстанка становништва Републике Србије“.
Што се пак будућности ових процеса тиче, наставе ли да иду путем којим су кренули, па, њу већ можемо да видимо тамо одакле нам је и дошла. Примера ради, Масачусетски технолошки институт, чувени МИТ, студентима објављује упутство за употребу родно неутралних личних заменица (ни мушки, ни женски, ни средњи род, измишљене су неке нове речи), извесна Кејт Денијелс на Би-Би-Сију деци предшколског узраста објашњава да не постоји само мушко и женско, бата и сека, него „више од 100, ако не и више, полних идентитета“, а кад смо већ код образовања деце, широм Америке, пишу „Њујорк тајмс“ и „Гардијан“, травестити по књижарама деци читају приче као што је „Џулијан је сирена“, све то са циљем да се „деци дају гламурозни, позитивни, и непоколебљиво квир узори“…
А све је почело заставом дугиних боја у Сан Франциску 1978. године. Да ли је ово будућност Србије коју желимо? Или би боље било да дугу вратимо деци…

3 коментара

  1. Маторац

    Поштовани господине Врзићу, надовезујем се на овај део из чланка:
    Примера ради, Масачусетски технолошки институт, чувени МИТ, студентима објављује упутство за употребу родно неутралних личних заменица (ни мушки, ни женски, ни средњи род, измишљене су неке нове речи)…
    Питам се да ли и језик који се у последње време користи код нас није у функцији тога. На сајтовима Политике и РТС-а (сигурно и другде) презимена жена остају непромењена у свим падежима. Наслов једног чламка гласи:
    Вучић потврдио да је од Китаровић тражио да не користи израз „великосрпска агресија”
    У једном старијем чланку нашао сам ово:
    Као прва жена председница Владе Србије и прва жена председница Њујоршке берзе, Брнабић и Канингхам разговарале су о…
    Бисер је био овај: Шеф градилишта упознао је Михајловић са проблемима око деонице…
    Да ли је то само нека нова мода, бедно плаћени лектори или намера, не знам, али ми се намеће мисао да то није случајно.

  2. Драган

    Један од начина, облика мрежног, специјалног рата је и одржана
    “Парада поноса“, насилно наметање ЛГБТ идеологије свим узрастима,
    а посебно деци од 3 – 18 година, чему се једино успротивио “монах-немонах“
    Антоније/Драган Давидовић, са незнатним бројем родољуба, баш онако
    како је то, својевремено, чинио пок. прота Жарко Гавриловић.
    Улица је једини слободан медији преко којег се може супротставити било
    ком облику мрежног рата, што “монах-немонах“ Антоније/Драган
    Давидовић са “ваљевским граничарима“, чини већ 183 недеље, у Београду,
    испред Владе Србије у Немањиној 11, свакодневно, а сваке суботе и
    пригодном Литијом од Владе Србије, до Саборне Цркве, Народне
    скупштине, РТС, све са Крстовима, Иконама, Ликовима наших Владара и
    Светитеља, и мапом Косова и Метохије, као – “СРЦЕМ СРБИЈЕ“!
    Погледај сајт “Истинољубље“.
    Сви који су против ове пошасти, изволите се придружити горе поменутом
    “монаху- немонаху“ Антонију/ Драгану Давидовићу, без обавезе да било
    шта кажете /а било би пожељно/, и само својим присуством подржите
    избављење Србије од ове пошасти.
    Пред својом савешћу сте обавезни, зарад подмлатка, своје деце и
    унучади, да их спасете од станизације/содомизације коју намеће Ана
    Брнабић, и Александар Вучић, и тако покажите и докажите да сте
    следбеници својих предака – јунака и мученика Првог, Другог и Трећег
    светског рата, отпочетог нападом на Србију и Црну Гору 1999-е године.
    Само изађите на улице и придружите се борби против ове пошасти.
    Да је “улица“ најмасовнији и најважнији медији, управо говори ово
    лудачко инсистирање Ане Брнабић и Александра Вучића да се
    буде на улици, јавно, па макр то било и уз подршку више хиљада
    полицајаца, жандарма, “специјалаца“… као обезбеђење овом
    лудилу.
    Ана Брнабић наговештава усвајање закона о легализацији
    истополних бракова, и закон по коме ће старији малолетници /14-15 г./
    без сагласности својих старатеља или родитеља, моћи “самос-
    тално“ да одлучују о хируршкој промени пола?!
    Ако ни због чега, а оно само због овог лудила Ане
    Брнабић и Александра Вучића, и његових коалиционих сатрапа,
    не излазите на изборе, игноришите и презрите могућност
    да ваш глас буде разлог останку и опстанку ових лудака на власти.
    Будите прво родитељи – мајке, очеви, баке и деке, стрине и стричеви,
    ујаци и ујне, теке и тече, пријатљи… и занемарите себе као
    гласаче, макар само за овај пут, ако се икако може спасти, пре свега,
    србска младеж од сатанизације коју намећу Ана Брнабић и Александар
    Вучић!
    Само будимо без страха, да ће после њих доћи можда гори, јер
    горих од ових нема!!!
    Они су вуци у јагњећој кожи!

    Драган Славнић

  3. Crna jutra nad Srbijom svicu

    Свети Писмо

    Јер кад познаше Бога, не прославише га као Бога нити му захвалише, него залудјеше у својијем мислима, и потамње неразумно срце њихово.
    Кад се грађаху мудри, полудјеше,
    И претворише славу вјечнога Бога у обличје смртнога човјека и птица и четвороножнијех животиња и гадова.
    Зато их предаде Бог у жељама њиховијех срца у нечистоту, да се погане тјелеса њихова међу њима самима;
    Који претворише истину Божију у лаж, и већма поштоваше и послужише твар него творца, који је благословен вавијек. Амин.
    Зато их предаде Бог у срамне сласти; јер жене њихове претворише путно употребљавање у беспутно.
    Тако и људи оставивши путно употребљавање женскога рода, распалише се жељом својом један на другога, и људи с људима чињаху срам, и плату која требаше за пријевару њихову примаху на себи.
    И као што не мараху да познаду Бога, зато их Бог предаде у покварен ум да чине што не ваља,
    Да буду напуњени сваке неправде, курварства, злоће, лакомства, пакости; пуни зависти, убиства, свађе лукавства, злоћудности;
    Шаптачи, опадачи, богомрсци, силеџије, хвалише, поносити, измишљачи зала, непокорни родитељима,
    Неразумни, невјере, нељубавни, непримирљиви, немилостиви.
    А неки правду Божију познавши да који то чине заслужују смрт, не само то чине, него пристају на то и онима који чине.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *