Почетна / Друштво / Митска дим ензија Navissos-а

Митска дим ензија Navissos-а

Пише Бојан Јовановић

ЗНАЧЕЊЕ ИМЕНА КОНСТАНТИНОВОГ РОДНОГ ГРАДА

Порекло имена Ниша потиче од назива чији би српски превод, у контексту уобичајене праксе именовања, могао бити Брод. На свом узбудљивом и драматичном историјском путовању, тај Брод је заборавио значење свог имена и прихватио легенду о свом првобитном идентитету

У сваком имену, па и у називу места, садржано je знамење које се, према познатој латинској изреци: nomen est omen, схвата и као његово судбинско одређење. Судбинско се не исказује само деловањем непознатих виших сила у остварењу предодређеног дешавања већ и односом према свету којим стварамо и идентитет свог колективног станишта.

ВИЛИН ГРАД Времену када је Ниш добио првобитну верзију свог имена, по којем је познат и данас, претходи његова преисторијска прошлост. Археолошки налази са његове шире територије упућују на насељеност овог подручја на размеђи између илирског и трачког света на којем су пре доласка Келта живели добро организовани Дарданци. Затечено насеље поред реке Келти ће доградити крајем трећег века пре нове ере, а да ли су тада преузели и његово име или га преименовали и назвали према реци – остаје за сада тајна.
С обзиром на то да је као најстарије име Ниша сачувано само латинско Navissos, сматра се да је његово порекло нејасно и да га је тешко утврдити јер се не знају довољно односи између језика предримског становништва. Сходно свом односу према религијским представама других народа, Римљани нису ни многе затечене локалне топониме транскрибовали на свој језик, већ су их према њиховом значењу само адекватно преводили на латински. У том смислу и досадашња трагања за пореклом првобитног назива Ниша посредством римског имена нису ни могла довести до правог решења.
Премда је током своје историје Ниш имао различита имена, сва су она настала из оног првобитног, Navissos, који је за његове осниваче наводно означавао „Вилину Реку“, односно „Вилин Град“. Међутим, значење првобитног назива овог града, сачувано у римском Navissos, другачије је јер је овај облик грцизирани назив латинског navis за брод или лађу, а из којег је настало име Nais, односно његов латинизирани облик Naissus. Овим именом је означено место где се могла прећи, односно пребродити река, па је и насеље које је ту изграђено добило истоветни назив. На такву праксу именовања места где се река „бродила“ упућују и називи Цариброд и Брзи Брод на Нишави, Босански Брод и Славонски Брод на Сави, Бродарево на Лиму.

МИТСКЕ ДИМЕНЗИЈЕ ЗНАЧЕЊА NAVISSOS Повезан, дакле, са одређењем места прелаза реке, топоним Nais, односно Naissus значењски је сачуван и у потоњем имену Naissos до свог словенског, односно српског назива Ниш. У процесу тог именског преображавања, мењајући облике, његово првобитно значење је остало исто. Оно је сада најближе другом делу назива насеља Брзи Брод, у градској општини Медијана, на левој обали Нишаве у ширем урбаном простору, удаљеном само четири километра од центра Ниша. И док се град мењао и преображавао, потискујући и заборављајући у својим називима њихово првобитно значење, на његовој периферији је на месту праисторијског станишта и у непосредној близини античке Медијане настало насеље чије име делом јасно подсећа на значење назива града.
Преиспитивање секундарне, митске димензије значења Navissos, у контексту тумачења према којем су Келти овим називом истицали своје веровање у „Вилину Реку“, односно „Вилин Град“, можда би могло почети од претпоставке да су они имали потребу да добију сагласност и помоћ за сигурно прелажење од натприродних бића која потичу из воде, живе на месту прелаза и чувају га. Будући да се та бића не могу поистовећивати са словенским вилама, изведена синтагма „Вилин Град“ којом се назива Ниш је нетачна, али је пријемчива као основ локалној легенди и назив за поједине градске објекте и институције.
У местима где су се Келти задржали релативно кратко, попут нишке котлине, после римских освајања губе се и нестају њихови митови и религија.

НАТПРИРОДНИ ЕНТИТЕТИ Антропоморфни натприродни ентитети повезани с водом, за које су веровали да настањују реку, спадају у нижа митолошка бића и не могу се поистовећивати с вилама нити означавати словенским именом, јер су виле карактеристичне за јужнословенску митологију. Слични старогрчким нимфама река, нијадама, и потоњим јужнословенским вилама, келтски речни демони тадашње Нишаве су несумњиво били различити од њих.
Келти су имали свој пантеон, али су њихове богове стари Римљани описивали према ликовима својих богова. Када Цезар пише о њиховој религији, онда истиче да су од богова највише поштовали Меркура, који као келтски бог није носио то име, али је имао особине сличне овом римском божанству. Осим у богове, Келти су веровали и у локална божанства, везана за одређена места, изворе, реке, брда, која су сматрали њиховим заштитницима. Како су их на овом подручју они називали и представљали остаће тајна, јер први писани трагови потичу од Римљана који су их именовали и означавали. Тако су и заштитнице реке из келтског времена сачуване у потоњим легендама које су нови становници преименовали и схватали на свој начин. Доносећи на Балканско полуострво стари словенски назив за опседнутост из чијег је корена настало име за вилу као натприродно биће које је своју митолошку специфичност добило на овом подручју, Срби су виле, као бића везана за реку, могли да повежу са затеченим романизираним келтским хидронимом, односно топонимом и његовим легендама. Међутим, та могућност је исказана и произвољним довођењем у везу ових митских бића са келтским називом за место које су настанили што је и било основа за стварање новије градске легенде о Вилином граду.

КОНСТАНТИНОПОЉ НА НИШАВИ Нема, дакле, никаквог основа да се Navissos тумачи као „Вилина Река“, којом су наводно Келти назвали Нишаву, а овим именом означили и своје насеље. Порекло имена Ниша потиче од назива којим је означавано место на којем се могла пребродити река, па би у контексту уобичајене праксе именовања његов српски превод могао бити Брод. На свом узбудљивом и драматичном историјском путовању, тај Брод је заборавио значење свог имена и прихватио легенду о свом првобитном идентитету.
Показало се, међутим, да је тај заборав био само дубља форма памћења и извесност у неизвесном. Налазећи се на историјској ветрометини, Ниш је одолевао свим искушењима и успевао да опстане на свом месту. Незавидан геополитички положај Србије, који је Цвијић сликовито одредио „кућом насред друма“, карактерише и овај град на раскршћу најважнијих путева између истока и запада, севера и југа. Изложено културним утицајима, али и предмет освајачких претензија далеких и блиских народа, родно место Константина Великог би се могло назвати и Константинопољ који се, за разлику од оног на Босфору, налази на Нишави.
Смештен најпре само на њеној десној обали, град је временом прешао и на леву страну реке, која је постала његово средишње одређење. Пролазећи кроз њега делила га је и спајала, истичући супротности као динамичку основу и претпоставку његовог интегралног постојања. Удаљене и понекад завађане обале, међусобно различитих светова, увек мири река тајном свог протицања. На месту где се она може пребродити увећава се та тајна јер се његовим именовањем природни топос претвара у један нови свет. Зато његов топоним није само пуки назив већ и чинилац идентитета, израз његовог духа и суштине постојања. Ниш је Брод који зарад истине треба да буде и остане трајни сведок коначног одласка измишљених келтских вила које, када је реч о пореклу имена града на Нишави, никада нису имале везе с њим.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *