КО ТО У СРБИЈИ ИМА „ПРАВО НА НАШУ ЖЕЂ“

Хоће ли рат за воду почети у нашој земљи?

Парком испред Председништва Србије, у ком се окупило око хиљаду људи, доминирали су одабрана музика, добра енергија и бројни транспаренти, међу којима је посебну тежину имао један с поруком „паре се не наједосте – водице се не напили“, који је одједном „нестао“

У Србији је тренутно нападнуто све што је здраво, али ми имамо више енергије него све њихове мале хидроелектране (МХЕ) заједно. Обећавам да на Старој планини неће бити изграђена ни једна једина МХЕ и на састанку договореном са председником Србије за 29. септембар захтеваћемо од Вучића моментално обустављање изградње МХЕ у целој Србији, рушење свих хидроелектрана чијом је изградњом прекршен закон, те да састанак буде преношен јавно како би народ знао о чему се разговара. И на крају, уколико се највеће зло које је задесило српски народ у 21. веку, да остане без воде, не заустави, односно ако први човек државе не реши проблем са изградњом МХЕ, имаће „рат за воду“ у Србији – поручио је Александар Јовановић у име покрета „Одбранимо реке Старе планине“ и Савеза месних заједница Старе планине на протесту у Београду 21. септембра.
Бројни говорници, од научника до чувара река и јавних личности, поручили су да су реке јавно добро и да живот значе, зато треба да их одбранимо од бескрупулозних инвеститора чији интерес је стављен изнад интереса државе, али да правна држава и њене институције не поступају по законима које су саме донеле, те да ће, ако и даље наставе да се оглушују о глас српског народа, ствар морати да узму у своје руке и боре се до изгинућа.
Декан Шумарског факултета, проф. др Ратко Ристић изјавио је да је Србија најсиромашнија земља аутохтоним површинским водама на Балкану, и да би неодговорним понашањем у наредних 10 до 20 година водотокови и сав живи свет у њима могли бити уништени. „У Србији је планирано да се изгради 856 малих хидроелектрана, и то је једна веома опасна игра јер систем је крајње дилетантски ушао у процес производње такозване обновљиве енергије из МХЕ. Електропривреда Србије има на годишњем нивоу губитке од 17 процената. Толерантни технички губици на европском нивоу износе свега пет одсто, дакле 12 одсто произведене енергије негде нестаје. Ако би се за само два процента смањио тај губитак, нама не би била потребна ни једна једина МХЕ. А ако би се направило ових 856 МХЕ, у цеви бисмо ’спаковали’ више од 2.200 километара водотокова“, рекао је он.
Ристић је додао да је национална срамота оно што се дешава у селу Ракита, општина Бабушница, где се завршава процес изградње мале хидро-електране „Звонце“ и где је закон прекршен по најмање три основа. „Први пут кад је допуштено да инвеститор положи цеви упркос јасним условима које је издало Јавно предузеће Србијаводе и Републички завод за заштиту природе. Други основ је чињеница да је на том водотоку нађена строго заштићена врста поточног рака због кога, према Закону о заштити природе, свака изградња мора одмах да буде обустављена. Трећи основ је чињеница да је инвеститор самовољно пробио две бујичарске преграде, то су бране које штите низводно село Звонце од поплава и од ерозионог наноса“, рекао је Ристић напомињући да се на светском нивоу концепт изградње МХЕ већ третира као технолошка праисторија и да изградња оваквих објеката није могућа мимо воље народа.

Филмски редитељ, продуцент, сценариста, ТВ водитељ и активиста Борис Малагурски позвао је људе да се уједине у обавештавању света о томе шта се догађа у Србији јер је проблем МХЕ толико велики да морамо да ставимо на страну сва неслагања. Десимир Деско Стојанов, херој из села Ракита, са сузама у очима је поручио „државу нећемо мењати, али ћемо мењати власти које не ваљају“. Он је рекао да је инвеститор Горан Белић, избеглица из Босне, уз помоћ батинаша, корумпиране општинске управе и лоших закона одрадио технички део посла, али да ће после пријема код председника Србије, ако не заустави инвеститоре МХЕ, људи сами вадити затрпане цеви.
Немац из Беча Улрих Ајхелман, директор НВО „Ривер воч“ и борац против МХЕ, нагласио је да у целој Европи не постоје тако лепе реке као на простору Балкана између Словеније и Албаније. Он их је назвао „плаво срце Европе“ и рекао да то срце куца овде, у Србији, и да зато морају да буду одбрањене од екоцида, а људи у Србији то могу.
Посланица у Скупштини Србије Соња Павловић упитала је да ли је држава Србија суспендована, да ли ова власт има намеру да поштује законе које је сама донела и зашто институције које ми плаћамо не раде свој посао и брину о природним ресурсима као једином истинском капиталу Србије.
На скупу су још говорили Александар Панић из Топлог Дола који је изразио сумњу да ће градски оци у Пироту заиста зауставити изградњу МХЕ, али и веру да ће то учинити народ. Зоран Костић познатији као Цане Партибрејкерс рекао је да је вода слобода и живот, а да је неко у Србији себи дао „право на нашу жеђ“. Миња Николић из Темске, добровољац са Старе планине, поручила је да је велико зло у облику МХЕ спојило све људе у једну велику породицу која ће се, ако треба, борити до изгинућа за воду. Уметница Снежана Јандрлић оценила је да су српске „бисер реке“ опште добро од Бога дато свима, и да ће и лично вадити затрпане цеви. Никола Поповић, студент продекан Шумарског факултета, рекао је „наш живот су наша дела, зато ми пошумљавамо, а они секу, ми чистимо реке, а они нам их одузимају“. Риболовац Милан Дошен указао је на потпуно лицемерје, јер јавно се говори о заштити природе, а она се немилосрдно уништава. Брусани Добривоје Катић и Сава Савић пренели су скупу поруку мештана „проклет био ко Грашевку у цев ставио“. Зоран Стојановић, одборник групе Најбоље за Пирот, упозорио је власт да инвеститори на Старој планини изазивају крвопролиће. займы онлайн на карту срочно

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *