Кад имате добре односе с Египтом, имате их и с другим арапским земљама, јер Каиро јесте седиште Арапске лиге
На предстојећем 64. Београдском сајму књига Арапска Република Египат, као почасни гост, представиће књижевној публици у Србији египатску модерну и традиционалну књижевност. Имајући у виду низ културних догађаја одржаних током протеклих неколико месеци, а који су обележили изузетно богату културну сарадњу Египта и Србије, наступ Египта на Међународном сајму књига представљаће само круну на пољу културне размене наше две земље. О плановима за предстојећи сајам, културној, економској сарадњи између Србије и Египта, безбедносној ситуацији у његовој домовини, мисији амбасадора у Србији, у ексклузивном интервјуу за „Печат“ говори амбасадор Египта у Србији Амр Алгувејли.
„Веома смо задовољни што је ова посебна прилика да будемо почасни гости у оквиру Међународног сајма књига у Београду привукла пажњу многих издавача и аутора у Египту и у Србији да иницирају, а неки чак и да закључе билатералну сарадњу, нарочито у области превођења уметничких књижевних дела или академских историјских студија“, истиче наш саговорник и најављује да ће бити одржан низ семинара и округлих столова, те да ће делегација одржати семинар „Египатска књижевност преведена на српски“, на којем ће учествовати писац Мансур Езедин, чији је роман на српски језик превела професорка Филолошког факултета Универзитета у Београду Драгана Ђорђевић, и он ће бити представљен на Сајму. Езедин је и заменик главног и одговорног уредника часописа „Ахбар Ал Адаб / Књижевне новости“, водеће египатске месечне публикације.
Алгувејли је најавио и округли сто на тему „Србија египатским очима“, заснован на истоименој књизи коју је приредио и објавио на арапском језику, пред ступање на дужност амбасадора Египта у Београду јануара 2018. На сајму ће бити представљено и српско издање поменуте књиге у преводу Ене Павловић, директорке Арапског културног центра, а које је штампала египатска Организација за књиге, уз изузетно учешће два бивша амбасадора Египта у Србији Ханија Халафа и Алија Басијунија, као и египатског издавача Шерифа Бакра. „Ово ће бити корисна и јединствена прилика да поделимо дипломатску историју пријатељства Египта и Србије“, истакао је Алгувејли.
Веома полажете на сарадњу у области културе што се види од самог ступања на дужност до данас. Дуга је листа догађаја које сте организовали у Србији. Ово је прилика да нам представите оне најзначајније.
Верујем да је култура један универзалан језик који наша цивилизација познаје. Свако може да има интеракцију с лепом сликом, а позориште, музика, то је све универзални језик и ми стога имамо највише активности у овој области. Импресиониран сам тиме колико Срби цене културу и изнова сам одушевљен кад одем у позориште или на неки концерт и видим да је попуњено све до последњег места. Египат има врло развијену филмску индустрију. Лидер је у Африци на том пољу. Култура је најбољи начин приближавања наша два народа и зато имамо много активности на ту тему. Овог лета смо доста радили. Поменућу јунску изложбу у Музеју Афричке уметности свих египатских артефаката који постоје у Србији. На Дан државности Египта организовали смо обилазак београдске мумије Несмина, док смо током прошлог јуна имали наступ Каирске опере. Споменуо бих и веома значајну изложбу архивских докумената прошле године у јулу у Народној скупштини – они су сведочили о нашим дипломатским односима који трају 112 година. Ову годину обележило је, поред кључног културног догађаја који нам предстоји, Сајма књига, и гостовање чувене египатске фолклорне групе РЕДА, најстарије фолклорне групе у Египту коју је основао Махмуд Реда. РЕДА је гостовала у градовима широм Србије, у Темерину, Нишу, Новом Пазару, Сомбору, Новом Саду, Београду, Параћину, Лесковцу, Ваљеву.
Наша културна размена је веома битна и томе у прилог сковали смо термин „Египтологија за све“. Импресиониран сам тиме колико су све генерације заинтересоване за египтологију, о чему говори рецимо организовање бесплатних радионица за децу, која нам шаљу своје радове. Споменуо бих и да је на овогодишњем Фестивалу археолошког филма приказано наше остварење о најстаријем манастиру на свету, Светом Антонију. Значајна је и изложба калиграфије, која је такође наишла на велико интересовање. Имамо много идеја за преводе књига. Планирамо двојезична издања, на српском и арапском.
Словите за веома активног дипломату. Од кад сте ступили на место амбасадора своје земље у Србији дали сте неизмерни допринос обнови, али и успешном развоју сарадње на свим значајним пољима. Како сте дошли на ово место, шта су ваши приоритети и чиме се руководите у стратегији, одлучивању?
Била ми је велика част да будем именован за амбасадора у Србији. Нарочито зато што сам именован након састанка наша два председника на маргинама Генералне скупштине УН у Њујорку, када су они одлучили да заједничким снагама и врло активно, темељно пораде на односима између две земље. Веома је важно како су те инструкције дошле с највишег врха. Овде покушавамо да уведемо неке нове механизме комуникације који ће побољшати наше међусобне односе, иначе веома добре у прошлости, али сада је време да успоставимо нову комуникацију на пољу економије, културе, тј. на свим друштвеним пољима. Један од главних механизама јесу друштвене мреже, које ми изузетно активно користимо а то су фејсбук, инстаграм и твитер. Примећујемо да се свакога дана број наших пратилаца повећава. Веома ми је драго да су носиоци ове комуникације млади људи у Србији који су завршили арапски језик на Филолошком факултету у Београду. Они су наравно патриоте, и воле своју земљу. Наши односи у прошлости јесу били добри, али сматрамо да је будућност наших односа на младима, у рукама младих људи.
Статус активног дипломате потврђујете готово свакодневно. Једна од таквих потврда свакако је и запажено предавање које сте одржали на Београдском универзитету. Да ли су пројекти намењени младима један од ваших приоритета?
Увек ми је драго да будем са студентима, јер поред тога што сам дипломата, ја и предајем на универзитету. Нарочито ми је драго што је моје предавање одржано непосредно после Форума младих, који се традиционално одржава у Шарм ел Шеику, где је Србија прошле године била веома добро представљена. Нарочито Нови Сад, као европска престоница младих. Иначе, 4. октобра припремамо конференцију Европско-афричке омладине у Новом Саду. То је заправо Европско-афрички форум младих. Предавању на БУ претходило је предавање на Институту за Међународну политику и економију, једном од центара заслужних за формирање Покрета несврстаних у оно доба, и оба су се фокусирала на мултилатералну улогу Египта у 21. веку. Кад имате добре односе с Египтом, имате их и с другим арапским земљама, јер Каиро јесте седиште Арапске лиге. Египат председава Афричком унијом у 2019. Један је од лидера земаља у развоју. Био је и на челу Г77 групе, највеће групе земаља у развоју. Све то нам говори колико је важно спајање Београда и Каира. Каиро као центар афричког света, и Београд као центар балканског региона.
Важно ми је да поменем да ће предавање одржано у Институту за Међународну политику и економију бити објављено у њиховом зборнику.
Ваша домовина има веома важну, можемо рећи кључну улогу у арапском свету. Како видите Египат данас, али и у будућности, у контексту стожера и на афричком континенту, и у исламском свету, те на глобалном нивоу?
Африка је сада, нажалост, поприште сукоба. Ако погледате границе Египта, видећете да смо окружени сукобима у Либији, Судану, на истоку су Палестина и Израел, затим Сирија и Јемен. Ту су и сукоби у Конгу, Малију. Египат сматра да је решење конфликата у јачању националних институција. Ако погледате природу ових конфликата, видећете да су то грађански, унутрашњи ратови и они се не преливају даље од граница државе у којој се одвијају. Они се дешавају јер људи не осећају да припадају држави. Осећају се као да припадају неком племену или вери или некој секти. На томе мора да се озбиљно поради а Египат сматра да је решење у јачању националног идентитета и да су националне институције оно што људе у једној земљи спаја. Египат је увек подржавао националне институције, јачао их сматрајући да је то превенција у решавању конфликата. Такође, док је Египат био члан Савета безбедности 2016. и 2017. године, водио је састанке посвећене решавању конфликата и тај приступ се састоји од превенције, доброг менаџмента, решавања конфликта и, на крају, резолуције. То је Египат покушавао да наметне током своје мисије.
Премда је већ годинама окружен ратом и сукобима, Египат се дивовски бори да сачува статус безбедне и мирне земље. Мало је познато да је Египат у самом врху држава које имају врхунске резултате на пољу безбедности и земља која има снажан потенцијал на пољу одбране од тероризма. Који су кључни инструменти те борбе?
Терористичке организације и терористички напади дешавају се свуда у свету. Велики, мали градови, Исток, Запад… Најважније је да не будемо уплашени и да наставимо да живимо као пре, да путујемо, да не мењамо свој начин живота и тако покажемо да се не бојимо. Египатска влада предузела је бројне безбедносне мере у циљу обезбеђивања туристичких зона како бисмо обезбедили све наше драге госте који долазе у Египат. Влада усмерава све своје напоре управо у циљу опште безбедности, али и безбедности туриста. Египат има веома значајну улогу у борби против тероризма и врло је важан чинилац те борбе и кампање на глобалном нивоу. Египат се посебно истиче у борби против интелектуалних основа тероризма. Сматрамо да је тероризам тек касна фаза мржње која се у једној особи или представнику једног народа таложи. Наш основни став у овој борби је да се боримо против узрока. Узрок је то дугогодишње таложење мржње, то јест индоктринација тих људи, а напад је само последица. Ми треба то да сечемо у корену и стога ћемо наставити да се кроз националне акционе планове, националне политике боримо против овог ужасног светског феномена.
Туризам је веома важан за вашу земљу. У којој мери је недавно увођење нове авио-линије Београд–Каиро допринело развоју туризма и сарадње када је ова регија у питању?
Веома смо срећни због увођења директног лета на релацији Београд–Каиро и веома захвални влади Републике Србије што је препознала Каиро као тачку спајања са читавом Африком, будући да из Каира имате директан лет и до Јоханесбурга и до Сенегала. Тако овај лет представља својеврсни хаб за цео афрички континент. Омогућава посетиоцима Египта да се упознају не само са Црвеним морем, које је било и остало најважнија дестинација за туристе широм света, омиљена и међу Србима, већ и да осете културни аспект туризма. Поред пирамида моћи ће да обиђу и Александрију, Луксор… Тако ће им бити доступно још једно море. Иначе, Египћани током лета највише иду на Средоземно море, зато што је у летњим месецима тамо много пријатнија клима.
Како видите заједничке именитеље Србије и Египта (у контексту глобалистичких тенденција које теже разбијању и урушавању истих вредности)?
Када посетим било коју православну цркву у Србији, осећам се као да сам у Египту зато што и у Египту постоје православне цркве. Када сам се за време месеца Рамазана помолио у Новом Пазару, на тргу, са бројним људима у једној заједничкој молитви, такође сам се осећао као у Египту, јер у Египту имамо велику исламску заједницу. Сматрам да кроз овај именитељ делимо и све остале вредности, као што је рецимо породица. Египат представља једну врсту капије која се отвара ка Азији и Африци, а Србија је та капија на Балкану која се отвара ка Западу и Источној Европи. И то је један од наших именитеља. Има доста сличности између Каира и Београда. Често кажем да су то градови на рекама. Сматрам да је главно оружје глобализације моћ новца, моћ профита и стога је она доста јака, али верујем да она никада неће моћи да надјача моћ традиције и основних људских вредности и оне ће увек победити.
Нелегална продаја артефаката који припадају културној баштини Египта траје деценијама. Постоје ли инструменти заштите, санкција, шта ваша држава чини да се овако нешто спречи?
Недавно смо примили инструкцију од Министарства иностраних послова Египта да контактирамо са свим музејима и свим аукцијским кућама да се увек пре него што обаве продају египатских артефаката обрате амбасадама у тим земљама како не би дошло до илегалне продаје антиквитета за које се не зна чији су а ради профита. Недавно је веома вредна статуа Тутанкамона продата за велики новац, а није припадала продавцу, дакле, реч је о илегалној продаји. Сматрамо да је реч о наслеђу Египта, али и читаве планете. То је наслеђе наше цивилизације и стога не сме да се нађе у погрешним рукама. То је за нас неприхватљиво. Читав свет треба да уложи напор да се културно наслеђе заштити.
Које области сарадње, поред културе, бисте издвојили као најуспешније у текућој години?
Ова година је нарочито важна за наше економске односе. Основан је пословни савет за сарадњу између Египта и Србије. Са српске стране ту је Привредна комора Србије, а с египатске Савет бизнисмена Египта. Четрнаест година након што је инициран овај савет, коначно имамо састављен одбор за сарадњу. Основали смо и Заједнички економски комитет. Имамо добру сарадњу што се тиче сајмова. Египат је био гост на Сајму пољопривреде у Новом Саду, затим на Сајму грађевине у Београду. Ова, 2019. година, на плану сарадње Србије и Египта, могу с правом да кажем, има веома снажан печат економије и културе.