Почетна / Култура / ЊУ ДИЛ НА НАШ НАЧИН

ЊУ ДИЛ НА НАШ НАЧИН

фото: Војка Никчевић

Шта се у временима економских криза, које нас прате кроз вишедеценијску транзицију, догађа с нама, са српском уметничком, музичком и стваралачком сценом?

Реагујући на тешке последице Велике депресије тридесетих година прошлог века, амерички председник Френклин Рузвелт је у оквиру Њу дил програма, који се бавио економским мерама, схватио и важност уметности у америчком животу. Тако је спроведен Федерални пројекат број један, где се први пут субвенционисала култура, без расне, верске, политичке или било које друге дискриминације. Око тридесет милиона долара је у првој фази одобрено за уметнике, музичаре, глумце и писце, да би се у пројекту запослило око 40.000 људи. Рузвелт је сматрао да у временима кризе и уметници, као и радници, имају право на нормалан живот, али и да се и о уметности, ништа мање од бизниса, пољопривреде и физичког рада, држава мора бринути у име стварања услова за неко будуће идеално друштво. Циљ је био запошљавање професионалних музичара, инструменталиста, певача и плесача, који су због кризе остали без посла. Пројекат је довео до формирања нових симфонијских и мањих оркестара, до активирања инструменталиста, певача, плесача, продуцената. Извођачи и наставници музике су добили сигурно занимање. Осим тога, концерти на којима су извођена велика дела класичне музике били су или бесплатни, или с ниском ценом улазница, што је омогућило присуство многима који иначе нису могли себи да приуште такав луксуз. Најзад, а то је и био циљ, појавило се нешто што је становништву у кризи помагало да се боље осећа, храна за душу. Уз постепено смањивање буџета, пројекат се угасио 1943. године.

БОЈАН СУЂИЋ И РТС НЕ ПОСУСТАЈУ Шта се догађа с нама, са српском уметничком и стваралачком сценом, у временима економских криза, које нас прате кроз вишедеценијску транзицију? После летњег мртвила све велике музичке куће се утркују да, у исто време, приреде публици незаборавне концерте на отвореном. Тако крајем августа Београд добија музички спектакл Ноћ музике на Ушћу, који реализују Симфонијски оркестар и Хор РТС, плус хор Колибри, дечји хор, гостујући тенор и Слободан Тркуља, све под управом Бојана Суђића. Назван Топ класика, са програмом светских хитова класичне музике, намењен је свим генерацијама слушалаца и представља прави културни догађај који не треба пропустити. Београдска филхармонија је обећала публици одличан провод под ведрим небом – музички пикник под звездама, спектакл за све генерације, идила за сва чула, потпуно бесплатно на истој локацији, са Дизнијевим Фантазијама, али се због временских услова та идила није остварила. By the way, Дизнијеве Фантазије би требало да уђу у наше школске програме као савршен и безболан начин упознавања уметничке музике за сва времена.
Суђић и РТС не посустају, па и Сомбор ужива 7. септембра у музици под звездама. Симфонијски оркестар и Хор РТС у концерту класичне музике (којим се обележава 95 година постојања Радио Београда, најстаријег електронског медија на Балкану) на платоу испред Жупаније у Сомбору, уз директан пренос на таласима Радио Београда, представља програм најлепших страница домаће и светске музичке литературе, назван према истоименој радијској емисији Класику, молим!
И Народно позориште 8. септембра приређује целодневну музичку фешту, музичко-сценски спектакл Позориште на Тргу – портал ка вековима. На радост грађана на коначно отвореном Тргу Републике, на трећој сцени позоришта, јер то ће бити место где ће се одржавати позоришне представе, концерти и други културни догађаји, јер то је и разлог зашто је овај трг прављен, прваци опере и балета НП певају и играју за пролазнике, а одабрани програми се одвијају целог дана унутар позоришне зграде. Али то није све. Поводом сто година од оснивања ансамбла Опере Народног позоришта у Београду, 14. септембра на Сава Променади, овог пута без портала, биће одржан бесплатан Гала концерт Опера на води.

МУЗИКА КАО ПОТРЕБА Не рачунајући рок, џез, поп, етно и остале концерте, чини се да је Београд постао светска метропола. Али шта се догађа са остатком године? Било би лепо да се музичке институције договоре, па да не груну сви из свих оружја у неколико дана. Друго, да ли су ови спектакли довољно привлачни да бар део публике привуку на класичне концерте касније, у затвореном простору? Да ли ће се с пикника под звездама неки од њих преселити у Коларац, ићи на оперу или гледати балет? Да ли ће неко дете зажелети да буде један од музичара на сцени? Код нас се акције окултуравања догађају спорадично и неорганизовано. Пожељно би било да се уметничка музика усели на сличан интересантан начин и у школски систем, али и да се представља чешће. У нашој варијанти Њу дила, који нам је више него икада пре неопходан, држава треба да поради на томе да музика постане потреба, а не присила, да не буде медијски спектакл него унутрашњи доживљај, целе године, доживотно. Није тешко, потребан је само први корак.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *