Почетна / Свет / ХРВАТСКИ БИСЕРИ – ЗА АНТИФАШИЗАМ СПРЕМНИ

ХРВАТСКИ БИСЕРИ – ЗА АНТИФАШИЗАМ СПРЕМНИ

Боље од било кога другога, Хрвати су у пракси демонстрирали девизу лорда Палмерстона о томе како не постоје вечити пријатељи, или непријатељи, него само вечити интереси. Они су зарад свог националног сна увек били спремни на све и на сваку промену, осим на промену основне идеје о стварању чисте нације. Тако једне недеље оплакују „недужне“ из Блајбурга, а друге су највећи антифашисти

Сва је треперила од унутрашњег узбуђења кад је чула како Бобо, или Јуре виче: ми смо спремни, Поглавниче! Иако би ова реченица, по свој прилици, била сјајан опис стања у којем се налази председница Хрватске Колинда Грабар Китаровић док слуша свог омиљеног певача Марка Перковића Томпсона како велича „црнце Францетића Јуре“, што је, како је изјавила, „подсећа на дане када су га њена деца певушила на задњем седишту аутомобила“ (Вечерњи лист, 16. јун 2016), не ради се о томе. Ствар је још гора. Ради се о реченици из књиге „Мој тата спава с анђелима – Мали ратни дневник“ Стјепана Томаша која је обавезна лектира за шести разред основне школе у најантифашистичкијој земљи на свету – Хрватској. Тако барем тврди жена која заједно са својом децом ужива у песмама о „Максовим месарима“ и осталим антифашистима попут команданата Црне легије Јуре Францетића и Рафаела Бобана.
Стриктно гледано, Францетић и бројне усташе можда би се и могли назвати антифашистима, јер су често долазили у сукоб са италијанским снагама у Далмацији, што због тога што нису могли да прихвате да та територија не припада НДХ, што због чињенице да су италијански војници често знали да штите српске цивиле од усташких покоља. Наводно су чак Италијани одговорни и за смрт овог „хрватског витеза“, тако што су саботирали авион којим је летео, па је пао на територију под контролом партизана. Исто тако наводно, Францетић је пред смрт свом поглавнику послао писмо у којем је најављивао да ће он и његови „црнци“ започети борбу против Италијана „који нису ништа бољи од четника, јер пале и уништавају домовину“. Баш попут Францетића, и Колинда Грабар Китаровић усташком поглавнику замера што је „половицу Хрватске предао Талијанима“, како је рекла у скорашњем интервјуу за проусташки, али „антифашистички“, „Хрватски тједник“.
Посматрано из овог угла заиста би се могло рећи: „Хрватски народ је сразмерно броју становника највише допринео антифашистичкој борби у Европи, у којој је активно учествовало више од пола милиона хрватских грађана“, како је изјавила на обележавању годишњице почетка Другог светског рата у Пољској. Проблем је, међутим, у томе што данас када се говори о антифашистичкој борби, посебно поводом напада на Пољску, нико не мисли на борбу против италијанских фашиста, него превасходно на рат против немачких, али и других европских нациста. У тој борби пола милиона Хрвата није било на страни коју би им Колинда Грабар Китаровић сада приписала. Напротив – оно што се тада сматрало „хрватским грађанима“ и што није потпадало под дискриминишуће расне законе уведене одмах по формирању НДХ било је убедљиво и већином на страни нациста. Чак се и „антифашиста“ Францетић, септембра 1942. приликом Павелићеве посете Хитлеру, састао с немачким фирером који му је наводно рекао да је „већ чуо“ за њега.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *