Почетна / Свет / Европа у „нултом транзиту“

Европа у „нултом транзиту“

Ако је „историјска правда“ окупила лидере ЕУ и НАТО-а у Вјелуњу поводом 80 година од почетка Другог светског рата, зашто 2014. нису дошли у Београд да се поклоне на месту где је почео Први светски рат

Сага о украјинском гасоводу и „енергетској независности“ ове државе приближава се крају. Украјинска компанија „Укртрансгаз“, која шефује гаснотранспортним системом земље, саопштила је да је спремна за „нулти транзит“, почев од 2020. године. То значи да су у Кијеву свесни да би пуштање у рад новог паневропског гасовода „Северни ток 2“, што је предвиђено за 31. децембар 2019, практично означило и крај транзита преко територије Украјине. Додатних 55 милијарди кубика природног гаса годишње трасом новог гасовода, уз још толико преко раније изграђеног „Северног тока“, представљаће снажан ударац Украјини као фактору „европске безбедности“ у снабдевању енергентима. Велики играчи на тржишту, попут Русије и Немачке, очито су закључили да им услуге непоуздане Украјине више нису неопходне, тим пре што Кијев већ годинама показује да налоге прима само с једне стране – из Вашингтона. Заједно с Пољском, они чине „енергетски троугао“ који стоји наспрам „гасне осовине“ Берлин–Москва.
Европа је тако, не први пут, постала талац супротстављених интереса и жртва подела. То се добро видело и на церемонији обележавања 80 година од почетка Другог светског рата у Пољској. На манифестацији где нису биле присутне ни Србија ни Русија, већ само чланице НАТО-а и њихови партнери и истомишљеници, немачки председник Франк Валтер Штајнмајер клечао је и скоро до земље се клањао за злочине које су починили његови сународници. А амерички председник Доналд Трамп, кога су Пољаци предвидели у улози главног госта – мада би му можда више приличила улога домаћина – ипак је у последњи час отказао учешће. Пољска је исказала крајње непоштовање према Русији и њеној историјској улози, као кључној земљи заслужној за сламање нацизма. Са својих 27 милиона положених живота, грађани Совјетског Савеза, а пре свега Руси, дали су одлучујући допринос ослобођењу Европе. Допринос без кога Европе какву данас познајемо сигурно не би било.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Један коментар

  1. Izgleda da je Staljin za sve bio u pravu.Katinska šuma je bila samo malo stratište .Trebalo je mnogo veće.




    0



    0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *