Почетна / Друштво / Отимање надлежности

Отимање надлежности

Многи пореде Бакирово практично одустајање од Споразума о принципима за формирање власти с поступком његовог оца Алије Изетбеговића, који је 1992. године повукао потпис с Кутиљеровог плана и тако гурнуо БиХ у крвави рат

Петог дана септембра истекао је рок – предвиђен Споразумом о принципима за формирање власти у БиХ – за конституисање Савета министара, али у овом органу дејтонске творевине скоро годину дана након избора и даље седе министри у техничком мандату који (бар што се Републике Српске тиче) немају поверење грађана. Могло би се закључити да је споразум, који су 5. августа потписала тројица лидера најјачих националних странака, клинички мртав. Мада и даље постоји минимална, више теоретска могућност да под ударима снажних електрошокова мртвац ипак оживи.

БАКИР И АЛИЈА Реално, у такав епилог мало ко верује, па зато све стране предузимају кораке како би другим средствима оствариле своје супротстављене интересе. Да БиХ 5. септембра неће добити нови Савет министара постало је готово извесно након што је СДА, уз сугестије западних пријатеља, у споразум накнадно убацила непостојећи „модификовани АНП“ (годишњи национални програм за чланство у НАТО) иако јој је било јасно да Милорад Додик неће дати зелено светло за реализацију овог перфидног плана гурања БиХ на мала врата у Северноатлантску алијансу.
Многи пореде Бакирово практично одустајање од Споразума о принципима за формирање власти с поступком његовог оца Алије Изетбеговића, који је 1992. године повукао потпис с Кутиљеровог плана и тако гурнуо БиХ у крвави рат. „Рахметли бабо“ је, подсетимо, своју одлуку о цепању плана португалског дипломате донео после савета који му је дао ондашњи амбасадор САД у Југославији Ворен Цимерман, а и његов „мали“ је – да ли је баш реч о случајности? – „модификовани АНП“ гурнуо у игру тек након што су му то предложили дипломатски представници Ујка Сема у Сарајеву.
Наравно, не треба очекивати да ће одустајање млађег Изетбеговића од сарајевског споразума довести до тако страшних последица какве је проузроковао поступак његовог оца пре више од четврт века. Времена и однос снага у свету данас су знатно другачији него у периоду диктатуре Запада по окончању Хладног рата, што, међутим, не значи да Бакирово фактичко бацање низ воду компромисног документа од 5. августа неће имати озбиљне последице по будућност државе.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Један коментар

  1. Sve je to projekat Amerike.




    0



    0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *