Техника кинеског одговора

БУРГИЈАЊЕ АЗИЈЕ: ХОНГКОНШКИ ИЗАЗОВ

Кина засад проналази убедљиве начине да свету скрене пажњу на позадину насиља у свом најпознатијем специјалном аутономном региону

Након ескалације насиља у Хонгконгу, када су демонстранти пре две недеље успели да блокирају и тамошњи аеродром, након чега је отказано око хиљаду летова, Кина предузима све више меких јавних мера којима свету приближава позадину политички мотивисаног уличног насиља и приказује подршку коју ужива демократски изабрана власт Хонгконга, али и централна влада у Пекингу.
На скупу који би могао да се назове контрамитингом, у парку Тамар у Хонгконгу, прошле суботе окупило се знатно више присталица званичне политике Пекинга и Хонгконга него што се икада раније на улицама сабрало антивладиних демонстраната. Кинески медији објавили су да их је било скоро пола милиона, а лист „Чајна дејли“ наводи да се на скупу окупило тачно 476 хиљада људи.

ХОНГКОНГ СУ ИЗГРАДИЛИ КИНЕЗИ, А НЕ БРИТАНЦИ Провладини демонстранти имали су само два захтева: обуставу насиља у граду и заустављање скрнављења националних симбола. Окупљене патриоте носиле су националне заставе и заставе Специјалног кинеског аутономног региона Хонгконг, у духу уставног поретка заснованог на принципу једна земља – два система.
Присталицама мирног решавања политичких проблема обратио се Аустралијанац Ерих Бек, који у Хонгконгу живи скоро три деценије. Поручио је да је згрожен чињеницом да неки млади људи у Хонгконгу одбацују чињеницу да су њихов град изградили Кинези, а не Британци. Бек је изразио уверење да су у протесте, као је рекао, умешани страни елементи с намером да отрују атмосферу у Хонгконгу.
Митинг кинеских патриота трајао је свега сат, од 17 до 18 часова. За то време окупљенима су се обратили политички представници. Чуле су се поруке подршке хонгконшкој полицији која је неколико дана раније на Западу била оптужена за прекомерну употребу силе. Они који су на згради представништва централне владе оскрнавили националне симболе позвани су (или упозорени) да не буду непријатељи 1,4 милијарде Кинеза.
Мариа Там Вај-чу, заменица директора Одбора за основни закон Хонгконга при Сталном комитету Свекинеског народног конгреса, рекла је да се о стварима које наносе штету укупном јавном интересу не може преговарати. Као пример, навела је да је неприхватљиво да демонстранти, на концу, захтевају општу амнестију за ухапшене који су учествовали у насиљу.
У исто време, у суботу, око три хиљаде Кинеза окупило се у Сиднеју, указујући на природу насиља у Хонгконгу, а на друштвеним мрежама група младих Кинеза из расејања, названа „Ди Бар“, започела је онлајн-кампању са циљем да се стање у Хонгконгу прикаже у објективном светлу, износећи свету и кинеске аргументе.

НАДА У ОДРЖАЊЕ БЛИСКИХ ВЕЗА Хонгконжанима који су на митингу у суботу захтевали обуставу насиља видео-поруку упутио је и Фу Гуохао, 28-годишњи репортер „Глобал тајмса“, ког су 13. августа на аеродрому демонстранти заточили и пребили, оптужујући га при томе да је тајни агент власти из Пекинга.
Фу је рекао да и даље воли Хонгконг, те да се нада да инцидент у којем је био жртва неће изазвати несклад између матичног дела Кине и Хонгконга, и да ће људи дати све од себе да одрже стабилност у граду.
На приказаном снимку видело се да Фу још увек има модрице. Био је обучен као болнички пацијент.
Фуа су напали екстремисти, вежући му руке пластичним тракама. Млади репортер је потом, како преносе кинески медији, физички и вербално злостављан око сат, док су трајали нереди на аеродрому. Спасен је интервенцијом полиције, након чега је пребачен у болницу.
Посебан утисак на јавно мнење у Кини оставило је његово храбро држање пред нападачима. На снимку који се појавио на телевизији и интернету чује се како им Фу поручује да подржава органе реда и да слободно могу да га бију.

НАСТАВЉЕНА БЛОКАДА САОБРАЋАЈНИЦА Антивладини демонстранти наставили су с протестима дан касније, у недељу, организујући шетњу и блокирајући саобраћајнице. То је изазвало колапс саобраћаја у граду који ионако често кубури са гужвама, а пароле демонстраната биле су уперене против полиције.
До почетка ове недеље у Хонгконгу је ухапшено шест особа због насиља на аеродрому. Међу њима је и деветнаестогодишњак, осумњичен да је учествовао у незаконитом лишавању слободе Фу Гуохаоа. Њему је ускраћена могућност да изађе на слободу уз кауцију, а оптужен је за наношење телесних повреда, напад на друго лице и учешће у незаконитом окупљању. Оптужени је у понедељак изведен пред суд, али није признао кривицу, након чега је судија заказао ново рочиште за 28. октобар. До тада истражни органи ће проверити снимак на ком се види отети репортер познатог кинеског дневног листа са завезаним рукама.
Ју Венце, портпарол Одбора за спољне послове Свекинеског народног конгреса, рекао је да су поједини амерички политичари насиље у Хонгконгу глорификовали, представљајући протесте као средство ка остварењу људских права и слобода.

СТИПЕНДИСТА ЈЕЈЛА Случај Натана Лоу Квун-чунга (26), једног од оснивача локалне политичке организације „Демосисто“, додатно је узбуркао духове у Хонгконгу. Лоу Кбун-чунг је 14. августа на фејсбуку обелоданио да је отпутовао у САД како би похађао једногодишњи мастер програм на Јејлу. Његов одлазак на студије у јеку протеста изазвао је лавину критика.
Учесници протеста, али и многи посматрачи, оптужили су га посредством друштвених мрежа да користи ситуацију у граду и да се посвећује студирању у САД у време када политичка организација коју је основао позива грађане да демонстрирају.
Уследио је низ критика на његов рачун од званичника студентских организација, а Лау Сју-кај, потпредседник Кинеске асоцијације за проучавање Хонгконга и Макаа, локалне тинк-танк организације, обелоданио је да постоје недвосмислени докази да су спољне снаге помагале локалним активистима да дестабилизују Хонгконг обећавајући активистима политичку подршку и азил.
Према овом извору Лоу Квун-чунг, иначе учесник покрета „Окупирајмо Централ“, срео се 12. августа с неименованим америчким политичким саветником у организацији Националне фондације за демократију (НЕД), о чијим је активностима у Хонгконгу „Печат“ већ писао, наводећи прецизне податке о средствима уложеним у невладин сектор и медије у Хонгконгу.
Кина се, засад, ограничава на ресурсе из арсенала своје меке моћи, доследно указујући на инострани рукопис протеста у Хонгконгу. Пекинг је јасно ставио до знања свету да је, у случају потребе, спреман да ангажује и војне јединице како би се успоставио ред на улицама Хонгконга. Недавну параду кинеских трупа око Шенџена, модерног кинеског града који се наслања на Хонгконг, и с којим је тесно саобраћајно, урбано и привредно повезан, западни медији су управо и представили у том светлу.
Засад, међутим, Пекинг не звецка оружјем већ аргументима, који се у свету све гласније чују. Ово тим пре што су протести од захтева да се не усвоји законска одредба која предвиђа могућност изручења људи из Хонгконга матичном делу Кине прерасли у широку лепезу захтева и улично насиље. Прича о прекомерној употреби полицијске силе у таквим околностима поприма ефекат старе, излизане грамофонске плоче.
Ствар уопште није у екстрадицији него у нечему много ширем.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *