Почетна / Интервју / проф. др Милојко Николић, председник СОРВС Србије – На располагању држави и народу

проф. др Милојко Николић, председник СОРВС Србије – На располагању држави и народу

Резервне војне старешине разумеју обавезу и располажу знањима и вештинама потребним за одбрану земље. То је богатство које нико није смео и не сме да занемари

О томе шта организација резервних војних старешина Србије представља данас и какве планове има за будућност, разговарали смо са председником СОРВС, професором др Милојком Николићем.
„После ратова деведесетих година, у време свеопштих превирања и преиспитивања свега онога што је било, потиснут је систем општенародне одбране. У ретроградним круговима упорно су лансиране идеје да нам више војска није потребна и да се никада више Србија неће наћи на путу ратних похода. У раширеном рушењу постојећег, па и оних тековина које су деценијама опстајале као светионик народа, нашла се и организација резервних војних старешина. Неки људи који су једног тренутка били на одговорним местима у држави, напросто су се такмичили ко ће више потрти нашу организацију, систем одбране, па и војску. Успело се и са урушавањем регрутног система, али последњих година на површину друштвене стварности избијају све негативности попуне војске професионалним кадром. Док мирнодопска војска нема посебних проблема са попуном старешинским кадром, дотле се у попуни ратних јединица, у неким специјалностима, осећа недостатак резервних старешина, али и војника који су одслужили војни рок. Многима су сада отворене очи шта нам се догодило и шта нам ваља чинити. Ентузијасти из наше организације упорно су државним органима предочавали ситуацију, покушавајући да у свему оживи организација резервних војних старешина. Најзад, у новом закону који регулише систем одбране поново је апострофирана наша организација. Тиме је отворен пут за пуно деловање у друштвеном миљеу. Интензивиране су многе активности, а у овом часу се једино осећа недостатак новчаних средстава. Без материјалне основе се не може даље, али очекујемо да тај проблем ове јесени буде ублажен, а да се од нове године крене пуним темпом и капацитетом“, истиче Николић.
Ко вас је све подржао у настојању да организацији повратите некадашњи значај?
Најважнија је чињеница да је иницијативу Савеза подржало чланство. Само заједно са резервним војним старешинама можемо у потпуности да оживимо организацију. Био бих неправедан да не кажем и то да смо снажну подршку имали у Министарству одбране и у Војсци Србије. Све у свему, створен је јак и нераскидив фронт који гарантује да ћемо успети у свему што будемо предузимали да се на одбрамбену сцену Србије врати организација с дугом и богатом традицијом. Треба знати да су у свакој државној институцији, у сваком предузећу и установи заступљене резервне војне старешине. Читава армија одговорних и стручних људи који су на располагању држави и народу. Резервне војне старешине разумеју обавезу и располажу знањима и вештинама потребним за одбрану земље. То је богатство које нико није смео и не сме да занемари.
За попуну наше ратне војске потребно је неколико пута више старешина него што их има Војска Србије. Да ли садашњи Курс резервних официра обезбеђује довољан прилив кадрова?
Држава је резервне војне старешине обучавала у школама и на курсевима. Потребна искуства стекли су на војним вежбама а многи су учествовали и у борбеним дејствима током ратова деведесетих година.
Друштвени, а може се рећи и државни значај СОРВС Србије у првом реду се односи на Војску Србије, јер се ратна војска попуњава резервним саставом, имајући у виду да је начелан однос мирнодопске и ратне војске 1:3. Тренутна ситуација указује да је сада то оптимално стање, али сведоци смо наглих и непредвидивих безбедносних догађаја и мена природе у свету и непосредном окружењу. Намеће се потреба да се одговори на још веће турбуленције (војне и невојне) које би (могуће је) захтевале и бројнији резервни састав. Садашњим решењем предвиђена је обука резервног састава након мобилизације. С обзиром на чињеницу да би професионални састав вероватно био ангажован у првом периоду безбедносних и претњи друге врсте, поставља се питање обуке резервног састава и припреме за његово ангажовање. У разматрању укупне ситуације треба имати на уму и то да је дошло до одлива бројних официра из земље. У таквим околностима био би прави луксуз испустити кадар који је остао у земљи.
У духу традиције нашег народа, хтели ми да се сложимо или не, нису пројекти и неки ад хок послови. Ови људи (резервне војне старешине) обуком коју су завршили и стекавши подофицирске и официрске чинове имају развијену потребу за припадношћу. Резервне војне старешине имају „живе организације“, јер ће сутра стати на чело вода, чете и батаљона. Због свега тога им је потребна чвршћа организациона веза са Министарством одбране и Војском Србије.
За чланство је у старту било фрустрирајуће превођење у невладину организацију, а нажалост дошло се и дотле да их више не препознају ни неке локалне самоуправе. У појединим срединама су се чудом чудили локални моћници да наша организација још постоји и чему служи!
Шта све у програму рада има СОРВС, чиме се тренутно бави организација и који су облици обуке коју организујете?
Пажњу, пре свега, посвећујемо обуци и информисању резервних војних старешина и других грађана о разним темама везаним за безбедност, војностручну обуку, али и обележавању значајних датума и догађаја. Тако je тежиште активности усмерено на едукацију и информисање резервних војних старешина, пре свега млађих годишта о најактуелнијим збивањима у области безбедности, новинама у Војсци Србије и њеним најзначајнијим активностима у оквиру мисија које обавља, као и о задацима у области заштите и спасавања у ванредним ситуацијама.
Шта је потребно још урадити да би организација била ефикаснија?
Три су главна фактора које треба ојачати како би у целости ово струковно удружење функционисало. Најпре ваља створити јаку, добро опремљену и добро организовану кровну институцију, која ће бити нека врста стручног и информативног сервиса резервним војним старешинама у општинама и градовима Србије. С друге стране, без оптималног финансирања активности резервних војних старешина тешко да би се могло доћи до значајнијих продора и успеха који су неопходни за даљи развој СОРВС Србије. Најзад, неопходно је употпунити и административну потку, то јест у складу с насталим свеукупним променама донети још нека акта потребна за несметано функционисање организације. Додао бих и потребу стимулисања резервних војних старешина за рад у организацији, односно стварање бенефита за све оне који јачају систем одбране и заштите у држави Србији.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *