Почетна / Свет / Немоћ моћне Европе

Немоћ моћне Европе

Сенка (не)могућег рата с Ираном над Европом: Унија пола милијарде становника и снагом економског (и технолошког) џина, с којим се могу равнати (још) само Сједињене Америчке Државе и Кина, с једним бројем чланица наглашених амбиција и аспирација (неугасли менталитет некадашњих империја), делује на светској сцени, у потенцијално експлозивним временима, тренутно пред могућим новим пожаром на увек запаљивом Блиском истоку, понижавајуће немоћно, као политички патуљак

Разарајући удар дронова и крстарећих ракета у само срце саудијске нафтне моћи, с непредвидивим, не само економским, последицама, довео је Европљане (ЕУ) изнова у ситуацију беспомоћних посматрача.
Њихова моћ да иоле значајније утичу на ток, потенцијално експлозивних и фаталних догађаја, на увек драматично запаљивом Блиском истоку, и овога пута се показује као немоћ: понижавајуће је занемарљива. А страх огроман. Враг би (лако) могао да однесе шалу: евентуални рат с Ираном довео би, неминовно, у опасност безбедност Европљана и њихово (љубоморно чувано) благостање.
Заједница пола милијарде становника, са снагом економског (и технолошког) џина, с којим се могу равнати само још Сједињене Америчке Државе и Кина, уз то и с једним бројем чланица (појединачно) наглашених политичких амбиција и аспирација (неугасли менталитет некадашњих империја), делује на светској политичкој сцени, у смутним временима, па и овог пута пред могуће новим пожаром на Блиском истоку, потенцијално опаснијим од свих ранијих, заиста као политички патуљак.

Макронов наполеоновски јуриш

И наставља се несустало упркос амбицијама с којима (заветно) наступа свака нова европска влада (Европска комисија) и с којима се огласила и симпатична (сетите се њене претходнице, баронесе Кетрин Ештон) а ипак политички малокрвна Федерике Могерини, шефица ЕУ дипломатије. Њена амбициозна (и офанзивна), „глобална стратегија“ почивала је на (дубоком) уверењу да Унија располаже „беспримерним потенцијалом“ који не успева да валоризује, и реализује, на светској политичкој сцени.
Да то радикално промени, још амбициозније у дипломатски јуриш (наполеоновски) је кренуо француски председник Емануел Макрон. И брзо се суочио с ограничењима сопствене, и још горе, европске (ЕУ) моћи: повлачење Доналда Трампа из нуклеарног споразума с Ираном, шокантно за Европљане (Макрон: у питању је велика грешка), открило је сву њихову немоћ да спасу споразум (а у његовом тешком „порађању“, уз САД, с Бараком Обамом на кормилу, учествовала је и прва европска гарнитура, Велика Британија, Француска и Немачка) иако су се у то заклињали.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *