Почетна / Друштво / БОЛТОНОВЕ СРПСКЕ СЕНКЕ

БОЛТОНОВЕ СРПСКЕ СЕНКЕ

У неким нашим медијским и другим јавним круговима користи се свака прилика за пласирање идеје да су Срби небитни и Истоку и Западу, те да смо сами спремни на сваки вид превртљивости и продаје. Само нам ни то не иде од руке јер нас нико неће. У ту функцију је стављен и актуелни кадровски обрт у Белој кући

Трамп је изненада сменио Џона Болтона, свог саветника за националну безбедност. Разумљиво је што је одлазак човека који је био перципиран као један од најмоћнијих фактора у председничкој администрацији у домену спољње политике, изазвао бројне спекулације у свету и код нас. Но, нажалост, оне су пречесто врло површне, упрошћене па и готово потпуно неутемељене. У кратком осврту на то, ограничићу се на руско-америчке релације, односно нашу позицију између те две велесиле и манипулације у вези с њом на домаћем терену.

БАГАТЕЛИСАЊЕ СРБИЈЕ Уобичајене су тврдње да је Болтон избачен из Трамповог тима јер је био препрека нормализацији односа између Вашингтона и Москве. Упркос чињеници да је смењени функционер био оптерећен хладноратовском перспективом посматрања света, ту се ради, уверен сам, о претеривању. Нити је он био непремостива препрека за позитивне помаке на релацији Бела кућа – Кремљ, нити су сви други у окружењу америчког председника заговорници таквог курса па им је само Болтон сметао. Неће се ту ствари ни сада мењати брзо, ни радикално. Толико о томе. Оставимо сада велике геополитичке приче на страну. Где смо ми?
Чули смо и читали ових дана да је смена Болтона за нас веома неповољна не само стога „што нам је био наклоњен“ и „спреман да подржи тзв. косовски компромис“ (иако нити знамо шта је он уистину, нити се нешто такво назире) већ и зато што наговештава по нас знатно неповољнију геополитичку архитектуру. Уместо набоље тако идемо ка горем. Јер, наводно, Америка је за решавање косовског питања заинтересована само зато да би на тај начин потиснула руски утицај на Балкану, док Руска Федерација Србију доживљава једино као полигон за саботаже у евроатлантском дворишту.
Ако не буде имала потребу да дестабилизује западну зону утицаја, неће се много бавити нама. У најбољем случају ће нас беневолентно игнорисати, док ће САД наставити да нас више или мање ниподаштавају. Све у свему и једно и друго се своди на незаинтересованост великих сила за нас и идеју да смо толико неважни да ће чак и Руси престати да нам помажу ако то није део меча са Америком.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *