Град-лука Нора, негде у Србији

Дневник позоришног критичара: Пула, Сардинија

Пише Драгана Бошковић

Како нам је на Фестивалу „La Notte dei Poeti“, на сцени иза које се таласа Тиренско море, уз богат избор позоришних и музичких изведби, показано и колико жанр монодраме може да се одмакне од поетског, литерарног, драгоцено позоришног, и да уплови у воде комерцијалног и стендапа, што је лагана смрт ове врсте театра

Када су Феничани, осам векова пре Христа, основали град-луку Нора, на самом југу италијанског острва Сардинија, у данас туристичкој Пули, на тридесетак километара од главног града Каљарија, нису ни слутили да ће се у римском театру играти модерне позоришне представе, које не заостају за програмом светских амбијенталних фестивала. Тридесет седмо издање фестивала „La Notte dei Poeti“, у јулу, омогућило је гледаоцима да на сцени, иза које се таласа Тиренско море, виде широк избор позоришних и музичких изведби.

Мисија вашег извештача била је да, на позив директора фестивала (и колеге из Института медитеранског театра) Антонија Кабидуа, препоручи неке представе из Норе за српске фестивале, прилично посустале у селекцијама, пречесто „преписиваних“ од других фестивала у земљи и региону. Утисак је да селектори наших фестивала нерадо прихватају сугестије, иако уз њих иде и видео-запис представе… При томе, селектори се махом бирају по подобности и симпатијама, па и нису позивани на стране фестивале.
Наша „Циркусфера“ би, тако, могла већ на идућем издању да гостује у сардинијским „Поетским ноћима“ (cedacsardegna.it), a могли би и да угосте одличну циркусијаду Паола Росија, „Магија циркуса – десето певање“, са поднасловом „Прича о медитеранској Одисеји“, као и „Циркус Макус Шоу“, представу и радионицу одличне Виргиније Вивиано, изведене у Нори.
На овогодишњем Фестивалу монодраме и пантомиме увидели смо колико жанр монодраме може да се одмакне од поетског, литерарног, драгоцено позоришног, и да уплови у воде комерцијалног и стендапа, што је лагана смрт ове врсте театра. У то име, проговарамо о најбољој од представа које смо видели у неколико дана учествовања на фестивалу у Нори. „Офелија“, у мултијезичном извођењу изузетне Виоле Грациози, одиграна је у маленом дворишту Градске куће у Пули. Овај аутентичан музичко-сценски догађај изводи само један глумац – у питању је целовечерња представа, моноопера, са оригиналном музиком светски познатог композитора Артура Арнекина, који је уживо и изводи на сцени, као и с магичном звучном кулисом Фабија Бруњолија. Музика, гласови и звуци саставни су део игре Виоле Грациози, италијанско-француске глумице, која је читава представа, сама по себи! Њен невероватни таленат, с холофонском завесом, испуњава комплексан Офелијин свет, пре него што ће извршити самоубиство, због Хамлета. Незаборавна представа!
На сцени Римског театра, у Нори, присуствовали смо такође врло доброј представи „Андромаха“, по Еурипиду, у извођењу Компаније Ломбарди-Тиеци. Необично спретно персифлирајући најтрагичнију од античких јунакиња Андромаху, четири извођача су, у мушким и женским улогама, преокренули трагедију у комедију, без икаквих помагала, без сценографије и ефеката. Ако се узвишен призор мора и светионика иза сцене не рачуна у сценску метафору! Ова представа би требало да се нађе на репертоару пожаревачког фестивала „Виминациум фест…“, који, у недостатку информација ваљда, „рециклира“ виђене представе и недовољно је интересантан, па и информативан када је о представама на основама мита реч.

Представа „Орфеј“, у којој главну улогу интерпретира италијанска филмска и ТВ звезда Андреа Боска, одлично би пристајала „Јоакиминтерфесту“, у Крагујевцу, али и свим нашим фестивалима на тврђавама и „под ведрим небом“, као и осталима који муку муче да за мали буџет позову квалитетан програм. Врло мудро прича о Орфеју, који тражи у Хаду своју Еуридику, уклопљена је у музички дијалог са два виртуоза: Стефаном Мафиционијем, флаута, и Ђулиом Тампалинијем, гитара. Текст, који Боска сценски интерпретира, је из пера Овидија, Рилкеа, Кампане, Павезеа… Деконструисан је с музиком Дебисија, Равела, Сен-Санса, Хачатуријана, Родрига…
На уском појасу, сасвим близу мора, подмладак на Битефу обожаваног Ромеа Кастелучија („Рафаело Санцио“, отворио је 46. Битеф) Теодора Кастелучи, као перформер, Деметрио Кастелучи, као дизајнер тона и Агата Кастелучи, као један од кореографа, извели су перформанс „Deriva traversa“, истраживање граница различитих уметничких форми „Урбан денс“ театра. Овај подухват би био симпатичан увод за неки од многих плесних фестивала код нас, непретенциозан, добро изведен, али без помпе и гламура који овде прате ту врсту фестивала.
Тридесет седми фестивал „La Notte dei Poeti“, у археолошком локалитету Нора, где се налазе остаци терми, прекрасних мозаика, па и Ескулаповог храма из каснијег периода, завршен је представом за десет играча, који тачно припадају овдашњем „Шекспир фесту“. Као што би представе Никите Миливојевића, пре свега „Перикле“, одлично пристајале медитеранском фестивалу у Нори, тако би и „Јулија“, о којој говоримо, била одлична понуда фестивала Шекспирових драма у Чортановцима. Кореограф и редитељ Лоредана Парела приказала је слободну интерпретацију „Ромеа и Јулије“ уз помоћ десет одличних играча и перформера, интензивно, маштовито и неочекивано, и драмски, и сценски.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *