Почетна / Колумне / Нобелова награда прабаби

Нобелова награда прабаби

Спремни смо да поверујемо неком за кога никад нисмо чули, јер има покриће у Нобеловој награди. А шта је утврдио? Оно што су ваше бабе и прабабе одавно знале

Срби! Нисмо криви! НАТО је злочинац! Браћо и сестре, ми Срби смо жртве! Ко вам другачије каже – лаже! Хиљаде грађана Србије, наших пријатеља, деце, рођака умире од рака изазваног НАТО бомбама. Нико не одговара.

ВАРОВНИ ДАНИ У Српском народном календару први петак у септембру спада у варовне дане и зове се варовни петак. Варовни дан је дан са строго одређеним правилима понашања. Зна се тачно шта ваља радити, а шта не ваља. Овај дан поштују народни видари, берачи лековитих трава, прозорљиве особе и особе које се баве бајањем и скидањем бачених чини.
Многи ће рећи да варовни дани не постоје и да су приче о баченим или нагаженим чинима и њиховом скидању обична превара. У праву су ако су имали лоша искуства или непријатне сусрете са преварантима од којих су тражили лека за своју стварну или умишљену бољку. Као и свуда има честитих људи, људи који су од Господа даровани посебним знањима и вештинама, као што има и оних који се лажно представљају да имају некаквих натприродних способности.
Преваранти су гласнији, агресивнији у сопственом наметању, тако да се стиче утисак да их има много више него оних правих честитих људи и жена. Одвајкада је тако. Не вреди улудо трошити време на јадиковке. Боље је запитати се зашто су неки од нас спремнији да више верују гласним и агресивним манипулаторима, него људима који се скромно и ненаметљиво понашају. Лако ћемо поверовати потпуно непознатој особи и њеним причама о томе шта нам, по њему, ваља обавезно чинити, да би нам било боље. Како је све што смо досад радили погрешно, а он ће нам објаснити где смо грешили и шта обавезно морамо да урадимо да би нам у светлој будућности било боље. Виђате и слушате их такорећи свакодневно. Њихова имена су неважна, јер су као ликови лако променљиви, али уз име иде обавезна апликација, ми Срби бисмо рекли, прилепак: ММФ, Инвеститор, Банкар, Ревизор, Први заменик другог помоћника. Дођу, исторочу што им је наређено од оних који их плаћају и оду. Виспренији покушавају да у четири ока домаћину који их је примио дају пријатељски савет, шапну како лично знају важне људе и ето спремни су да помогну за неке ситне новце. Знају да смо у праву, али нема ко да каже тамо где треба. Јајаре, рекло би се народним језиком, које пробају да увек нешто уграбе.

ЗНАЊЕ И ВЕРА Пре неког времена седео сам у Институту за схоластику. Уз пиће слушао сам занимљив разговор између двојице честитих и образованих људи. Тема обична. Причало се о православном посту. Први саговорник исприча да је један научник медицинске струке пре неког времена добио Нобелову награду јер је доказао да је пост користан за људско биће. Објашњавао је научников експеримент којим је доказао да се ћелије у организму препороде током поста и постану отпорне на разне, нисам баш све разумео, процесе метаболизма. Посебно је нагласио да је научник утврдио да је изузетно важно да, кад човек одлучи да пости, првих двадесет сати не узима ништа од хране нити воду. Други саговорник, који је православни верник, сложио се да је пост здрав наглашавајући и духовну страну поста и обавезну молитву која пост прати. Васкршњи пост и почиње тако, да они који имају духовне снаге ништа од хране или воде не узимају од недеље увече до завршетка Свете литургије у среду. Овај обред се у православљу зове тримирје. Имао је снаге да неколико пута изведе подвиг тримирја, а има сазнања да је блажено почивши патријарх српски Павле то редовно чинио.
Разговор би се на томе и завршио, јер су наука и вера биле у потпуности сагласне, да са суседног стола не дође упадица: „Вала сте неки школовани мудраци кад трућате и трошите време о нечему што је још моја прабаба мени као детету причала, а сама никад ниједну среду а камоли пост није пропустила. Вероватно су и вама ваше бабе исто причале, али нисте им веровали, иако су вас оне сигурно волеле највише на свету. Сад сте спремни да поверујете неком за кога никад нисте чули, јер има покриће у Нобеловој награди. А шта је утврдио? Оно што су ваше бабе и прабабе одавно знале. Зашто се стидимо знања и вере наших баба и прадедова“!
Сусед заврши причу. Наручисмо пиће свима и ућутасмо.
Молимо се за српске хероје Радована Караџића, Ратка Младића, капетана Драгана. Молимо се за здравље Џулијана Асанжа. Будимо на страни Арно Гујона који помаже нашој браћи и сестрама на Косову и Метохији. Помогнимо и ми његову фондацију. Чувајмо Републику Српску. Догодине у Призрену.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *