Учитавање могућег смисла – РАЗМЕРЕ И ВИДОВИ КОРУПЦИЈЕ

Исквареност мишљења, осећања, укуса, и духовних усмерења свакако је знак одустајања од животне истине и природне мере. Лаж је преплавила свет, а понекад се споро уочава и тешко открива. Познато је да су очигледне лажи мање опасне од софистицираних, вешто пласираних полуистина, где су чињенице истргнуте из контекста, тенденциозно наглашене, а оно што их оспорава изостављено и прећутано

Кад пође реч о корупцији, обично се мисли на подмићивање одговорних личности у државној управи, на намештаљкеу добијању тендера и конкурса, на незаконите повластице у трговинском промету, на тајне аранжмане у извођењу јавних радова, нарочито тамо где се врти велика пара, а утрошак материјала и цена рада се тешко контролишу. Ту спада и потплаћивање судија, лекара, чиновника – читава неухватљива мрежа плавих коверата, чија циркулација повремено избије на светлост дана, а прекршиоци су невешти и неважни играчи, врх леденог брега у океану паралелног договарања и надигравања прописа. За многе услуге се траже везе и познанства: сопствену власт и даље доживљавамо као туђинску силу, а она нас као презрену рају. Шалтерски отвори су узидани у висини груди, е да бисмо се, пред чиновником, пресамитили и погурили. Ништа природније него, у таквим околностима, потражити какву повластицу и пречицу, па и платити, ако треба.
Корупција се, углавном, процењује политичким мерилима, док у свакидашњици појам покрива много шире области живота и рада. Политички дискурс јој је сузио поље простирања, усмерио је према трговини, банкарском пословању и великој размени. Corruptio, према мом Латинском речнику из претпрошлог века, долази од глагола corrumpto, corrupi, corruptum са значењем поломити, уништити, утаманити, упропастити, разорити, покварити, искварити оно што је од природе добро, патворити, обешчастити, ослабити, оскрнавити, осиромашити; тек на крају се дају глаголи подмитити, поткупити, са примером из Тацита.
Покварити, упропастити, скренути у злом правцу… Шта, данас, није покварено и загађено, обешчашћено и искривотворено, почев од основних поставки Међународног права, из кога је избачена клаузула поштовања неповредивости постојећих граница, а уведено право на ингеренцију у унутрашње ствари суверених земаља, по процени јачих и боље наоружаних арбитара. Довољно је прогласити један режим за диктаторски, да би се, зарад његовог рушења, извела агресија. И сами смо искусили интервенцију светског насилништва које се позива на демократију и људска права, на узвишене хуманистичке идеале што је згодан изговор за освајање повољног геостратешког положаја, отимачину нафте и пљачку других природних богатстава. Изопачивање основних значења речи завршило се у корупцији језика и мишљења какву је само Орвел могао замислити и предвидети.
Са „кварењем онога што је од природе добро“, и са упропашћивањем саме природне средине, срећемо се на сваком кораку. Дошло је до корупције основних животних намирница. Ове године то се осећа у саставу и укусу воћа, поврћа, млечних производа па и маслиновог уља. Корупција парадајза, краставаца, лубеница, диња, црног и белог лука, грожђа, јабука и крушака понекад достиже ступањ неједљивости. Иза ове, видљиве и непцима проверљиве корупције, крије се још једна, везана за оног ко је, пре десетак година, допустио увоз генетски модификованог семења, па су наша, вековима чувана семена уништена и избачена из промета, а на највећу семенару Балкана ударен катанац. У баште, воћњаке и њиве старе сељачке земље продрли су отрови, хербициди, инсектициди и пестициди за шта је неко добио свој постотак, уколико му награду није уручио сам Сотона. Планетарној агресији Монсанта (данашњег Бајерна који га је купио) подлегле су и много јаче земље од наше, а богме и неки угледни научници, потплаћени да објављују стручне налазе о нешкодљивости хемијских отрова, то јест по тридесет пута годишње прсканих јабука и крушака… И док се употреба тих отрова у свету ипак смањује, код нас се повећава. Црни лук се згрчио од муке, стврднуо се као шљунак, клизави колутићи краставца не дају се сажвакати, лубенице и диње заударају на некакав металасти раствор, а љутина паприке не долази из земље него из богзна какве лабораторије.
Овамо-онамо, навикавамо се, то јест одвикавамо се од природних особина земаљскога рода и плода. А и иначе нас одасвуд засипају преваре и подвале. Преко француског Другог канала чух, једног јутра, да је у Босни за време сукоба погинуло триста хиљада људи. Брига телевизијског извештача за жртве, нису му род ни помозбог, могло их је бити и триста милиона, то би звучало још моћније. Пропагандна драматургија је заснована на корупцији података и бројки, ратни злочини се преименују у геноцид. Светски медији су по свом положају корумпирани, дословно потплаћени, како би се иначе одржали. Својевремено се један високи француски државник жалио на стање које влада у некој малоазијској држави: никако да ухвати кога и колико треба потплатити! Па како да штампа остане чистих руку, кад су угледни универзитетски професори осумњичени за издавање лажних доктората и диплома?!
Човек је сачињен од кварљиве грађе, лако пада у искушења, вођен похлепом или гоњен нуждом самоодржања. Између широких и уских врата углавном се опредељује за широка, између часне тешкоће и непоштене лакоће удара куд је лакше. Ограничења, која је сугерисала религија, одлучно су одбачена, а закони су овоземаљски договори, и ствар је личне процене хоћемо ли их поштовати или пренебрегавати.
Занимљива је и корупција естетских критеријума, видљива у дотеривању лепшег пола. Шекспир се, крајем 16. века, грозио пред појавом нашминканих женских лица. Данас се та врста кривотворења уздигла до звезданих висина: напуштено је површинско уцртавање и мазање, прешло се на дубинску, хируршку обраду тела, на ушприцавање вештачких састојака под кожу. Пластифициране лепотице, надуте од ботокса, прождрљиво набреклих усана, са поднадулим образима као да су их бумбари изуједали, са увећаним дојкама и ојачаним стражњицама, све то по укусу нових богаташа са златним ланцима око врата, наступају као горде манекенке наше изопачене епохе. Кад може под кору јабуке, што не би и под женску кожу? Уза све то, добиле су гаранцију да ће оно, што им се у тело убацује, трајати вечно, пошто се пластичне материје ни у гробу не распадају, потребни су векови да би се помешали са земном прашином. И тако, сусрећемо сироте црнке које су префарбале косу по скандинавском узору, а потом су, испод увојака плаве косе, исцртале густе црне обрве, и још мисле да су се пролепшале, у чему их подржавају удварачи, који великодушно покривају велике трошкове ових фалсификата.
Исквареност мишљења, осећања, укуса, и духовних усмерења свакако је знак одустајања од животне истине и природне мере. Лаж је преплавила свет, а понекад се споро уочава и тешко открива. Познато је да су очигледне лажи мање опасне од софистицираних, вешто пласираних полуистина, где су чињенице истргнуте из контекста, тенденциозно наглашене, а оно што их оспорава изостављено и прећутано. Прву врсту лажи смо упознали у једнопартијском систему: техника лагања била је чиновнички крута, док се у западним демократијама лаже много убедљивије, са личним печатом чланкописаца и стилским полетом.
Говоримо како можемо и морамо, по укусу средине у којој опстајемо; слобода нам се свела на подсмешљиво поигравање са принудом израженом у сликовитим језичким обртима као што су продаја мачке у џаку, подметање рога за свећу, враћање шила за огњило, превођење жедног преко воде или завођење за Голеш-планину.
Што се тиче корупције у раширеној употреби те речи, невоља је што је, код нас, превише осумњичених или могућих починилаца, а тамо где су сви сумњиви нико није уистину крив. Нечисти послови су пратећа несрећа моћног технолошког развоја, где новац лети с краја на крај глобуса брзином светлости, а кад се осети угрожен умакне у неки порески рај. Ето, шта све може жив створ без полагања рачуна вишој сили, без смерног односа према матери-Природи. Пожар у катедрали париске Наше Госпе нико не доведе у везу са опоменом за почињена сагрешења. Ослобођени метафизичке одговорности, дезоријентисани, тонемо у покварењаштво а да притом не знамо како нам се и зашто то догодило.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *