Печат – Лист слободне Србије Политички недељник, актуелна политичка дешавања, друштво, свет, култура.
Шта може да се очекује од новог састава Европске комисије на чијем ће челу бити Немица Урсула фон дер Лајен
Нова Европска комисија (ЕК), за разлику од претходних, први пут у историји организације испољава геополитичке амбиције како би одбранила – „европски начин живота“. Проблем је што би за такав подухват Урсула фон дер Лајен, нова председница ЕК, прво морала да се отараси својих застарелих евроатлантских схватања. Она је за многе на европском политичком паркету још увек енигма, с обзиром на то да је у њој Европска унија добила готово потпуно ново лице на челу једног од својих најважнијих органа. Све то прате, као и увек, дуготрајна натезања и тражења компромиса између различитих политичких група, од којих многе нису задовоље ни избором саме Фон дер Лајенове. А имајући у виду да је немачку војску током њеног мандата на месту министарке одбране потресло неколико афера, те је Бундесвер за вакта Фон дер Лајенове уместо процвата доживео гадан суноврат, није тајна да су немачки генерали пресрећни што су је се ратосиљали. То је детаљ због којег бројни аналитичари изражавају сумње у способности Урсуле фон дер Лајен да се боље искаже на новом положају – положају шефице ЕК, неформалне председнице ЕУ коју је на то место катапултирала закулисна бриселска политичка комбинаторика, а не поверење бирача на изборима.
ЕВРОПСКИ НАЧИН ЖИВОТА Фон дер Лајенова, међутим, већ кроз предлог својих комесара обећава промене и много новости. Као прво, нова Европска комисија добија посебног комесара задуженог за одбрану „европског начина живота“. За тај ресор ће бринути демохришћанин, Грк Маргаритис Скинас, досадашњи портпарол ЕК. Многи коментатори су у овом потезу нове председнице ЕК препознали приклањање национализму и популистичким покретима који су пожњели добар резултат на последњим изборима за Европски парламент. Такво комесарско задужење, упозоравају критичари, могло би да доведе до непријатељског става институција ЕУ према другим културама и религијама, а нарочито према муслимана и свему што неко може сматрати да одудара од „европског начина живота“. Опасност се крије пре свега у схватању нове Европске комисије да блискоисточни и афрички мигранти представљају прави извор „угрожавања тог начина живота“.
Такво схватање је изнела и Фон дер Лајенова, истакавши да је „европски начин живота изграђен око солидарности, мира и безбедности“, стога „морамо да се бавимо легитимним страховима и бригама због утицаја незаконитих миграција на нашу економију и друштво“. Новинар Данијел Трилинг оцењује да то значи да ће ЕУ наставити да „учвршћује ’тврђаву Европа’ и сваљује контролу над миграцијама ван својих граница – владама у Азији и Африци, а уз то ће одбацивати хуманитарно спасавање људи у Средоземном мору и одржавати очајно стање у камповима за избеглице у југоисточној Европи и на другим местима“.
ЛАСЛО ТРОЧАЊИ И ПРОШИРЕЊЕ ЕУ Нову шефицу ЕК су, тврде бриселски извори, прве љуте критике на рачун њене визије на новом радном месту – обориле с ногу; још није ни почела да ради, а над њом се већ надвио облак незадовољства… Други проблем за Фон дер Лајенову представља огорченост појединих држава како због распореда комесарских задужења, тако и због избора појединих комесара. Међу државама такозване „старе ЕУ“, онима које су иницијално одговорне за оснивање Уније, трн у пети је избор Мађара Ласла Трочањија за европског комесара за проширење. Његов (у овом тренутку неизвестан) избор дочекан је у Србији с оптимизмом, али је чак и међу млађим чланицама ЕУ налетео на неодобравање, па је на пример љубљанско „Дело“, привржено државној политици, упозорило да тај творац мађарске „правосудне реформе“, који се доказивао радом у влади Виктора Орбана, „сигурно не може да буде узор за жељено јачање правне државе у Србији или Украјини“.
Посланица из групе Социјалиста и социјалдемократа Тања Фајон најавила је да неће гласати за Трочањија због његове улоге у мађарској влади. „Трочањи је био архитекта изградње нелибералне државе у Мађарској. Био је министар правосуђа у влади премијера Орбана која је довела до тога да смо у Европском парламенту и комисији покренули поступак из члана 7 против Мађарске. Он не може бити одговоран за проширење на земље Западног Балкана“, тврди Тања Фајон.
С друге стране, Трочањијев колега из владајуће партије Фидес и посланик у Европском парламенту Андор Дели верује да је мађарски комесар за проширење добра вест за Србију и Балкан, јер долази из земље која је најгласнији заговорник бржег пријема у ЕУ: „Мислим да његова биографија и стручна позадина професора права, члана Венецијанске комисије, амбасадора у Белгији и Француској и министра правде – све то заједно чини један пакет који ће помоћи бржем процесу проширења.“
Извори у Бриселу кажу да Урсула фон дер Лајен има нешто амбициознији и за Западни Балкан позитивнији опис посла за будућег комесара за проширење него што је то био случај када је Јоханес Хан пре пет година преузимао дужност. У писму о мисији које је својевремено добио Хан писало је да за време његовог мандата неће бити новог проширења, јер је ЕУ у фази консолидације. Заправо, радило се о унутрашњој борби између различитих струја унутар Уније и виђења њеног даљег пута, где су се идеје кресале на релацији Берлин и Париз. Сада нова председница Комисије обећава разматрање чланства Западног Балкана у ЕУ, али поново без конкретних датума, што није добра вест за земље кандидате, од којих ће ЕУ политиком штапа и шаргарепе тражити бројне концесије, пре свега о питању решавања спорова у региону. Међу којима највише територијалних међусобица с комшијама има Хрватска, а најтеже је питање територијалног интегритета Србије, због Косова.
Заокрет у спољној политици Уније огледа се и у истицању разлике између Турске и Западног Балкана који нису сврстани у исту категорију, с обзиром на то да је Турској у изгледу да остане вечно у чекаоници, а земљама Западног Балкана се нуди варљиво обећање типа „биће, једног дана“. Какав ће бити тај курс „проширења“ постаће јасније тек пошто комесар за проширење прође потврду у Европском парламенту, а то, опет, зависи од односа снага и политичких погодби између водећих политичких група у ЕП, али и од наступа Трочањија током трочасовног саслушања пред спољнополитичким одбором Европског парламента. „Пресудан би могао да буде став посланика Европских народних странака, који ће вероватно бити критични према Трочањију, али би на крају ипак могли да одлуче да не гласају против њега, због шире равнотеже између политичких група у саставу нове Европске комисије“, тврди извор из Европског парламента.
ПОТВРДА ЕП Саслушања свих кандидата за комесаре биће одржана између 30. септембра и 8. октобра, а о новој комисији у целини Европски парламент гласаће 23. октобра.
Комесаре Урсуле фон дер Лајен Европски парламент треба да потврди пре него што 1. новембра преузму дужност, али и у том плану се већ назиру пукотине, јер се чак шест од укупно 26 предложених комесара суочава с ризиком да не добије зелено светло на саслушањима у Европском парламенту због контроверзи и скандала које их прате.
Невоље су међу првима сачекале узданицу из Белгије, предвиђену за новог европског комесара задуженог за – правду, укључујући бригу за владавину права. Посреди је адвокат и бивши белгијски министар финансија, министар спољних и европских послова, те министар одбране Дидије Рејндерс, који је у домовини суочен с прелиминарном истрагом због корупције, тачније оптужбом за прање новца у Демократској Републици Конго, како су вест формулисале белгијске власти и медији.
СЛОВЕНИЈА И ХРВАТСКА Што се тиче две чланице ЕУ с подручја некадашње Југославије, нема сумње да је у овој подели карата Хрватска прошла неупоредиво боље од Словеније, добивши место европске комесарке задужене за „будућност Европе“ а уз то и „демократију и демографију“, плус једну од важних потпредседничких рола. Словенија је, с друге стране, како заједљиво коментаришу тамошњи медији, добила тек „пола (претходног) комесаријата“, јер словеначки комесар задужује само „кризно управљање“ у ванредним приликама, што је половина некадашњег ресора под који је потпадала и „хуманитарна помоћ“.
Весеље за Загреб, а шамар за Љубљану представља и чињеница да се службена Љубљана надала нешто важнијем, или бар утешном ресору „рибарства“, кад већ није успела у подвигу да јој буде поверено проширење ЕУ, што Словенија схвата не само као помоћ државама кандидатима на путу ка ЕУ већ, пре свега, као полугу за заштиту својих националних (читај – економских) интереса у државама некадашње Југославије где има разгранате инвестиције.
Да Хрватска ужива посебну наклоност Немице Урсуле фон дер Лајен могло се наслутити већ током њене посете Загребу (који је нетом изабрана шефица ЕК изабрала за једну од својих првих службених дестинација, прескочивши Љубљану), када је ничим изазвана изјавила како је „Хрватска узор за многе друге земље“. То је у Словенији, обавештеној о порасту усташког пировања код јужних суседа, примљено као дипломатски гаф који је изазвао збуњеност, огорчење, чак и бес, будећи опрез према протекцији без покрића коју Хрватска очито ужива код нове шефице ЕК…
ПОДЕЛА РЕСОРА Европска комисија Урсуле фон дер Лејен, која ускоро треба да одмени остарелог и од пића онемоћалог Жан-Клода Јункера, имаће осам потпредседника, од којих три „извршна“. Према договору склопљеном између највећих странака у ЕП, те кључне ресоре добила је тројка у виду Холанђанина Франса Тимерманса, задуженог за европски „зелени план“ (водиће и политику климатске акције), Данкиње Маргрете Вестагер, која ће порадити на Европи спремној за дигитално доба а уз то ће бринути и за конкурентност, и Летонца Валдиса Домбровскиса, који ће бдети над привредом и приде надгледати финансијске услуге. Међу преосталих пет „обичних“ потпредседника биће и садашњи министар спољних послова Шпаније Жозеп Борел, који ће као искусан дипломата одменити Италијанку Федерику Могерини на месту високе представнице за спољну и политику безбедност ЕУ.
Нова шефица ЕК покушала је да избалансира поделу улога, па је потпредседничка места равноправно поделила између „нових“ и „старих“ чланица, а изузетно је пазила и на полну равноправност, тако да њен тим чини 13 комесарки и 14 комесара. Положаје је равномерно поделила и између конзервативаца, социјалдемократа и либерала. Упркос томе није успела да задовољи све апетите, што јој најављује непрестане главобоље од стране Европског парламента, јер су без најважнијих положаја остале све десне, популистичке, али и леве партије.
ЛИСТА ПРИОРИТЕТА Климатске промене, дигитализација и трансформација привреде уз одбрану старог континента од „најезде миграната“ из Азије и Африке – то су, како сада ствари стоје, приоритети нове Европске комисије. И баш ту су поједини економисти одмах уочили још један фелер Фон дер Лајенове – место комесара за трговину у време подивљалих царинских ратова на релацији Вашингтон–Пекинг, али и Вашингтон–ЕУ и ЕУ–Москва, није подигнуто на највиши ниво, тако што би то уједно био и положај потпредседника ЕК, већ је остало на истом нивоу као у време Јункера. Уз све то, на чело ЕУ стаје бивша министарка одбране (Немачке) која још увек нема предвиђен ресор посвећен заједничкој одбрани. Подручје одбране је и даље препуштено одговорности сваке државе чланице, иако многи аналитичари упозоравају да је управо одбрана, због великих геополитичких промена у свету, једно од најважнијих питања и свакако једно од оних које ће новој главној комесарки ускоро задавати највише мука.
Кад се подвуче црта, произлази да је једна од највећих новина које прате састав нове Европске комисије замисао Урсуле фон дер Лајен да њена комисија буде „геополитичка комисија“. Истраживања Европског савета за спољне односе (European Council of Foreign Relations) откривају да управо то жели и већина Европљана, мада „глобална визија“ Фон дер Лајенове није нужно иста као визија већине грађана који живе у границама држава ЕУ. Фон дер Лајенова превасходно жели да одбрани позицију ЕУ у свету, при чему Леонид Бершидски („Блумберг“) указује да највише изненађује чињеница да „Европа не би нужно увек подржала САД“ иако су све чланице ЕУ, изузев њих пет – истовремено и део НАТО-а. Споменуто истраживање је, наиме, упозорило на „све веће разлике између јавности и спољнополитичке заједнице у погледу кључних питања – од трговине преко трансатлантских односа до проширења ЕУ“. Другим речима – док грађани ЕУ гледају на Русију и Кину с разумевањем или чак симпатијама, гломазни и окоштали спољнополитички апарат ЕУ, као и дипломате из појединих држава чланица, још увек заговарају и бране романтичну представу Запада који вазда угрожава државе Истока. Нова шефица Европске комисије је уз то загрижена поборница уврежених евроатлантских схватања, према којима су ЕУ и САД старе и трајне савезнице, док су Кина и Русија највећи супарници, ако не и претња.
С друге стране, испитивање расположења грађана ЕУ показује да већина на све то гледа другачије и да као ривале и конкуренте Унији виде и САД и Кину. И баш у одбрани заједничких интереса малих држава у односу на Русију, САД или Кину, већина види и највећу вредност ЕУ. А уколико би између суперсила дошло до сукоба, онда је несумњиво „највеће изненађење откриће да Европа не би безрезервно стала на страну САД“, упозорава Леонид Бершидски. „Јасна је жеља за неутралношћу, чак и међу државама попут Пољске, где САД уживају велику популарност“, упозорава аналитичар.
Управо на то су и у прошлости упозоравали познати геополитичари, на пример амерички професор Џон Мершајмер, који је још пре више од 30 година предвиђао да ће наредни сукоб између великих сила највероватније букнути између САД и Кине, те да ће ЕУ тада изабрати неутралну позицију и држати се по страни. Европљани и дан-данас у просеку гаје (још увек) веће симпатије према политици Вашингтона него Москве, али и то се мења захваљујући променама које је у светски ред и поредак унела администрација Доналда Трумпа.
Отуда су процене актуелног америчког председника и његове администрације да НАТО можда више није послушно и поуздано средство спољне политике САД, и да зато Америка мора да буде способна да сама одбрани своје интересе – и те како на месту. То значи да би, дугорочно, требало очекивати да ЕУ много повољније третира Русију и Кину и њихове интересе. Што је добро и за Србију. И управо од тога колико брзо ће све то схватити нова шефица ЕК у својој „геополитичкој мисији“, и хоће ли пре или касније одустати од предестинираних „непријатеља са Истока“ и од њих (упркос противљењу САД) начинити партнере и пријатеље – зависи успех доброг дела њеног ексклузивног геополитичког програма.
