Почетна / Друштво / Степинац у Јерусалиму

Степинац у Јерусалиму

Ревизионистичка књига и меморијална плоча Алојзију Степинцу – како су Хрвати подметнули „кукавичја јаја“ у срце светог града Јерусалима

Поводом припрема за историјско отварање првог Мултимедија центра и лектората за хебрејски језик на Филолошком факултету, које је заказано за 26. септембар, координатор српско-јеврејске академске сарадње Министарства спољних послова Републике Србије, амбасадор др Љиљана Никшић, у сарадњи са Филолошким факултетом у Београду, Матицом српском и Архивом Војводине и Савезом јеврејских општина Србије организовала је студијски боравак проф. др Гидеона Грајфа са делегацијом ОНО академског колеџа.
У делегацији су били и проф. др Давид Битон и проф. др Давид Сороцкин, који је том приликом декану Филолошког факултета проф. др Љиљани Марковић уручио први контингент донације од 1.500 књига за учење хебрејског језика и културе.
У склопу ове посете у препуној сали Матице српске у Новом Саду одржана је промоција књиге проф. др Гидеона Грајфа, „Јасеновац – Аушвиц Балкана. Усташка империја окрутности“, на којој су поред Грајфа говорили и градоначелник Новог Сада Милош Вучевић, академик Дарко Танасковић, амбасадор Израела др Алона Фишер Кам, директор Архива Војводине др Небојша Кузмановић и председник Матице српске др Драган Станић.

ДОСИЈЕ 562 Изузетно значајна дешавања током посете делегације ОНО колеџа одвијала су се у Архиву Војводине у присуству Јелене Бухач Радојчић, која је преживела Јасеновац и којој је у НДХ брутално убијено 89 чланова породице.
Проф. др Грајф представио је своје истраживање досијеа 562 из Фонда Славка Одића, и том приликом показао писмо које је у време усташке окупације упућено Алојзију Степинцу и које се чува у Архиву Војводине (досије из личног фонда Славка Одића – фонд Ф. 562), а којим се непобитно доказује да је Степинац био обавештен и да је све време рата имао сазнања о најстрашнијим злочинима који се чине против становништва, а посебно против деце на територији злочиначке усташке НДХ. Писмо је део материјала који ће бити публикован у Грајфовој новој књизи „Усташко коначно решење пре нацистичког“.

МЕМОРИЈАЛНА ПЛОЧА Истом приликом проф. др Гидеон Грајф ексклузивно је представио и својих пет писама упућених папи Франциску, председнику Израела Рувену Ривлину, премијеру Израела Бењамину Нетанијахуу, бечкoм надбискупу кардиналу Кристофу Шенборну и аустријском канцелару Себастијану Курцу, у којима захтева уклањање срамне меморијалне плоче озлоглашеном надбискупу Алојзију Степинцу коју су у априлу 2019. у Јерусалиму у Виа долороса – „Улици плача“ којом је Исус Христ носио крст на Голготу – а поводом првог ходочашћа озлоглашеног надбискупа Алојзија Степинца у Јерусалиму 1937. године, поставили хрватски витезови Светог гроба чији је шеф хрватски кардинал Јосип Бозанић. Грајфова писма садрже и критички осврт на ревизионистичку књигу Естер Гитман под насловом „Алојзије Степинац: стуб људских права“, коју је председница Хрватске Колинда Грабар Китаровић уручила председнику Израела Рувену Ривлину током недавне посете „Јад Вашему“.
У години у којој човечанство обележава 80 година од почетка Другог светског рата, у Израелу, у светом граду Јерусалиму, е па баш ту, не у било којој другој земљи, и не у било ком другом граду, и не у било којој улици већ у „Улици плача“, и не у било којој институцији већ у „Јад Вашему“, најузвишенијем споменику страдања у Другом светском рату најстрадалније нације човечанства, која се изборила за Међународни дан сећања на Холокауст и достојанствено сећање на све жртве фашизма, нацизма и усташтва, десиле су се две скандалозне ствари које су дело синхронизоване и унапред договорене акције хрватске католичке цркве и хрватског државног врха којима се, злоупотребљавајући поверење и пријатељство са Израелом и Аустријом, вређају осећања свих жртава фашизма, нацизма и усташтва. Хрватски витезови Светог гроба, чији је шеф хрватски кардинал Бозанић, „подметнули“ су Степинца као свеца аустријским витезовима, тј. Хабзбургу Лорену лично.
Професор Грајф у својим захтевима за уклањање каже да постављање поменуте меморијалне плоче у Јерусалиму, у Виа долороса, представља срамно и дрско изједначавање с мучеништвом Христа.
Плоча Степинцу налази се у аустријском коначишту за ходочаснике „Свете породице“ које је у власништву римокатоличке надбискупије са седиштем у Бечу.
Аустријски хостел „Света породица“ основан је 1854. од стране Хабзбурга, а садашњи председник Круга пријатеља Аустријског удружења Свете земље је Георг Хабзбург Лорен, потомак императора Франца Јозефа.
Плочу су поставили чланови хрватске магистрале витезова Реда светог гроба у Јерусалиму, основане фебруара 2017. године, а велики прајор је хрватски кардинал Бозанић, који велича улогу Степинца и истиче да је и Степинац био члан истог реда у време папе Пија XII.
Професор Грајф сматра да је „група хрватских витезова“ узела ствар у своје руке и у Јерусалиму „на своју руку“ прогласила Степинца за „светог мученика“, користећи „гостопримство“ римокатоличке надбискупије из Беча и то баш сада, када је аустријска влада донела закон којим се забрањује коришћење усташке иконографије у Блајбургу, где се одржава највеће неоусташко и неонацистичко окупљање у Европи.
Овакав чин, сматра Грајф, најпре вређа жртве усташког режима и осећања преживелих и потомака и ствара наратив неприхватљив за науку и историјску истину. Одмах затим, овакав чин представља, по његовом мишљењу, увреду за Комисију Римокатоличке цркве која се још није изјаснила о захтеву за канонизацију, али пре свега је такав безочан, ревизионистички и надасве нехришћански чин, у ствари, безумно прејудицирање одлуке Ватикана о канонизацији Степинца – и отвара простор, односно охрабрује неонацистичке групе широм света да можда подигну меморијалну плочу обележавајући прво ходочашће Хитлера и других злочинаца из Другог светског рата.

СТУБ ЉУДСКИХ ПРАВА Колинда Грабар Китаровић уручила је Ривлину, 29. јула, у „Јад Вашему“ књигу Естер Гитман „Алојзије Степинац: стуб људских права“. Књига је већ од наслова ревизионистичка, јер је прва асоцијација на име Степинца – „покрсти се или умри“, будући да је са усхићењем уредно у својим писмима обавештавао папу Пија XII колико је хиљада Срба и других покрштено и сасвим је јасно да је све време знао за брутална убиства Срба, Јевреја, Рома и антифашиста у НДХ. Степинац је за своје заслуге примио орден од поглавника Анте Павелића 1944, у тренутку када се већ знало да ће савезници поразити нацисте, дакле, остао је до краја лојалан усташком режиму.
Хрватима се жури да „поентирају“ пре одлуке Ватиканске комисије, па „злоупотребљавају поверење пријатеља у Аустрији и Израелу“, „подмећући“ Степинца као „канонизованог“, тј. свеца и „мученика“, као што пише на плочи која је, не случајно, исписана на латинском језику, тј. језику којим се данас не говори, па мало ко може да је разуме.
Ове две активности – хрватске католичке цркве (постављање меморијалне плоче Алојзију Степинцу у Јерусалиму) и председнице Грабар Китаровић (уручење књиге „Алојзије Степинац: стуб људских права“ израелском председнику у „Јад Вашему“) – проф. др Гидеон Грајф сматра очигледно синхронизованим и типичним примером изнуде „канонизације“ и „уцењивања“ Ватикана тобожњим благонаклоним гледањем Израела и јеврејског народа на „мученика Степинца“, „лажно приказујући“ и покушавајући да докажу да их Израел и израелска влада, као и Аустрија, подржавају, па методом свршеног чина желе да покажу да Степинца признаје „Јад Вашем“, будући да је председнику Ривлину ревизионистичка књига уручена баш у „Јад Вашему“ у присуству руководства ове установе, као „председнички поклон“, са циљем да Ватикан донесе одлуку о канонизацији Алојзија Степинца.
Председница Хрватске је, по мишљењу проф. др Гидеона Грајфа, злоупотребила гостопримство свог домаћина Ривлина и „увалила“ њему и „Јад Вашему“ поменуту књигу пред новинарима. Остаје нејасно како се то десило, јер је Ривлин, током прве званичне посете једног председника из Израела Загребу, прошле године, изричито инсистирао да на агенди прво буде посета Јасеновцу, који је тада описао као Аушвиц Балкана, што је по речима проф. Грајфа и представљало инспирацију да својој књизи да идентичан наслов. Израелски председник Ривлин је, дакле, јавно осудио усташтво и усташки режим, тако да је невероватно како се „кукавичје јаје“ у виду књиге о Степинцу нашло као тзв. „председнички поклон“ који му је тада уручен.

У наредном броју „Печата“ објављујемо интервју с проф. др Гидеоном Грајфом

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *